НЕУТРАЛНА СРБИЈА КАО ТРН У ОКУ: Рат на истоку Европе неминовно се рефлектовао и на нашу земљу, која је изложена великим притисцима Запада

У ПРОТЕКЛИХ годину дана, од избијања руско-украјинског сукоба, Србија на политичком фронту води четири кључне битке: да се косовско питање не решава искључиво "по аршинима" Приштине и Запада, а које подразумева заокруживање независности лажне државе, да сачува позицију неутралности, да се одупре притисцима да уведе санкције Москви и да помогне Републици Српској у све снажнијим покушајима да се умањи њена самосталност.

Графика: Новости

И поред огромних притисака да суштински заузме страну у рату у Украјини, наша земља се од 24. фебруара прошле године чврсто држи принципа који су пажљиво срочени и у потпуности у складу са интересима српског народа и државе: Србија ће увек бити на страни поштовања међународног права и правде, осуђује војну интервенцију Русије у Украјини, али се неће придруживати антируским мерама.

Саговорници "Новости" слажу се да је ескалација рата у Украјини најважнији догађај у Европи од Другог светског рата, да је већ из темеља променила свет, а да се последице осећају у свим деловима планете, посебно тамо где је присуство великих сила велико, као што је Балкан.

Бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић каже, за "Новости" да је рат у Украјини до те мере мобилисао тзв. коалициони Запад, да су почели да врше несносан притисак на нас да им се придружимо као ратујућа страна против Русије и уведемо им санкције. Он сматра да би такав заокрет Србије био раван "политичком самоубиству":

- Русија је једина која, заједно са Кином, може да стане на пут намерама Запада да нас лиши Косова. У том случају остали бисмо потпуно огољени и сами пред западним притисцима. Од избијања сукоба у Украјини, санкције се директно повезују са решавањем питања Косова, и то на начин који одговара Западу. Инсистирају на томе да Србија што пре "схвати" да је Косово изгубљена територија и тако Запад ослободи те врло непријатне хипотеке, а то је да нам је КиМ отето неодобреним ратом НАТО против наше земље. Свесни су рањивости својих аргумената у погледу Косова. Уколико би се Србија повила под њиховим притисцима и ослободила их косовског баласта, истовремено би решили Балкан у целини и прогласили га 100 одсто својом зоном утицаја.

Графика: Новости

Јовановић указује да сви ови процеси додирују и Републику Српску, која је такође под великим притисцима, а на коју Србија не може у великој мери да се фокусира јер је гро политичких и дипломатских ресурса усмерила да се одупре притисцима око Косова и санкција Москви.

За Срђана Граовца, аналитичара из Центра за друштвену стабилност, рат у Украјини већ годину дана оставља снажне последице и на Балкан, који, каже, западне силе сматрају својим двориштем, а где Русија од доласка Владимира Путина покушава да поврати свој утицај:

- Последице се пре свега осећају у виду притиска оних који су у овом тренутку доминантни на Балкану, а то су западне силе, да се све земље региона изјасне да су на њиховој страни у овом сукобу. Све мање се толерише неутралност. То се и те како осећа у Србији, од које САД и ЕУ траже да се прикључи ембаргу који су наметнули Русији. Србија је била жртва санкција и зна да оне никад не дају одговарајуће резултате, и да трпе грађани, а не власт. Затим, питање КиМ такође је ескалирало од избијања рата у Украјини и директно је у вези са принципом поштовања међународног права. Да Србија није осудила интервенцију у Украјини била би лицемерна, јер то што је Русија урадила, специјална војна операција како је они називају, такође је спроведена без одобрења Савета безбедности УН, што је би случај и када је НАТО бомбардовао СРЈ.

Граовац сматра и да је косовско питање највише актуелизовао Путин када је директно указао да је Запад у прошлости кршио међународно право и навео је питање КиМ као преседан.

- То је упалило све аларме на Западу који су увидели грешку да су кршењем међународног права по питању Косова дали снажан аргумент у руке руском председнику којим се он сада и те како користи. Запад покушава да ту грешку исправи, али не тако што ће променити позицију према нелегалном и нелегитимном признавању Косова, већ врши притисак на Србију да пристане на споразум који ће на неки начин подразумевати признавање Косова као независне државе, чиме би ова аномалија у међународном праву, по мишљењу Запада, била исправљена.

И Граовац наводи да су последица рата у Украјини и тренутна дешавања у БиХ, односно притисци на Српску да смањи надлежности. Ту је и актуелизовање питања Срба у Црној Гори, где се види децидиран став западних званичника, пре свих америчких, који су против српских странака у тамошњој влади, јер на њих гледају као на проруски елемент. Граовац каже да је и то вид притисака на Србију, кроз тај степена неповерења који Запад стално исказује према српском фактору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације