ПРИШТИНА НЕ МОЖЕ ДА ОТМЕ СРПСКО НАСЛЕЂЕ: Рено Жирар, француски новинар и геополитиколог, за "Новости"

НА Косову треба обезбедити сигурност српских манастира, што је од изузетног значаја. Потребно је заштитити српску заједницу која тамо жели да остане, сачувати историјско наслеђе, можда обезбедити и директан приступ путевима ка великим манастирима и склопити мир са суседима.

Фото: Горан Чворовић

То, у разговору за "Новости", истиче познати новинар "Фигароа" и француски геополитиколог Рено Жирар, човек који је својевремено први сведочио о догађањима у Рачку.

- Око Косова је учињено много грешака. Требало га је укључити у Дејтонски споразум. Реално, није могло да се очекује да буде као и остатак Србије. Тешко је замислити да Албанци са Косова то прихвате. Требало је утврдити посебан статус, одређену аутономију и повезаност са Србијом. Али, то није урађено. Данас треба бити реалан.

Шта подразумева та реалност?

- Не треба бити превише носталгичан. Јасно је да је Косово колевка српске цркве. То је историјска чињеница. У средњем веку око Дечана били су само Срби. Али, у међувремену демографска слика је промењена. Сада треба учинити максимално што се може и прихватити стварност. Французи и Немци су ратовали, али данас живе у миру. Могу то и Срби и Албанци. Интерес Србије је у томе.

Много смо пропатили последњих деценија као нација, а онда су нам се недавно десили и страшни масакри...

- То што се догодило у Београду, велика је трагедија. Све то је негативни утицај који са собом доносе мондијализација и глобализација. Такви масовни злочини се веома често догађају у САД. Не остају локални феномен, јер су све информације сада доступне на целој планети, сат времена пошто се догоде. То ствара жељу за имитирањем. И, то је, нажалост, некима дало идеје. Стравични масакр у Београду је био директна имитација онога што се дешава у САД. Постоји та фасцинација америчким телевизијским серијама у којима има много насиља. Огроман број приказаних серија на ТВ су из САД. Оно што се догодило је права копија онога што може да се види у тим серијама.

Остало је и доста оружја из рата...

- Сулудо је да се то оружје и даље слободно налази код људи. Потиче из ратова у бившој Југославији деведесетих. Али, доста га је стигло и из Албаније, приликом рушења тамошњих пирамидалних банака 1997, прво на Косово, а касније и на цео Балкан. Био сам тамо и видео сам то. Влада Србије је предузела веома добру меру, амнестију за све који га добровољно предају. Можда би, чак, могли да размисле и о томе да га откупе од људи. Верујем да би тако сакупили још више оружја.

Како су Французи реаговали поводом недавне трагедије која је задесила Србију?

- Везе између Француске и Србије су веома добре. Зато нису могли да верују да тако нешто данас може да се догоди у Србији. Било је много туге због те страшне драме.

У свету је данас све више насиља?

- Можда у односу на време од пре тридесет или четрдесет година данас има више насиља на улицама. Али, реалност говори да се у суштини насиље смањује. Мој деда је ратовао у

Првом светском рату, са Србима, на Солунском фронту против Бугара и Аустроугара. На његовом факултету изгинуо је сваки други студент! У Другом светском рату било је много немачког и америчког бомбардовања, насиља у ратовима на све стране. Ми смо отада имали и колонијалне ратове у Алжиру, ви сте доживели распад Југославије, али генерално раније је у Европи било много више насиља.

Како гледате на сукоб у Украјини?

- Мислили смо да се насилни распад догодио само у Југославији. Били смо изненађени да се Совјетски Савез распао мирно. Али, мртви долазе данас. У суштини, криза раздвајања СССР и проливање крви су само били одложени.

Како ће се све то завршити?

- Реалност је таква да ниједна од две стране не може да добије овај рат. Да је могла, Русија би га већ добила. Путин је потценио храброст, снагу и морал украјинских трупа и истовремено преценио квалитет сопствене војске. Потценио је и солидарност европских земаља према Украјини. Не може да победи и зато што су Европљани испоручили огромне количине оружја Кијеву. Али, ни Украјина не може да победи, због стратешке снаге Русије.

Руси су у историји показали да су губили битке, али не и ратове.

Где је онда излаз?

- У једној од мојих колумни још почетком године сам покренуо идеју да би Кина требало да буде искрени посредник. Није реално да Путин учини уступке Зеленском кога види као непријатеља и не схвата га озбиљно. Али, може да их учини свом пријатељу Си Ђинпингу, уз поруку да жели да спасе мир у свету. Једино Кина може да реши руско-украјински конфликт. Надајмо се да ће то бити што пре. Али, преговори ће увек бити одјек ситуације на терену.

Разумете ли став Србије која је потврдила поштовање територијалног интегритета Украјине, али није увела санкције Русији?

- Разумем у потпуности да не прихвата сецесију делова Украјине, јер је Србија такође патила због двоструког нелегалног рата НАТО: напад Северноатлантске алијансе 1999. на Србију није добио сагласност УН, нити је Србија напала другу чланицу НАТО. Алијанса је наводила људска права као претекст за рат у корист сецесиониста, албанофоног становиштва с Косова. Такође, може да се разуме и то што се Срби нису прикључили санкцијама против Русије, из више разлога. И сами су преживели ембарго и добро знају да се тиме кажњава народ, а не власт. Знају и да су санкције често контрапродуктивне. Треба имати на уму и чврсто традиционално пријатељство Срба и Руса.

Је ли нам место у ЕУ, имајући у виду те особености?

- Србија има добре односе са великим западним нацијама, као што је Француска. Са САД такође. И, то је веома важно. Истина је да је Србија православна, да је словенска земља, да има приврженост према Русији. Али, истина је и да су српска цивилизација и начин живота западни. Срби се добро осећају на Западу. Залажу се за слободну штампу и демократију. Живе у Француској, Чикагу, Немачкој, Швајцарској, док Руси долазе да живе у Србији.

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације