ЈА, ПУТИНОВ АГЕНТ: "Лица са потернице" на окупу

СПИСКОВИ „страних плаћеника и домаћих издајника“ појављивали су се с времена на време у српској јавности и они су остављали различите трагове – некада су њима цртане мете на челу, а некада су схватани комично. Како схватити списак „Путинових агената“ тема је новогодишњег Спутњиковог специјала.

Фото: © Sputnik / Лола Ђорђевић

Ексклузивно су о томе говорила „лица са потернице“, односно, они који су се, између осталих нашли на опскурном списку Путинових агената у Србији.

Србија је пуна шпијуна – и то руских. Нико то није знао док једна опскурна организација на чијем је челу један београдски адвокат није јавно обзнанила да у Србији делује, ни мање ни више него чак 4000 руских шпијуна.

На веб сајту ове организације објављено је тек око двадесетак имена. Међу њима су и новинарка Љиљана Смајловић, главна уредница Спутњика Љубинка Милинчић, главни уредник „Новости“ Милорад Вучелић, директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић, пулмолог др Бранимир Несторовић, као и новинар Миломир Марић.

Они су били гости Спутњиковог новогодишњег специјала. Без обзира на то што су „разоткривени“ и што би, можда, због тога требало да буду забринути, у студију је владала весела атмосфера. Оно што су гости Љубинке Милинчић прво приметили је да сви осим Бајатовића - „волонтирају“ као руски шпијуни.

„Желим да ме исплате, да ли у нафти, да ли у гасу и да при томе још зарадим. То је моћна Русија. Доста сам био „корисни идиот“ за разне службе, за разне идеје, за разне поражене војске, државе, тако да желим да ме коначно исплате“ кроз смех говори Миломир Марић.

Бајатовић, као једини „плаћеник“, чуди се како његови саговорници могу да раде шпијунске послове про боно.

„Па, има ли горих људи од оних који раде шпијунажу бесплатно. Нема!“, каже кроз смех.

Име Љиљане Смајловић налазило се на неколико спискова – пре 5. октобра, док је била новинарка НИН-а, тадашњи савезни министар информисања Горан Матић оптужио ју је да је агент америчке обавештајне службе. Сада је, ето догурала до тога да се налази на списку руских шпијуна.

Оптужбе да је неко нечији шпијун су некада смешне, а некада баш и нису, каже она. Али страшно је исплативо правити такве спискове. Људи који то раде од тога ће само имати користи. Први спискови људи који раде у корист руских интереса појавили су се у Србији 2014, у време када су се односи Русије и Запада изразито заоштрили.

Тада су „заговарачи“ уласка Србије у НАТО правили спискове људи који наводно шире меки утицај Русије у Србији.

„Прво сам се питала да ли то раде зато што су овде изразито неуспешни, а финансиран си да то радиш. Претпостављам да је било згодно рећи, ма Руси су са још више пара дошли. Ми не можемо ништа да постигнемо за НАТО јер Руси долазе са више новца. Кад правиш спискове непријатеља ништа губиш, него само добијаш. Зашто људи то не би радили? За час дођеш у медије. Одлична ствар“, каже Смајловићева.

За разлику од времена оптужби за ширење руског меког утицаја, садашње оптужбе су, додаје Смајловићева, на граници прогона.

За Бајатовића, прављење спискова руских шпијуна у Србији је „једна врста сејања страха“.
„Постоји историјска веза између Србије и Русије. Истраживања јавног мнења показују да је 80 одсто грађана против НАТО-а и то нарочито боли. Осамдесет одсто за Русију, а 35 одсто за ЕУ, ако сада после свега има и толико. Е, то неке геостратеге боли“, каже Бајатовић.
Према речима Милорада Вучелића, једини спискови које ће људи трагично доживети су спискови Срба које прави режим Аљбина Куртија на Косову и Метохији.

„Наравно да нико од нас није почаствован што смо на списку. Бити шпијун или бити агент, то је нешто најгоре у нашем народу. Али, када ставите конкретне људе на спискове на КиМ само зато што су Срби, то престаје да буде шала. У том најгорем облику види се шта та појава, која је у нашем случају безазлена и шаљива, доноси. Када се логика спискова развија, онда се дође и до геноцидних спискова“, напомиње Вучелић.

Он подсећа на књигу Умберта Ека „Бескрајни спискови“ у којој прослављени италијански писац пише о, како Вучелић каже, предивним списковима. У српском случају, ради се о пакленим списковима. Још једна функција списка, према његовим речима, је покушај да се компромитује Русија у Србији.

"Они хоће да осрамоте људе који, из својих различитих разлога, националних, историјских, менталитетских воле Русију, хоће да обрукају и хоће да покажу да ми „заводимо“ те људе. Они хоће да компромитују истинска осећања, које људи не морају ни да образлажу“, каже Вучелић, а са њим се слаже и Смајловићева.

„Дискредитујеш угледне људе, сугеришеш да они не мисле то што мисле, већ их Руси плаћају“, каже она.

Доктор Несторовић напомиње да је српска љубав према Русији ирационална, а као доказ за то наводи да већ 22 године траје „бесомучна кампања промоције ЕУ и европских вредности у Србији“.

„Улажу се велике паре у то и после 22 године бесомучне пропаганде, прогањања људи који воле Русију – какви су резултати анкете – 84 одсто људи воли Русију“, каже он.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације