ШЛЕМ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ

ГЛАВНИ и одговорни уредник "Вечерњих новости" Милорад Вучелић у ауторском тексту за "Печат" пише о историјском преседану када је доскорашња канцеларка Ангела Меркел авно признала да је директно умешана у изазивање рата у Украјини. Текст преносимо у целости.

Фото: Печат

"Шта све није чињено да се избегне или прикрије кривица за почетак светских ратова. Сетимо се само набеђивања Гаврила Принципа, правдања неправдама Версајског мира, затим Минхенског споразума, краха Друштва народа, Споразума Рибентроп–Молотов, те „вероломног“ Хитлеровог напада на СССР…

Фото: D. Milovanović

Пре неки дан се десио прави историјски преседан. Доскорашња немачка канцеларка Ангела Меркел је јавно признала да је директно умешана у изазивање рата у Украјини. У интервјуу угледном немачком „Цајту“ рекла је „да је обмањивала руског лидера Владимира Путина око Минских споразума 2014. и 2015. а све је то чињено само да би се обезбедило време да се Кијев наоружа и ојача“. Запад „није хтео да се на миран начин трајно реше проблеми у Донбасу“. Потписивани су међународни уговори без икакве намере да се спроведу у дело јер је требало добити „драгоцено време да се Украјина и НАТО боље наоружају“ за битку против Русије и руског становништва у Украјини. Кијев, уз суфлирање Запада, „никада није намеравао да реализује међународне договоре“.

У читавој тој операцији производње рата активно је учестовао и француски председник Франсоа Оланд.

„Печат“ је пре више од деценије бар у два наврата на главу тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел ставио шлем Вермахта. Није то било никакво пророчанство ни произвољно нагађање нити смо могли знати то што данас сви знамо. Али проверено смо знали да се Европа под немачком доминацијом увек нађе на опаким ратним странпутицама. Доказали су то два светска рата и процес разбијања Југославије и бомбардовање Србије. Ти трагични догађаји су, за некакву нашу малу утеху, освестили Русију да почне да се сабира. Та доминација је битно допринела стварању „независне државе Косово“ коју Немачка и данас у Европи највише подржава.

Могло се, такође, знати да та доминација почива, поред техничких умећа, дисциплине и радиности, на ниској цени руских енергената и новим великим отвореним тржиштима Кине и Русије, и да ће се та осиона експанзија вероватно преточити у неки оружани завојевачки сукоб. Берлин је здушно прихватио америчку забрану да искрено сарађује с Москвом у циљу мира и безбедности у Европи, али је користио јефтин руски гас.

И много тога се могло знати, али се сада очигледно зна да је Запад сместио прави рат на тлу Европе. Да је отворено јавно прокламовано потпуно непоштовање свих међународних споразума које државе потписују. То се односи и на свих пет међународних уговора који се тичу Србије и српског народа – о чему ових дана гласно, јасно и уверљиво говори председник Србије Александар Вучић – почев од Резолуције 1244 СБ УН па до Вашингтонског споразума. А може се почети и од Дејтонског споразума па надаље. Назвати то само лицемерјем био би благ моралистички прекор.

Известан део наше и стране јавности склон је да осуди не Меркелову него Путина који је наводно наивно насео на њену велику превару а она му је потурила рат. А шта ћемо онда са сасвим основаним сазнањем да Путин уопште није желео рат против Украјинаца и да га је сматрао врстом братоубилаштва, али да је на тај рат приморан. Да ли је он крив што је у доброј вољи желео да споразумно реши спорна питања у Донбасу не задирући у територијални интегритет Украјине? Договорене украјинске уставне реформе нису рат. Као што ратна претња не може бити Заједница српских општина на КиМ која је предвиђена Бриселским споразумом. Да ли и Вучић може бити крив због истрајавања на компромисним решењима око Косова?

Можда је Путин некако сазнао да се Украјина наоружава и да то чини и НАТО на руским границама, па је схватио да се неће оружано одмеравати само са украјинском армијом и нацистима него са целим Западом? Можда је и он чекао да буде светски војно супериоран, па да онда почне да се брани и ратује? Можда је мало закаснио јер је касно схватио да га лажу или им уопште од самог почетка није веровао? Било како било, не може неко бити крив што је у доброј вољи и вери потписивао међународне уговоре док му је друга страна припремала рат и куповала време да га ликвидира и уништи. То се данас може применити и на Александра Вучића и Србију.

Можда је онда тако намагарчени Путин почео да размишља шта ће с гасом и нафтом када му Запад уведе санкције, па се у тако у невољи сетио Кине и Индије, те обавио читав низ других ствари у вези са економијом и доларом и рубљом?

Изненађујуће је брзо свет сазнао ко је крив за рат у Украјини и ко је крив за смрт 18.000 цивила у Донбасу у току припрема украјинске армије за рат против Русије. Украјина је уништена земља. Шта је натерало Меркелову да то призна не знамо. Савест је због почињених злодела не пече јер се онда њима не би хвалила. Притисак помахнитале русофобије на Западу очигледно је притисак, а ту је и тешка оптужба да је немачку привреду превише ослонила на руски гас и запоставила друге изворе енергије почев од оних америчких… У сваком случају, шлем је пре једанаест година „Печат“ ставио на праву главу.

Отворено до бруталности оглашена је пожељна пракса да се међународни уговори потписују, али не примењују и служе само да се прикрију стварне намере јачих и подлих. Што више потписаних међународних уговора, то више сакривених намера и куповине времена за неки паклени план у позадини. Обећања о примању у ЕУ уопште не важе, само су шарена лажа.

Србија је дуго у таквим искушењима, али још увек одолева и добро је што купљено време ефикасно користи да буде на много начина респектабилна и суверена држава способна да великим делом и сама заштити и принципе и своје интересе.

Биће прилике ако истрајемо. У свету се одвија процес успостављања нове равнотеже снага. Томе ће бити примерен и међународни правни поредак у коме ће међудржавни споразуми бити поново обавезујући. Бар извесно време после мировних конференција. Тако постојећи сукоби поново бивају „инструмент кроз који се цеди процес историјског развоја“."

Пише Милорад Вучелић 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације