У НАПАДУ НА ОРАХОВАЦ КИДНАПОВАНО СТО СРБА

ОПШТИНА Ораховац и околна села нападнути су 17. јула 1998. године од припадника ОВК. Током напада, овај метохијски део био је опкољен и под непрекидном ватром. Иза ове офанзиве крила се намера ОВК да успостави потпуну контролу над Косовом и Метохијом и протеривања српског становништва са тог подручја. Приликом напада отето је око 100 грађана српске и ромске националности. Убрзо је ослобођено око 60 отетих, док се судбина за око 40 грађана дуго није знала. Жртве су припадале групи људи које је ОВК отела углавном у периоду од 17. до 19. јула 1998. године, када је контролисала Ораховац. Отета и нестала лица за време напада ОВК на Ораховац пронађена су у две масовне гробнице – „Малишево“ и „Волујак“.

Фото: Архива

Напад ОВК на Ораховац покренут је 17. јула 1998. године са циљем да се освоји град и створи „слободна територија“ на Косову и Метохији. То је први велики, организован напад ОВК и прва борба ОВК и снага СРЈ у градској средини. У нападу је ОВК овладала највећим делом града, осим дела у коме је српско становништво било груписано. У нападу је ОВК заузела Дом здравља, пошту и друге јавне зграде у општини. Током напада, припадници ОВК спроводили су организовано насиље и терор над припадницима српске националности. Интересантно је да се после завршетка НАТО бомбардовања СРЈ и повлачења снага СРЈ из покрајине ова матрица насиља и терора над припадницима српске заједнице у Ораховцу пресликала на целој територији покрајине.

ТОКОМ  напада, припадници ОВК су спроводили терор над припадницима српске националности. Прво су отели 11. јула 1998. године Југослава Костића из села Ретимље на његовом радном месту. Током офанзиве, ОВК је 17/18. јула напала и ораховачка села Ретимље и Оптеруша и том приликом су отети готово сви мушкарци српске националности ових села, којима се након тога изгубио сваки траг. Ретимље и Оптеруша су после напада етнички очишћена, односно српско становништво је протерано. У овим селима није било снага СРЈ, па је становништво, безуспешно, покушало само да се одбрани од оружаног напада.

НАПАД припадника ОВК на Ораховац и околна ораховачка села произвео је велико страдање српског и албанског цивилног становништва. У самом граду су вођене тешке борбе, а у њима је учествовало и српско и албанско цивилно становништво. О циљевима офанзиве ОВК на Ораховац и околна ораховачка села новинар Живојин Ракочевић је навео: „ОВК је од Ораховца пробала да направи ратну престоницу и да дефинитивно уништи елементарне форме суживота. Основна порука тог и осталих злочина је била: после овога нећете више живети заједно! За такав злочин били су потребни невини цивили, деца, старци и жене, била је потребна свирепост која се не памти и помера границе злочина после којих више ништа није исто“. Напад на Ораховац је доказ да је Ослободилачка војска Косова, у коју се регрутовало албанско становништво, имала добру војну организацију, велика материјална средства и одговорну команду, што је овој паравојној формацији омогућавало да изводи континуиране и усклађене војне акције и да осваја и контролише делове територије Косова и Метохије. Показало се да је после сваког напада припадника ОВК на српско становништво остајала само пустош на српским огњиштима, па је то доказ да је један од њихових циљева био и протеривање становништва које није албанско са подручја Косова и Метохије. Остваривање циљева омогућила је сама организација ОВК. Деловање формација ОВК било је организовано по оперативним зонама, на одређеним географским подручјима. Свака оперативна зона ОВК имала је своју војну и другу структуру.

НАЈВИШИ политички и (пара)војни представници ОВК, Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Кадри Весељи и Реџеп Сељими, сматрају да је ОВК била „народна“ герилска војска, састављена од више група, над којима они нису имали ефективну контролу. Међутим, у јавној редигованој верзији оптужнице тврди се да је од најкасније марта 1998. године, па до најкасније септембра 1999. године „ОВК представљала организовану наоружану групу са довољно уређеном структуром да би имала контролу над територијом, планирала и изводила синхронизоване оружане нападе и друге офанзивне и дефанзивне војне операције. ОВК је имала Главни штаб, била је подељена на оперативне (под)зоне и издавала је политичка саопштења и прогласе, у којима је формулисала политичке принципе“. Оптужница терети део лидера ОВК да су заједно са другим учесницима удруженог злочиначког подухвата имали заједнички циљ: остваривање и спровођење контроле над целом територијом Косова и Метохије, између осталог, вршењем насиља над онима које су сматрали својим противницима и њиховим незаконитим застрашивањем, злостављањем и уклањањем. Напад на Ораховац је показао да су припадници ОВК одмах заузели све државне установе и објекте, као и да су ставили већи део општине Ораховац под своју контролу. Исто се десило после завршетка рата, када су припадници ОВК преузели све јавне и државне установе, као и предузећа на Косову и Метохији.
ОПТУЖНИЦА их терети да су заузимали највише положаје у ОВК, па су defacto имали овлашћења да спроводе ефективну контролу над другим припадницима ОВК који су извршили кривична дела наведена у оптужници. Оптужница их терети да су као претпостављени и највиши руководиоци ОВК знали или имали основа да знају, да се припадници ОВК под њиховом ефективном контролом спремају да изврше кривична дела, или да су их извршили. Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими нису предузели неопходне и разумне мере да припаднике ОВК који су били под њиховом ефективном контролом спрече да изврше кривична дела за које се терете у оптужници или нису казнили извршиоце кривичних дела. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације