ПРЕЧИЦА УКРАЈИНИ, ШАМАР ЗА БЕОГРАД: Шта доноси нови амерички блок унутар Европе и најављено убацивање Кијева "преко реда" у ЕУ

ЦИЉ формирања новог блока унутар Европе под патронатом САД, јесте изградња тврдог језгра и тампон-зоне према Русији, као и контролисање процеса у самој Европској унији.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Србија ће због тога морати да тражи партнере у европским земљама умереније опције, док би евентуално угуравање Украјине у "клуб 27" преко реда, значило и лошу поруку за Београд и земље Балкана.

Овако саговорници "Новости" виде промене геополитичке ситуације на Старом континенту који Вашингтон жели да има под својом контролом, правећи прву линију фронта који би се дугорочно супротстављао Русији, а о чему је говорио председник Србије Александар Вучић. Он је указао да би тај нови пакт чиниле Пољска, балтичке земље (Литванија, Летонија и Естонија), Украјина и Румунија. Истакао је да се у том контексту очекује промена динамике нашег односа са Европом и да морамо да се позиционирамо као централноевропска земља.

Фото: Новости

Дипломата Зоран Миливојевић сматра да се сама идеја ослања на излазак на три мора, Јадранско, Црно и Балтик, што би била директна баријера према Русији, да се сачува Украјина и заједно формира тврђе језгро.

- Американци немају много поверења у стари део ЕУ, Француску, али Немачку пре свега, и никад нису прихватили да верују Немцима. Не желе да оставе могућност да се Немци и Руси поново договоре и профункционишу преко њихових стратешких веза, енергетике и економије. Зато су и били против Северног тока - - каже Миливојевић за "Новости".

Када је реч о односу тих земаља према нама, Миливојевић је мишљења да не мора да значи да ће бити нужно непријатељске, али да, ако се Европа прекомпонује, и ми ћемо морати да имамо то у виду и да се прилагодимо:

- Остаје да се види како ће Европска унија функционисати, ако би примили Украјину преко реда у ЕУ, како ће се одразити на нас и да ли ће се променити критеријуми за политику проширења. Тај блок ће се ослањати на Америку и НАТО, а не на ЕУ, и наши односи са Вашингтоном ће добити на значају.

Према мишљењу некадашњег шефа дипломатије Владислава Јовановића, било какво заоштравање на војном, дипломатском, економском и политичком плану није корисно за нас, било где, а поготово у близини. Он сматра да морамо да останемо по страни и у добрим односима са свима, и онима који су у овом тренутку највидљивији - Америка и ЕУ, а и са онима који су сада у проблему са њима - Русија и Кина.

- Не могу да замислим наш европски пут без Косова, као саставног дела Србије. Прво то питање мора да се рашчисти. Америка мора да схвати да је за њу Србија значанија од тзв. Косова, и да би зарад очувања Србије као поузданог партнера, морали да ревидирају своју политику према Косову. Мислим да Америка сигурно има и таква размишљања. Због тога ће Американци хтети да затворе свој круг на Балкану, али ће морати да схвате да се то не може учинити без ревидирања њихове садашње политике.

Према мишљењу Дејана С. Милетића, из Центра за проучавање глобализације, за Србију је неопходно тражење партнера насупрот овом блоку и првој линији фронта.

- Ту пре свега, мислим на Мађарску, Бугарску, Грчку, па и Хрватску, јер се види разлика у њиховом приступу. Иако је Румунија најновији носач америчких база, сматрам да румунска традиција и историја нису такве, да радо избијају у прве редове. Када је реч о европским интеграцијама и евентуалном уласку Украјине преко реда, то није стимулативно за земље Западног Балкана, додатно уводи у ризик ЕУ и нестабилност, јер земља која је у рату не може да представља стабилног кандидата.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације