ИСТОРИЈА ВЕЛИКЕ МРЖЊЕ МАЛИХ РАЗЛИКА: Антисрпска коалиција као политичка основа друге Југославије

МОРАМО да знамо шта нам се догађало, а то значи и зашто и како, да бисмо разумели шта нам се догађа данас, шта нам се догађа заправо, а онда и даље - шта ће нам се догађати. То није нимало једноставно како на први поглед изгледа. Јер, наша историја коју смо учили у школи била je лажна, а права историја - скривена и фалсификована. Нарочито ова новија, чији смо сведоци и очевици, учесници и саучесници, преварени и обманути, наивни и заведени, збуњени и разочарани, такорећи слуђени и избезумљени.

Фото: Музеј историје Југославије, Архив Југославије , Архив Србије, Архив "Борбе" и "Новости", приватна архива породице Јовановић из Ужица, Твитер и Википедија

Јер, пола века смо се уљуљкивали у причу о братству и јединству, о најравноправнијој равноправности свих наших народа и народности и о најбоље решеном националном питању, као уосталом и свих других питања и проблема - кад оно, на крају, такорећи изненада, опет рат, крв и мржња. И то не нека апстрактна, хаотична и неидентификована, мржња свих против свих, него усредсређена и усмерена, конкретна и синхронизована, темпирана и диригована. Уперена у једну мету и један циљ.

Генерације су училе лажну историју/Фото: Музеј историје Југославије, Архив Југославије , Архив Србије, Архив "Борбе" и "Новости", приватна архива породице Јовановић из Ужица, Твитер и Википедија

На удару те мржње нашли су се људи који су носили штафету и пионирске мараме, летовали на "нашем мору" и ишли у караване пријатељства, волели омладинске радне акције и били ударници, певали из свег грла Титу и Југославији. Била је то њихова јавна и видљива страна приче, док се иза тв екрана и новинских наслова одвијала нека друга стварност и нека друга историја. По свему судећи, нарочито по последицама које смо осетили на кожи, а многи и платили главом - важнија, односно права страна историје. Најпре су неки смелији политичари ту важнију, позадинску страну послератне историје означили почетком осамдесетих година као "непринципијелна коалиција", да би се врло брзо то дешифровалао као антисрпска коалиција. И онда је кренула лавина мржње.

Кад је пак реч о историји мржње, није баш ни да су се ти "чланови" антисрпске коалиције нешто много волели међусобно, а да су само мрзели Србе. Као што не значи да се народи Запада воле међу собом, а само мрзе Русе (и Србе, наравно). Мрзе се на британским острвима више него игде другде, као што је позната и "љубав" Енглеза и Немаца, па Пољака и Немаца, Валонаца и Фламанаца, и кога све не. Тамо, у Европи, заправо и нема ко с ким није ратовао, али их је ујединила империјална директива из Вашингтона да је сада "на дневном реду" једино мржња према Русима.

Тако је било и овде: Словенци и Хрвати ни до данас нису решили територијалне спорове; Албанци Македонцима полако али сигурно отимају територију и државу; Муслимани и Хрвати су ратовали деведесетих година док их Американци нису стрпали у исти босански ентитет, а види се колико се и сад воле - али их је, свему томе упркос, повезало учешће у антисрпској коалицији и мржња према најмногољуднијем и најраспрострањенијем народу бивше заједничке државе, Југославије. То је била нека врста скривене али стварне политичке основе постојања те државе у другој половини двадесетог века, а не ни самоуправљање, ни братство и јединство, ни било која друга флоскула којом је, у суштини, само маскирано оно што Бора Јовић зове - велика превара.

Историјски темељи те "велике преваре", или будуће антисрпске коалиције, или, да употребимо још један синоним - велике мржње малих разлика, постављени су на сутрашњи дан 1943. године, који смо скоро 50 година славили као највећи државни празник. Судбоносне одлуке о устројству нове Југославије доношене су без икакве расправе, чак и без гласања, него акламацијом или аплаузом присутних. Штавише, све је већ било одлучено пре самог заседања АВНОЈ-а, и то у позивима за седницу. Тиме је и тако опредељено које ће републике, будуће државе, сачињавати Југославију и ко све добија статус народа, односно нација, и то без икаквих стручних аргумената, истраживања и расправа, без референдума и било каквог механизма демократског изјашњавања и одлучивања. Фалсификован је број присутних, неке делегације које нису стигле проглашене су за присутне и шта све не. Оно, наиме, што је било једино могуће разрешити у мирнодопским условима, дакле после рата и ослобођења, збрзано је и великим делом лажирано, да би одмах потом било догматизирано као нека врста Светог писма.

ШТА ПОВЕЗУЈЕ ЂУКАНОВИЋА, ЧАНКА И ЗЕЛЕНСКОГ

СРПСКИ НАРОД је без икаквог питања и пристанка подељен у више република, касније и покрајина, без права на било какво национално, политичко, културно, чак ни језичко јединство, уз то још и окривљен као хегемонистички, угњетачки и шовинистички, као баук и главна опасност по нову "заједницу равноправних народа и народности". Заборављена је и поништена његова улога у ослобађању других народа у Првом светском рату, а игнорисан је чак и геноцид који се одигравао у Независној Држави Хрватској, у време и на простору на којем је и заседао АВНОЈ.

Све је у тим одлукама могло да се кривотвори и фалсификује, да се окрене наглавачке и прогласи за неприкосновену истину, осим идентитета. Ту настаје нерешив проблем и непојамни извор мржње. Идентитет се, наиме, не производи одлукама и партијским прогласима. Нације и њихови идентитети настају као резултат дуготрајних идторијских процеса, а не директивама и акламацијама. А управо мањак идентитета и различитости производи вишак мржње и фрустрације. Фројд је то означио као нарцизам малих разлика, или, у слободној интерпретацији - велика мржња малих разлика.

Само један пример, илустрације ради: У Црној Гори се ових дана и месеци ломе копља око пописа. И кад се некако дошло до одлуке, мотенегринска опција оличена у партији Мила Ђукановића успротивила се да се, као што је иначе уобичајено, постављају питања о националности, вери и језику. Упркос огромном и бруталном инжењерингу, нарочито последњих година, свесни су да нису одмакли на идентитетском плану, па би зато да избегну суочавање са истином. Зато се Ђукановић мири са чињеницом да је његов домет само да буде господар или инжењер мржње, и ништа више.

Ненад Чанак и Мило Ђукановић, фалсификатори идентитета/Фото: Музеј историје Југославије, Архив Југославије , Архив Србије, Архив "Борбе" и "Новости", приватна архива породице Јовановић из Ужица, Твитер и Википедија

ИНЖЕЊЕРИНГ МРЖЊЕ подгреван је и распириван у Титовој Југославији не само према Србима него и унутар српске нације. Пример Војводине је више него илустративан: Настојало се, узалуд наравно, да се почне говорити о војвођанском народу, у прикривеном значењу - нација. Од свега је остало само сећање на мржњу која није отишла даље од новосадске политичке елите, чији је рудиментарни остатак Ненад Чанак. Његова странка и опција, међутим, никада није одмакла од један до два процента на свим досадашњим изборима.

Али, да се с тим инжењерингом мржње ипак није играти, нити га потцењивати, прилично злокобно говори пример Украјинаца, код којих је опчињеност Западом, као нека врста свесловенске заблуде и комплекса инфериорности, скопчана још и са очигледним мањком идентитета и вишком русофобије. Достојевски је говорио својевремено - што им се ми будемо више подастирали, то ће нас они више презирати. Украјинска политичка елита, Зеленски нарочито, сада живи у уверењу да је љубав Запада према Украјини неизмерна и рекло би се да стварно не види оно што већ и врапци цвркућу - да Запад ратује против Руса до последњег Украјинца. А шта ће бити од Украјине кад се Запад засити тог рата и кад схвати да Украјина не може да победи Русију, кад дигне сидро, као толико пута до сада, уз уобичајено - жао нам је, игра је завршена? Сви су изгледи да тада ни сам Бог неће моћи да им помогне.

Препоручујемо

Политика

1 8

КРАЉЕВИНА СРБИЈА СЕ УЈЕДИНИЛА СА НЕПОСТОЈЕЋОМ ДРЖАВОМ: Шта су били Југословенски одбор и Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба

01. 12. 2022. у 18:11

Политика

4 5

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - ПИРОВА ПОБЕДА СРПСКОГ НАРОДА: Шта је претходило проглашењу заједничке државе "троименог народа"

29. 11. 2022. у 18:11

Политика

4 6

ЈУГОСЛАВИЈА НИЈЕ БИЛА СЛУЧАЈНОСТ ИСТОРИЈЕ: Од "мисије сабирања Срба" до заједничке државе Јужних Словена

30. 11. 2022. у 18:22

Друштво

0 1

ЕВРОПА НАСТАВИЛА ТИТОВУ ПОЛИТИКУ ПРЕМА СРБИМА: Заостајање највеће Ју-републике била табу тема до Меморандума САНУ

20. 11. 2022. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације