МАЛИ ПОРУЧИО НИКЕЗИЋУ: Видимо се у следећој статистици

МИНИСТАР финансија Синиша Мали одговорио је на Никезићеве изјаве о економској политици Србије коју је окарактерисао без промена, као и да за грађане Србије нема бољег живота од приближавања Европи.

Фото: Принтсцреен/Хепи

- У трећој години светске кризе Душан Никезић, потпредседник Странке слободе и правде, се ево чуди – па, кризи. На то каже “без промене економске политике и приближавања Србије Европи нема бољег живота за наше грађане“.

Ево га решење, дао нам га баш Никезић, бивши државни секретар Министарства финансија у годинама када је Србија и у пракси сазнала шта је то економски банкрот једне земље са тек осам милијарди динара на рачуну, што тог месеца није било довољно ни за исплату пензија.

Да, Никезићу, навикли сте на изоловану Србију без инвеститора, без економских активности и развоја, замрзнуто острво у Европи које нема никакве везе са том истом Европом па на њу ништа и не утиче, јер није ни било ничега.

Тако сте управљали економском политиком Србије да смо били економска статистичка грешка Европе.

Данас Србија то више није. Данас смо чврсто економски повезани са Европом, данас имамо европске и светске инвеститоре који овде улажу, али у кризама то значи да се економским каналима улива и криза, не само новац.

То сваки врсни економиста зна, али ме не чуди што Ви, ето, не знате.
Колико Вас шокира чињеница да Србија има увезену инфлацију са којом се бори, да се светска нестабилност започета пандемијом, настављена ратом у Украјини, а потом проширена енергетском кризом прелива и на Србију? Пуно, верујем. Али, тако и треба да буде. Јер је заиста невероватно да сте земљу држали у економској изолацији, да је незапосленост износила готово 26 одсто, а да је страних инвестиција било мање од милијарду евра, док је прошле године остварен резултат од 4,4 милијарде уз смањене незапослености на око девет одсто, све то уз политику активне помоћи грађанима у кризи.

Суочавамо се са овом кризом много боље него што се Влада у којој сте учествовали, Никезићу, суочавала са годинама економског европског просперитета, док је Србија тонула. Брине Вас што успоравамо? Нас је тад бринуло што нигде нисмо ни кренули док сте Ви и Вама слични одлучивали о управљању јавним финансијама.

У овим тешким годинама ми бележимо раст. Да ли бисте се запитали шта би се десило да нема кризе ако резултате имамо и у околностима претешким и за много веће економије са историјом раста и развоја? Ми сада пишемо ту економску историју Србије јер сте Ви, баш као и у школи, оставили празан папир. 

Према флеш оцени Републичког завода за статистику, Србија у првом кварталу ове године бележи раст БДП-а од 0,7 одсто, у 2022. смо расли 2,3 одсто.

Податке које износите анализирате лоше, баш какав сте и ђак, потом и функционер били. Извлачите из контекста један месец, не напомињете да је прошлогодишња мартовска база за поређење била висока због паничног раста потрошње изазваног украјинским сукобом, не износите податак да приходе од акциза упоређујете са месецима када је Србија променила пореску политику према акцизама на деривате нафте у првој половини марта прошле године, а све да би смањила притисак на цене акцизних производа, опет са циљем да се очува стандард грађана, јер ту цену на крају плаћају они.

Данас неко мисли о њима, није малициозно завучен у папире вребајући прилику да се острви на успех, фрустриран незадовољством што је он резултат рада неког другог, не њега.

Јавни дуг Србије је у тренутку док Ви панично тражите дискриминишуће економске податке који не постоје, на Вашу жалост, 50,6 одсто - далеко, далеко испод црвене зоне алармантног скока јавног дуга какав прижељкујете јер не желите добро нашим грађанима, већ само себи.

Даље, у првом тромесечју ове године остварен је дефицит републичког буџета у износу од 28,6 милијарди динара, што је, извињавам се због боли коју Вам наносим, али 46,3 милијарди динара боље од планираног резултата, имајући у виду да је по плану он износио 74,9 милијарди динара.

Дефицит у марту, месецу у коме су пала у воду сва ваша надања, износи 25,6 милијарди динара. 

На нивоу сектора државе у прва три месеца је остварен фискални дефицит у износу од 24,9 милијарди динара и примарни фискални суфицит у износу од 22,6 милијарди динара.

Ово су већ можда превише напредне лекције за Вас.

Видимо се у некој следећој статистици. Ми смо у мају, у деценији у којој је Србија доживела економски препород, а Вас остављамо у годинама економске туге да наставите да анализирате са шокантним базама за поређење из тих година - написао је министар Мали на свом Фејсбук налогу.

Препоручујемо

Политика

1 75

МАЛИ О ПРЕТЊАМА ВУЧИЋУ: "Јел то оно заустављање насиља које опозиција покушава да подвали нашем народу"

08. 05. 2023. у 20:27

Политика

80 95

СИНИША МАЛИ О ПРЕТЊАМА ДАРИЈИ КИСИЋ: Језик насиља и простаклука

08. 05. 2023. у 17:00

Политика

213 1

МАЛИ: Незапамћен трагичан догађај, најдубље саучешће члановима породица

03. 05. 2023. у 16:33

Политика

1 144

МАЛИ У ХИТ ТВИТУ: Свако обећање које смо дали, испунили смо у динар и у дан

30. 04. 2023. у 21:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације