КАЗАМАТ ЗА СРБЕ И ЦРНА РУПА ЕВРОПЕ: "Косово" - деценија и по од насилне сецесије

НА карти света, лажну државу Косово признају 84 земаље, 106 поштује територијални интегритет Србије, док њих пет у папирима признају независност Приштине, али на међународној сцени не гласају за њене захтеве.

Фото Профимедија

Перјанице терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова, међу којима је и некадашњи председник привремених институција у Приштини Хашим Тачи, налазе се у затвору Специјализованог суда за злочине на КиМ, оптужен за мучења и убиства. У готово свим извештајима међународних безбедносних структура, тзв. Косово је легло криминала и трговине дрогом. Ретко се деси да прође дан, а да не стигне вест да је било напада на Србе, њихову имовину или храмове.

У овој атмосфери, тзв. Косово данас обележава 15 година од једнострано проглашене независности, као отужни казамат за Србе и црна рупа Европe. За протеклих деценију и по показале су се јасно све грешке запада, који и даље не признаје да је мимо свих норми међународног права уз помоћ бомби ампутирао део Србије. Став Београда да је ћутање дела света на нелегалну и мимо међународног права проглашњену независност, коју су те 2008. године назвали преседаном, озбиљно уздрмало светски поредак, ових дана се нажалост показује тачним кроз рускоукрајински сукоб. И поред тога што Запад сада штити територајални интегритет Украјине, а Србије није, јасно је да је Пандорина кутија отворена.

Према економским истраживањима, становницима на територији КиМ не цветају руже. Грађани тзв. Косова проглашени су најсиромашнијим у Европи, а сваки трећи нема посао. Одлив у дијаспору је велики, па се спекулише да је око 850.000 Албанаца отишло са КиМ. 

Срби, који одолевају и чувају огњишта живе у сталном страху и жртве су етнички мотивисаних напада који су се у последње време додатно појачали. Од када је Аљбин Курти изабран за премијера привремених институција на КиМ 2020. године, број забележих напада на Србе прешао је 300. Од септембра 2022. до јануара 2023. било их је чак 68. У недавном допису који је наша држава доставила мисији Кфора, тражећи да се допусти повратак до 1.000 наших војника на КиМ, што је у складу са Резолуцијом СБ УН 1244, наводи се да је од 1999. године етнички очишћено 312 насеља. До јуна 1999. било је 372.444 припадника неалбанске заједнице, од чега Срба 239.761. Убрзо је покрајину напустило чак 56 одсто неалбанаца - 209.068, од којих 156.565 Срба. Током мартовског погрома 2004. године, убијено је осморо Срба, рањено 143, протерано 4.012. Запаљена је 41 црква, уништено 935 кућа и десет школа, домова здравља, пошта...

Пре него што је Приштина прогласила независност, крајем 2007. пропали су преговори под посредовањм тзв. тројке у којој су седели представници ЕУ Волфанг Ишингер, Москве Александар Боцан Харченко и Сједињених Америчких Држава Френк Визнер. Иако никада није постао званичан папир, тада се разматрала Ишингерова опција по узору на споразум у "две Немачке", што су одбиле обе стране. Ова идеја подразумевала је дефакто признавање тзв. Косова, али не и де јуре (претходно је због одбијања Београда, пропао покушај Мартија Ахтисарија да Косово добије "надгледану независност". Ових дана у игру се поново вратила прича о две Немачке, кроз "нон пејпер" односно француско-немачки план. Државни врх Србије је јасно рекао да смо отворени за разговоре, али да постоје црвене линије - нема столице за лажну државу у Уједињеним нацијама и Устав Србије се не сме погазити.

Препоручујемо

Политика

37 7

ПОМИЊЕ НОВИ РАТ: Куртијево лудило - формирање ЗСО нови апархејд, најављује јачање "безбедносних капацитета"

16. 02. 2023. у 16:45

Политика

2 31

"НЕЋЕ КУРТИ ТАМО ДА РАДИ ШТА МУ ЈЕ ВОЉА": Вучића чекају разговори са најважнијим државницима у Минхену

15. 02. 2023. у 22:05

Политика

154 25

"БРУТАЛНО" Ана Брнабић се огласила о новој Куртијевој измишљотини

13. 02. 2023. у 08:04

Политика

124 15

КУРТИЈЕВА ОПАСНА ПОРЕЂЕЊА: Шта се крије иза намере приштинског премијера да у преговоре са Београдом убаци и питање 11 општина ван КиМ

12. 02. 2023. у 12:58 >> 13:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације