ВУЧЕВИЋ: Македонија и Албанија имају нула бодова, а све су урадили за ЕУ ​​- то је велика неправда и обесхрабрујућа за све нас

ПОНОСАН сам на наше односе. Волео бих да ти односи буду све бољи и бољи. Забринут сам због демографије. Македонија и Србија су изгубиле значајан део становништва и то је велики проблем и људи морају да разумеју шта се дешава, каже министар одбране Србије Милош Вучевић у ексклузивном интервјуу за Вечер.мк.

Foto: Printskrin /Youtube/24 Vesti

- Македонија и Албанија имају нула бодова, а све су урадиле за ЕУ ​​– то је велика неправда и обесхрабрујућа за све нас - рекао је Вучевић о европским интеграцијама региона.

Вучевић одговара и о наоружавању Србије. Каже да је наменска индустрија Србије веома цењена и тражена и да би све што произведу могли да продају у наредних 10 година.

Тема је била и наоружавање Хрватске и Косова, као и будућност Босне и Херцеговине и о томе које је решење за Србију прихватљиво за Косово.

Неминовно је било и питање Украјине – Вучевић каже да Србија у потпуности подржава територијални интегритет и суверенитет те земље. А што се Русије тиче, министар одбране каже да је против политике санкција, јер су последице истих осетили грађани Србије.

Недавно сте изјавили да ће сви који се боре за стране државе и који су на једној или другој страни а су држављани Србије, бити кажњени по закону. Како ћете то практично да спроведете, јер можда неће доћи кући, знајући да ће бити кажњени?

– Биће кажњени сви који су се било где борили, сада је сукоб у Украјини најактуелнији и без обзира да ли се боре на украјинској или руској страни, на удару су српског закона. Да би били одговорни, они морају да буду под српском јурисдикцијом и доступни надлежнима, а све док су у трећим земљама можемо само да захтевамо да нам буду достављени. Да ли ће нам их предати или не – сумњам, зависи и од њиховог даљег статуса, да ли су држављани тих трећих земаља, да ли ће аплицирати за држављанство у оним државама за које су се ангажовали да се боре.

Кључна порука је да никога не охрабрујемо и не учествујемо у одлуци да било ко иде у рат на било којој страни. И било је покушаја да се Србија прикаже као камп за обуку једне или друге стране у сукобу.

Дакле, држава за такве процесе не ћути. То је код нас забрањено, ми не желимо да грађани Србије учествују у било каквом сукобу. Ван своје територије Србија може да учествује само у мировним операцијама, преко Министарства одбране и Војске Србије, под патронатом ЕУ или УН.

Реч је о појединцима који су одлучили да делују мимо закона и нашкоде угледу Србије и отежају положај Србије у веома деликатном тренутку. Јер има и оних који нису добронамерни и који кажу, аха, такви се ту и тамо појаве и тако се ствара сценарио да то Србија прећутно дозвољава. А не дозвољава. Ако се врате у Србију или буду доступни надлежнима, биће приведени правди.

И ваши стратешки партнери са Запада су рекли да је важно да се Србија посвети том питању. Кад смо код тога, хоће ли Србија увести санкције Русији или се очекује да ће у наредном периоду ЕУ подићи рампу према Москви?

– Интересантни су ти пословни односи ЕУ и Руске Федерације. Треће земље које нису чланице ЕУ често су изложене великим санкцијама. Могу вам дати конкретан пример, ево увоза нафте и нафтних деривата из Русије, где неке чланице ЕУ имају посебне услове и ослобођене су неких пакета, а Србија као земља која није чланица ЕУ нема могуц́ност под истим условима да реши своје енергетске проблеме.

По питању санкција Руској Федерацији Србија има принципијелан став, говорим о садашњем времену, а не о томе шта би могло бити за 3 дана, 3 месеца, 3 године.

Имамо негативан став по питању санкција, јер смо као држава били изложени санкцијама 90-их година и знамо колико људи трпе.

И то је наш принципијелан став, ми уопште нисмо заговорници или присталице политике санкција и не мислимо да то утиче на политичке лидере, како је дефинисано, али санкције погађају обичне људе, обичне људе. А Србија је страдала и ми до данас плаћамо те санкције, а имамо економске мане. Никада нећемо бити присталица такве међународне политике или таквог начина деловања у међународним односима.

И друго, те санкције ће више утицати на Србију него на Русију. Врло мало ствари у Руској Федерацији зависи од Србије. А наше потребе за енергентима који долазе из Руске Федерације су много веће и интензивније, па чак и за компаније које долазе из западне Европе и раде у Србији и користе исту енергију која долази из Русије.

Оно што тражимо од европских партнера је само јасно разумевање наших ставова, разумевање да је за диверсификацију или стварање алтернативних извора снабдевања потребно време, како бисмо били мање зависни од једног, другог или трећег.

Србија ће одлуку о санкцијама дефинисати у односу на сопствене државне и националне интересе. У овом тренутку ми смо једина европска држава која није увела санкције Русији, али смо врло јасни да подржавамо цео суверенитет и територијални интегритет Украјине.

Али нисмо улазили ни у антируску хистерију, у смислу да треба забранити читање Достојевског или слушање Чајковског, или избацивање руске деце из школа и вртиц́а, или кажњавање свих руских спортиста.

Србија не може да буде део тога, јер је на неки начин пролазила кроз сличне ситуације, често неоправдано.

Политика је једно, међународни односи друго, а једно су људски односи и човечанство.

Председник Србије Александар Вучић најавио је повећање броја специјалаца у Војсци Србије, са садашњих 1.600 на 5.000. Где ћете наћи толико људи који би да буду специјалци?

- То је велики изазов за све нас у систему одбране Србије. Да подсетим да је Србија војно неутрална земља.

Нисмо политички неутрални, одлучни смо да идемо ка ЕУ и у том процесу се усклађујемо са политиком ЕУ. Али што се тиче војног, одбрамбеног става, ми смо остали при ставу да треба да будемо војно неутрални, и мислим да је то разумљиво, ако погледате нашу историју и кроз шта смо прошли 90-их година.

Наша идеја је, с обзиром на информације, анализе са фронта у Украјини и Нагорно-Карабаху, праћење кретања других оружаних снага, не говорим само у региону, већ и у Европи и шире – да треба да ојачамо. јединице за специјалне операције.

У краткорочном и средњем року повећајмо број припадника тих јединица бољом обуком, обуком и бољом опремом за њих, за њихово размештање на више локација у Србији.

Шта је наша намера? Хајде да им обезбедимо додатне плате, веће зараде изнад стандарда, најбољу опрему и обуку и покушајмо да дођемо до тог контингента људи из становништва који тренутно није ангажован у систему одбране. Наш циљ није да пређемо из једне јединице у другу или да полицајци пређу у војску, већ да допремо до оне популације која тренутно није запослена или ангажована у војсци и полицији, а има жељу, жељу и психофизичк способности да су у саставу специјалних јединица, где негде треба да покажу патриотизам и љубав према отаџбини. А да имамо добре, пристојне услове за живот у српским оквирима, говорим о платама, јефтинијем становању, опреми... то је позив за младиће и девојке. Наравно да демографске прилике нису баш добре и лаке, биће то велики изазов за нас.

Очекујем да ће председник Србије Александар Вучић на Дан државности Србије, 15. фебруара, када славимо Сретење као цркву, званично објавити тај процес и да ћемо имати званичан позив и видети да ли ће трајати 60, 90 година. дана, ако буде отворен током целе године, наравно, биће у етапе.

Прво ћемо се фокусирати на попуњавање постојећих специјалних јединица, а затим на формирање нових. Када нам је председник крајем прошле године дао тај задатак, одмах смо кренули у техничке припреме, а не само да пуцнете прстима и кажете да хоћемо 5.000 специјалиста. Мора се све припремити, видети јединице, где ће се налазити, где су касарне, има ли униформи, има ли чизама, које пушке носе, ко ће их обучавати, који официри, који подофицири, где ћемо наћи људе. И у праву сте, када кажете да ће највећи изазов бити људи.

То није проблем за Србију или Македонију, проблем је за све земље, укључујући и САД које имају најјачу војску и најбоље услове за професионалну војску и није им лако да их попуне, а недостају им у одређеним родовима војске и попуњавање оних из редова стручног састава. Професионалне војнике данас није лако наћи нигде, јер привреда напредује, плате су веће у цивилном сектору, јер је лакше радити у фирми од 8 до 16 или од 9 до 17 часова и онда бити слободан. У војсци не знаш да ли си на дужности, стража, да ли је војна вежба или, не дај Боже, оружани сукоб.

Наш фокус је на 5000 специјалаца, када се створе услови да се размотри питање служења војног рока, активне резерве, то је неопходно ако желимо да будемо озбиљни. Ако хоћемо да живимо у уверењу да никада нигде неће бити сукоба и да нам војска не треба, онда је то нешто што не личи на државу, већ на илузију да у свету постоје хипи комуне и да сви се воле и веома су фини једни према другима и срдачни, али, нажалост, живот нас често демантује.

Сукоби који су се десили прошле, али и ове године, посебно окршај у Украјини, који је на нивоу светског судира, велико је снажно упозорење за све земље.

Погледајте сукоб у Нагорно-Карабаху. Азери су радили на себи, а Јермени су побеђивали у протеклих 10 година. А Азербејџан је радио и радио и сада је у пуној офанзиви и постигао је одређене војне успехе.

Не живим за сукобе, мој народ и моја држава су платили велику цену у 20. веку, али озбиљна држава мора да се припреми за сваки сценарио.

Сматрам да је држава која има јаку, добро обучену и опремљену војску гарант мира, а не обрнуто. Када сте јаки у безбедносном систему, тежа сте мета за свакога ко жели да вас задиркује. Када си слаб и недовољно припремљен, онда си рањив и врец́а за ударање.

Јака војска није знак да се иде у сукоб, јаке војске нису позив на рат, већ аргумент за очување мира.

Оно што Србија ради у концепту јачања одбрамбених снага је у контексту одбрамбених капацитета. Немамо ништа офанзивног карактера. А оно што купујемо није офанзивног карактера. А оно што желимо да купимо није офанзивне природе. Немамо претензије ни према коме, само желимо да сачувамо своје.

Волео бих да се оно што цео свет говори о Украјини каже и за Србију. Исти принципи и принципи међународног јавног права треба да важе за све, а не опште норме међународног јавног права од случаја до случаја.

Сада сте одговорили и на питање да ли Србија звецка оружјем како тврде неки међународни партнери и неке комшије. Овде сте негде одговорили и на питање о наоружавању Косова, јер су најавили куповину велике количине наоружања од Турске, укључујући и дронове. Али према Резолуцији УН 1244, они немају право на сопствене оружане снаге, а поготово не на овај начин.

– Просто је невероватно шта се дешава на Косову и Метохији. Речено нам је да уведемо санкције Русији због њене агресије на Украјину. А у исто време нам је речено да се помиримо и прихватимо реалност да је Косово независно. Дакле, неке границе су неповредиве, Крим је у Украјини, Донбас је у Украјини, нико не може насилно да промени границе, али наше границе могу да се промене.

И то треба да прихватимо да бисмо видели бољу перспективу и бољу будућност, а ако то не прихватимо, бићемо кажњени.

И то нам је отворено речено. Ми смо као држава Србија изложени невероватним политичким притисцима. Прете нам нове санкције, повлачење инвеститора, изолација Србије ако не пристанемо на ампутацију дела наше територије.

Тамо је демографска слика таква каква јесте и то морамо прихватити. И нема компромиса. Србија и Срби не треба да добију ништа. Ништа нам се не нуди. Нуди нам се оно што је требало да буде реализовано пре 10 година, Заједница српских општина. Десет година ништа што је гарантовала ЕУ није спроведено.

Да се ​​вратимо на ово, постоји војно-технички споразум из Куманова од 1999. године између тадашње Војске Југославије, данас Србије и НАТО пакта. Бивша СРЈ (заједница СЦГ, а данас Србија) сагласила се да је једина оружана сила на Косову и Метохији НАТО, односно КФОР. Дефинисано је кроз Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, за коју су гласали сви без изузетка.

А онда су почели да оснивају Косовске безбедносне снаге, што је такође супротно Резолуцији, тако да ће у овој новој Куртијеви влади добити и Министарство одбране, и почели су да трансформишу Косовске безбедносне снаге у Оружане снаге Косова или Војске Косова, што не смеју.

Када питамо наше НАТО партнере да ли учествују у томе, они кажу – не, али на билатералном нивоу поједине чланице НАТО-а и те како учествују у томе.

А видите да се формира војска Косова и да купују оружје, офанзивне дронове из Турске, Бајрактари, хоће и друго наоружање.

Чак учествују и у операцијама других земаља, на пример, те Косовске безбедносне снаге позива Велика Британија да учествују у њиховој мисији на Фокландским острвима, на Малвинама, где провоцирају Аргентину и спор који је отворен између две земље.

Сада би требало да се мешамо у спор између Аргентине и Велике Британије.

Замислите да њих десетак са Косова оде тамо да раде не знам шта. Али они све то раде намерно и то су добро познати сценарији.

Ми као држава и као војска Србије помно пратимо шта се дешава на територији Косова и Метохије по том питању и јасан нам је сценарио да би Курти желео да буде Зеленски, а ми смо неки мали Руси који крец́у у неку нову офанзиву, јер нема шта да понуди својим грађанима. Нема инвестиција, нема фабрика, нема нове велике инфраструктуре, имају енергетски проблеми, немају шта да кажу.

Шта да понуде осим... „ево нас изложени српској агресији, ево нас опет ’99, ево опет Срби почињу, ево га мали Путин, ово су мали Руси, ја сам Зеленски... НАТО помозите нам.“ Ово се дешава оно што би они желели да се деси и зато видите да се сваки дан покушавају да се изазову сукоби на Косову и Метохији.

Јуче су напали новог српског дечака. Тако су на Бадње вече стрељали два дечака, Стефана и Милана Стојановића, јер су носили бадње гранчице. У Штрпцу, то је мала општина код Шар планине, на југу Косова и Метохије, то је мала српска енклава, не знам ни да ли има 5000 људи.

Дете има 11, дечак 21. На њих је пуцао припадник Косовских безбедносних снага. И онда видите фестивал лицемерја међународне заједнице, да осуђују инцидент на Косову или жале што су два грађанина Косова рањена и хвале рад косовске полиције која је брзо открила починиоца. А зашто не кажете ко је пуцао на децу и да су ти дечаци мете јер су Срби?

Међународној заједници се жури...

- Њој се жури јер Русија користи косовски аргумент.

Које решење је прихватљиво за Србију око Косова, осим Заједнице српских општина? Велика петорка је била уз председника Вучиц́а, притисци су појачани, очигледно је да им се жури да заврше питање преговора, договора, које решење је прихватљиво за Србију до овог пролећа или лета?

– У праву сте, они су покровитељи косовске независности и желе да виде брзо затварање тог случаја да би избили аргумент Путину када говори о Криму, Донбасу и другим регионима и областима у Украјини, ја говорим о источном делу Украјине. Јер косовски преседан је пример који може послужити многим другим земљама. Ако је било могуће за Косово и Метохију, могуће је и за Донбас или не знам неке друге делове света, нећу да лицитирам.

И зато је тај притисак на Србију – Србију да пристане на то и да покаже Русима да то није идентична прича, јер Кијев није пристао, а овде је пристао Београд. А Русима, наравно, одговара овај аргумент да кажу – кад сте ви могли да извршите војну акцију на Косову, можемо и ми да извршимо војну акцију. Оно што обе стране називају "војном акцијом".

Зато је притисак све већи, притисак на нас је стравичан. Не нуди нам се ништа лепо, нуди нам се некаква европска перспектива једног дана, једног дана нешто...

Обећања?

- Обец́ања. Не могу да вам кажем који је то минимум који би Србија могла да прихвати, јер да не показујемо све карте унапред, било би врло неозбиљно.

Али није могуће доћи до потпуног решења а да оно у суштини није компромисно решење. То значи да обе стране морају бити подједнако незадовољне. Није могуће да једна страна добије све, а друга да добије Заједницу српских општина као невладину организацију. Зато што се заиста плаше да Заједница српских општина не буде нова Република Српска.

Ако је у питању удружење на нивоу општинског добровољног ватрогасног друштва, можда и може..., али постоје прецизно утврђени принципи из Бриселског споразума и додатни анекси на којима Заједница српских општина мора да се заснива.

Сад замислите Куртија како каже, па то не постоји, то није у складу са њиховим уставом. Па они уопште нису у складу са нашим Уставом, па ми разговарамо. Кад бисмо погледали тај њихов устав, не бисмо могли ништа да се договоримо. Како направити договор? Па то је глупост.

Управо због тога постоје ти међународни процеси, односно разговори под покровитељством, на које је Србија пристала. Мислим да је направила грешку када је дозволила да изађе из оквира УН 2010-11 и пређе на ниво ЕУ. То је била грешка тадашње власти у Србији, јер већина чланица ЕУ Косово види као независну државу, а у УН је мало другачије, односно другачији распоред снага и могао би се објективније сагледати.

Хоће ли се доћи до решења? Знате шта: Питање Косова је отворено још од Берлинског конгреса 1878. и Прве Призренске лиге и нико га није решио. Е сад, не знам да ли ћемо то решити овог пролећа или до неке изборе које имају 2024. године, али да ће притисак на Србију бити ужасан, нажалост, у то сам сигуран.

Биће нам веома тешко. Једноставно нам не дају да живимо нормално и пристојно, морамо да будемо мудри, да не наседамо на провокације, да не улазимо у тај сценарио из 90-их да смо ми лоши момци. Јер оно што не могу некима другима, вероватно би нама, јер ми смо мали, немамо нуклеарно оружје, немамо тако велику државу и онда бисмо могли да будемо добар терен да би неко показао своје мишиће, па морамо бити паметни, мудри. Наравно, да и за нас постоје црвене линије, рекли смо то међународним представницима.

Недавно сте рекли да је став САД много исправнији од става неких земаља и лидера из ЕУ. Претпостављам да се то односи и на амбасадора Кристофера Хила, који је такође био овде у Македонији и лично могу да потврдим да је он један од најбољих америчких амбасадора, као пријатељ Македоније, које смо имали. Сада је у Србији и ради на решавању питања дијалога Приштине и Београда. Мислите ли да је његова заслуга што се сада више чује глас Србије и што у наредном периоду можемо очекивати промену става САД према Србији и питању Косова?

– Мислим да у Србији и целом српском народу, где год да живе, не треба да гаји илузије да ће Америка променити курс и да ће напустити концепт да је за њих Косово независна држава. Хајде да се не лажемо. И мислим да је то још увек на маргинама њихове политике, ту немамо никакве сумње.

Рекао бих да САД показују меру разумевања да саслушају српске аргументе. Они су фокусирани на тај ниво да чују нашу аргументацију. Да ли то прихватају, да ли не прихватају, делимично прихватају, делимично они то не прихватају – наравно, да је то ствар расправе и разумевања, перцепције.

Али показали су разумевање да чују наш аргумент. И то је плус. То је свакако плус.

Реч је о земљи која је највећа светска сила, хтели то неки да признају или не, наравно да је њен политички утицај највећи. Није питање да ли вам се то свиђа или не, питање је њиховог политичког капацитета, а они, Американци, су највећи.

Што се тиче Кристофера Хила, он нас је у Србији оставио из наратива 1998-99, из времена администрације Била Клинтона. Тако сам одрастао.

Али познавајући га и радећи са њим, стекао сам утисак да је он искусан дипломата, озбиљан политичар и озбиљан човек, довољно рационалан да пристојно разговара, да вас поштује и да се са њим може разговарати. Да можете разговарати са њим.

Његова улога није класичног амбасадора, надам се да неће имати ништа против да то кажем. Рекао бих да са својим интегритетом, политичком позадином и целокупном биографијом, хајде да то тако дефинишемо, он има позицију суперамбасадора, да има мало већи утицај од класичног утицаја неких амбасадора, чак и амбасадора САД. .

Мој утисак је да он жели да се дође до, рецимо, повољнијег решења за Србију и цео проблем око Косова. Наравно, то треба схватити кроз америчку политику.

Захвалан сам му сваки пут када је поступио или дао објективне изјаве са политичком рационалношц́у. Било би неправедно прешутети то.

Видимо како се Велика Британија носи са албанском субкултуром и како то питање решава. Желим да вас питам да ли Македонија, Србија, Црна Гора сарађују по истом питању и на путу решавања те субкултуре?

– Сви народи Западног Балкана, како се данас дефинише, треба да буду свесни да је албанска нација у политичкој прогресији, и да ово време доживљава као период националног романтизма, кроз који су неки други народи прошли у 19. или 20. века . Као закључак сопствене националне приче. То не треба избегавати, о томе треба разговарати. У демографском смислу, албанска нација на овим просторима, за разлику од неких других народа, је моц́на и растуц́а, прогресивна нација.

Не мислим да постоји сарадња између држава да се баве албанским питањем, јер би то довело до постојања неке врсте антиалбанске коалиције. Не постоји и не би било фер. И Срби, и Македонци, и Црна Гора треба да на најбољи могуц́и начин укључе Албанце у јавни живот и у укупан миље тих земаља.

Али оно што албанска заједница и становништво морају да прихвате јесте да поштују те земље. Верујем да Албанци овде доживљавају Републику Северну Македонију као своју државу. Надам се.

Трудимо се да радимо са албанском заједницом у Прешеву и Бујановцу да буду укључени, да имају своје представнике, да се њихов глас чује, Србија улаже у те општине да не буду џепне, не изоловане, већ укључене, што није лако.

И зато је цео пројекат Отворени Балкан.

Добар однос Скопља и Београда није споран, али је важно и да Тирана буде овде. То је важно и због Скопља и због Београда. Први пут имамо такве односе. Јер ако је Тирана умешана, тешко је објаснити зашто Приштина није отворенија и укљученија у тај процес.

Поносан сам на наш заједнички пројекат Отворени Балкан. Поносан сам и волео бих да још брже и лакше пређем македонско-српску границу. Не у смислу да неко некога не препознаје, не, па хајде да путујемо лакше, па су Француска и Немачка признале једна другој да је лакше путовати без икаквог задржавања, говорим о људима који лакше путују, трговцима трговајуц́и лакше, признајмо те дипломе једни другима. Сви смо мали и малобројни. А нас је све мање. Уопштено говорећи, ми смо тако мали, да морамо да се освестимо. Не треба да се понижавамо, већ да видимо себе и да се не затварамо у неке мале кутке и просторе да бисмо били сами. Сви треба да поштују једни друге.

Нико нема намеру, што се нас тиче, да угрожава нечију националност или идентитет. Мислим да смо јасни са тим стварима. Али хајде да покушамо да се удружимо где год је то могуће.

И зато је Македонија важна, Република Северна Македонија је као спона између Србије и Албаније, а погађа вас због албанског корпуса у вашој земљи. Мени је то природно. Мислим да је природно да су Црна Гора и Босна и Херцеговина такође део тога. И да додам ентитет Косово и Метохија.

Не знам где друго мисле да буду.

И није алтернатива за ЕУ. То само показује да смо спремни за ЕУ ​​ако радимо заједно. И ако сада сви заћутимо и престанемо да радимо чекајући ЕУ, не радећи ништа до тада, мислим да је то погубно.

Када видим пример Македоније, Северне Македоније и Албаније, то су такве неправде. Све су испунили и неће да им отворе никакав кластер или не знам шта. То је тако неправедно. Овде говорим као грађанин Србије, као Србин. То је тако неправедно, и тако је обесхрабрујуће за све нас, не само за Македонце, већ за све нас.

Знамо шта је наш проблем, а то је питање Косова и Метохије. И то је наш историјски проблем, историјски изазов. Македонија је све урадила, чак је променила и име државе. Донела је тешке одлуке и изнела их. То свакако није нешто што је било веома популарно. Постали су и члан НАТО пакта. А неко сада каже да нису ни за отварање поглавља, или како се каже, кластера.

А шта рећи о Тирани и Албанији? Шта имају спорно, све су урадили. Немају никакав спор, немају никакав проблем, немају никакав унутрашњи или територијални, нити их неко од комшија задиркује да имају неке спорове. Они су у НАТО, апсолутно прате све што Америка и ЕУ кажу, немају другачији став.

И? Нула поена.

Говорећи о региону, хајде да говоримо и о Босни и Херцеговини. Преко медија смо могли виђети да се слањем додатних снага најављује промјена мисије ЕУФОР-а. Шта мислите о узроку и последици свега овога?

- Немамо проблем да АЛТЕА или ЕУФОР расту у Босни и Херцеговини у смислу очувања мира и онога што је дефинисано међународним споразумима.

Србија апсолутно признаје територијални интегритет Босне и Херцеговине. Србија инсистира да се Босна и Херцеговина перципира као сложена држава из два саставна дијела, а то су Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска. Једино тако Босна и Херцеговина може опстати. Босна и Херцеговина не може опстати ако неко угаси Републику Српску. Јер тако се гаси оно што је дефинисано споразумима који су довели до престанка непријатељстава и рата у Босни и Херцеговини. И то је био један од најкрвавијих ратова.

Не можете радити на јачању интегритета Босне и Херцеговине гашењем једног дијела Босне и Херцеговине. Или да једном од конститутивних народа укинете право на неке посебности у тој држави, а не у било којој од ваших држава.

И што је већи притисак на Републику Српску, то су јаче изјаве Републике Српске да тражи другачији статус. Сматрамо да Босна и Херцеговина мора бити конципирана и заснована на равноправности сва три народа, говорим о бошњачком, српском и хрватском народу, те о равноправности два конститутивна ентитета која су дефинисана Дејтонским и Париским миром. Споразуми.

Сада не дајете Републици Српској да слави дан Републике Српске. Па нека иду, ако видите да је 9. јануар дан Републике Српске, како можете то забранити указом? Не можете забранити народу да слави нешто.

Грешили смо као Србија, мислили смо да можемо да забранимо Албанцима са Косова и Метохије. То Курти данас ради са Србима. Он прави исту грешку као и ми 80-их и 90-их. Курти сада ради исто.

Не можете сада забранити Републици Српској да има право на заставу, на спој, нека иду, не могу нигђе, они су овђе, они су у Босни и Херцеговини. Србија каже да су у Босни и Херцеговини. Република Српска постоји као ентитет, као саставни дио Босне и Херцеговине. Ако волите Босну и Херцеговину, а сви ми волимо, онда поштујте и признајте Републику Српску.

Не изговарајте РС. Неће да изговоре Републику Српску. Изговарају РС. И замислите сад да кажем БиХ, БиХ, БиХ, а не Босна и Херцеговина. Мислим на Босну и Херцеговину која се састоји из два дијела: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске и три конститутивна народа.

Са Македонцима немамо нерешених или отворених питања.

Оно што је важно за нас као Србију и Србе јесте да морамо да радимо на томе да имамо што боље односе са Бошњацима. Од пресудног је значаја да Срби и Бошњаци имају најбоље могуће односе. То је у интересу и Срба и Бошњака, Србије и Босне и Херцеговине. Зато треба боље да слушамо једни друге, да се разумемо, да не потцењујемо ничије сузе и патње, већ да видимо да сарадња и тај договор буду заиста чврсти, ако не братски, бар пријатељски.

Не знам ко може бити ближи једни другима. Земље које су хиљадама километара удаљене од нас и од њих биц́е нам ближе. То би било бесмислено и без доброг резултата.

Моје претпоследње питање, зашто се Хрватска наоружава иако је чланица НАТО-а?

- Питање је добро, али морац́ете да питате Пленковиц́а и Милановиц́а.

Питам вас, које су ваше претпоставке?

- Не знам, стварно. Сумњам да ће заратити са Аустријом, Словенијом и Мађарском. Не верујем ни да је Италија њихова мета.

Нажалост, Хрватска купује офанзивно оружје. Нажалост, то купује. И то ме брине.

Надам се да ово није израз претензије или намера према било коме, а волео бих да Србија и Хрватска заједно раде на бољим односима. Морамо да радимо на бољим односима јер живимо једни поред других и то се неће променити. Шта год да осец́амо једни према другима, како год гледамо на неке историјске догађаје, а не видимо исто, то не значи да не треба да сарађујемо, да не треба да слушамо једни друге, да не треба боље трговати једни с другима, да живимо заједно једни поред других.

Верујем да ћемо заједно радити на томе. Нека славе датуме за које мисле да треба да славе, нека схвате да обележавамо датуме онако како их видимо и како смо их осетили.

Моје последње питање: Србија има своју наменску индустрију, председник Вучић је најавио да ће оно што вам недостаје да се увози, а да се извози и увози из земаља чланица НАТО. Сходно томе, шта се највише тражи од наменске индустрија из Србије и шта је то што ћете увозити из земаља чланица НАТО-а. Истовремено, најавили сте отварање нових база и војних објеката у Србији, да ли сте одредили локације где?

- Што се тиче нових касарни, кампова и база, разматрамо опције и донећемо одлуку према проценама безбедносних ризика, изазова, али иу контексту развоја пројекта 5000 припадника специјалних јединица. Имамо локације у Централној Србији, Северној Србији, односно Војводини и Источној Србији. То би биле тачке будућег развоја инфраструктуре српске војске.

Што се тиче наоружања, војне опреме која се производи у Србији – све што произведемо могли бисмо да продамо у наредних 10 година, толика је потражња. Обе стране у сукобу у Украјини би нам све купиле.

Пошто се држимо политике војне неутралности, не продајемо ни једну страну у сукобу и видимо да су крајњи купци из земаља у којима је то дозвољено и које нису укључене у сукоб. А могли бисмо да продамо све што произведемо. Пре свега, веома је тражена артиљеријска муниција, српска артиљеријска муниција.

Што се тиче куповине наоружања од других земаља за Србију, то је веома сложено питање. Оно што смо платили Русима не може да дође из Руске Федерације због санкција, па смо опет погођени ми, а не Руси.

Оно што треба да добијемо од Кине, нама не дају. А на Западу, када желимо нешто да купимо, често нас питају – шта хоћеш, зашто ти треба.

Али, добро, направили смо помак, пре свега, са Француском, имамо озбиљне разговоре са партнерима из САД, купујемо искључиво одбрамбено наоружање и опрему у складу са нашом војном неутралношћу.

Не угрожавамо никога, а чувамо заједнички мир и стабилност Балкана, што је наш интерес и интерес свих нас. Што се нас тиче, не брините, ми видимо како да заштитимо своју државу без претњи никоме, без икаквих претензија на било кога, а велики изазов је набавка наоружања и војне опреме.

Наша наменска индустрија је веома цењена и тражена.

Хвала вам на овом интервјуу.

- Хвала вам и част ми је што смо разговарали... Забринут сам због демографије. Македонија и Србија су изгубиле значајан део становништва и то је велики проблем и људи морају да схвате шта се дешава.

Данас је популарније имати кућног љубимца него дете, данас се више људи жали на дрво него на човека. А ако то кажете, одмах сте осуђени на друштвеним мрежама.

Ако кажете да нам треба још деце, биће вам речено да се мешате у приватне односе. Ако кажете да више волите људе са дрвец́а, одмах ц́е вам одговорити да нисте за екологију, напуштате зелену агенду...

Волим псе и мачке, волим дрвеће, заљубљена сам у природу, али мало више волим људе и децу.

И имамо проблем, биће нас све мање на овим просторима и онда не треба да се чудимо шта се дешава, зашто неко постаје све доминантнији, а неко мање присутан.

Демографија чини чуда.

(Вечер)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације