КИДНАПОВАНИМ СРБИМА ГАСИЛИ ЦИГАРЕТЕ НА ТЕЛУ

У СРПСКОЈ јавности се импровизовани затвори које је имала ОВК често називају „логорима"ˮ, што није исправан термин. Колико је термин неисправан говори и чињеница да је у оптужници која терети Хашима Тачија, Кадри Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија наведено да су припадници ОВК имали притворске објекте на местима која су била под контролом ОВК. Међутим, сасвим је небитно како називати места односно објекте у којима су људи били заточени, већ је битан њихов карактер, њихова намена односно оно што се догађало у њима.

Фото Архив "Новости" и породице Марковић-Здравковић

До завршетка рата, највећи број притвореника у затворима ОВК била су лица албанске националности. После рата, велики број лица српске и ромске националности прошао је кроз затворе ОВК и већина њих је убијена или нестала. Глођане, Јабланица, Ликовац, Лапушник и Клечка само су нека од најпознатијих локација. Српској јавности су мање познате школе, полицијске и ватрогасне станице, робне куће, хотели, фарме, фабрике, ауто-школе, штампарије, интернати, па и Домови војске у којима су држани притвореници. Највећи број затвора налазио се углавном по кућама, али су припадници ОВК користили и штале и друге помоћне објекте. Како су припадници Кфора после завршетка рата трагали за затворима ОВК по целој територији Косова и Метохије, притвореници су често пребацивани из једног у други објекат заточења. На тај начин су бројни притвореници прошли кроз више локација. Неки од њих су боравили на чак пет, па и више локација! Неретко су притвореници превожени до затвора који је био удаљен и по неколико десетина километара од локације где је жртва отета. Више ослобођених притвореника је посведочило да су њихова ислеђивања забележена видео-камером.

ХАШКА оптужница за врхушку ОВК: Политички и (пара)војни представници ОВК, Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими, терете се за бројне ратне и злочине против човечности. Међу оптужбама су затварање, противзаконита или произвољна хапшења и лишавања слободе, други нехумани поступци (нехумани услови притварања), сурово поступање, мучење, убиства и присилни нестанци људи. Шта јавност може сазнати из оптужнице Специјализованог тужилаштва у Хагу подигнуте против наведене четворице у затворима које су држали припадници ОВК?

МЕТОДЕ  мучења у ОВК затворима: Притвореници су злостављани у присуству припадника ОВК и у присуству других притвореника. Злостављање притвореника се може поделити на физичко (пребијање, наношење тешких телесних повреда разним предметима) и психичко (претње смрћу, страх, понижавање, дискриминацију на политичкој и националној основи, застрашивање, малтретирање, саслушавање и присилне или изнуђене изјаве или признања). Физичко и психичко злостављање и насиље били су редовна појава у објектима затварања, њиховој околини или у вези са њима. Притвореници су свирепо пребијани и на њима су биле видљиве озледе. Најчешће су их тукли песницама и ногама. Међутим, арсенал оружја који су припадници ОВК користили је застрашујући. Притвореницима су наносили телесне повреде кундацима пушака, бејзбол палицама, лопатом, металним оруђем и моткама, ударали их палицама, пендрецима, штаповима, ланцима, конопцима, цевима, комадима жице, гвозденим шипкама, бичем, штаком, обућом, гуменим цревима, летвама, боцом за воду, каишевима, чекићем, керамичким плочицама, итд. Притвореници су подвргавани и другим врстама насиља. Притвореника који је затражио воду натерали су да пије разређивач за фарбу. Неким притвореницима је било наређено да се свуку и сексуално опште, а неки су сексуално узнемиравани. Појединцима су палили кожу цигаретама, секли их ножевима, пуцали на њих, подвргавали их симулираном дављењу и погубљењу, давали електрошокове, стављали пиштољ или цев пушке у уста. Неке притворенике су палили, мокрили по њима, газили и шутирали чизмама. Једном притворенику су клештима вадили зубе. Једног притвореника су обавестили да је осуђен на затвор и погубљење. Неки притвореници приморавани су на физички рад. Појединцима је наређивано да се међусобно туку и да убију једни друге. Неки притвореници су злостављани на другим местима, пре него што су доведени у други затвор. Неки су пребацивани с Косова и Метохије у Албанију и обратно. Припадници ОВК су притвореницима одузимали исправе и личне предмете односно вршили незаконити претрес. Неке од тих ствари притвореника пронашли су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије у штабовима и затворима ОВК.

Чланови породица, органи власти, међународни актери и организације покушавали су да пронађу жртве и издејствују њихово ослобађање. Када би чланови породице или друга лица тражили информације о притвореним лицима, најчешће су од припадника ОВК добијали лажне информације или су били ускраћени за одговор. Припадници ОВК су често одбијали захтеве за приступ местима затварања или посету притвореницима, претили су лицима која су тражила информације и злостављали их, а врх ОВК није предузео кораке да се распита или покрене истрагу у вези са судбином несталих људи и местом на којем су се они налазили. n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације