ИГНОРИСАЊЕ ИНТЕРЕСА СРПСКОГ НАРОДА: Стратегија Коминтерне о националном питању грађена на Стаљиновој доктрини
У ПОЛИТИЦИ Коминтерне и КПЈ српско питање може се посматрати са два аспекта: прво, са гледишта негирања националних интереса српског народа, и друго, са гледишта највећег удара стаљинизма према српском делу покрета, и с тиме у вези и проблема отпадништва комуниста из тог дела покрета.
Оно је резултат једне политике која се првенствено заснивала на револуционарној фрази, на сталном понављању револуционарних парола, политике која се није обазирала на објективне околности и на реалност у националним односима Југославије.
Стварање југословенске државе 1918. године не може се одвојити од национално-ослободилачке борбе српског народа, од његове вековне тежње да живи уједињен у једној држави. При крају рата то се испољило у покрету за присаједињење Србији, који је настао у Војводини, Босне и Херцеговине и деловима Хрватске. Остао је, међутим, основни проблем како објединити српски народ на једној националној територији, кад је он понајвише измешан са другим југословенским народима. Према попису становништва из 1921. године, Срба је било у: Србији (у границама пре балканских ратова) 98,4%, Босни и Херцеговини 43,9%, Војводини (Банату, Бачкој, Барањи) 30%, Хрватској 24,1%, Далмацији 17% итд.
Због немогућности да српски народ, који живи добрим делом и у другим југословенским "покрајинама", буде обједињен на једној националној територији, српске грађанске странке су прихватиле начело државног унитаризма као основу уређења Југославије. Пред очима им је била и визија о Југославији као најмногољуднијој држави на Балкану и у Југоисточној Европи, са дванаест и по милиона становника, која ће бити најбоља заштита од туђинских аспирација за њеним територијама. Код српских политичара превлађивало је онда схватање да се постигнути циљ - југословенско уједињење - има бранити само јаком државном влашћу.
НА ТОЈ ОСНОВИ извршили су неку врсту националне демобилизације, остављајући државној власти у којој иначе доста партиципирају, да она брине о националним интересима. Слободан Јовановић то стање код Срба назива "плаховито државоборство", које потиче из осећања да им плодове њихових напора угрожава неко други. Приметан "победнички дух" испољавао се нарочито код представника власти и чиновника, а то је, са елементима репресије и шиканирања, код припадника других народа стварало осећај да су грађани другог реда.
На другој страни у једном парламентарном систему грађанске демократије какав је био до 1929. године, страначка подељеност код Срба на више партија, између којих је вођена жестока и беспоштедна борба, не само на националном плану (између свесрпске и југословенске концепције) већ и око економско-социјалних питања, представљало је Србију као разуђену и политички плуралну средину, погодну за сарадњу са другим странкама изван Србије, које су биле углавном хомогенизиране националним циљевима. Тим путем се дошло до приближавања њиховог гледишта на једном аутономистичком и федералистичком програму државног уређења.
Шестојануарска диктатура је значила рушење демократских форми разрешења националног питања, заснована на идеји да се унитарна држава очува пресијом и насиљем, да тиме брани државни интерес, она га је, у ствари, рушила, а рушећи га, она је окретала против себе државни разлог на који се, иначе, позивала. Са својом идеологијом интегралног југословенства, диктатура је представљала насиље и према српском народу, изазивајући против себе масовне опозиционе снаге управо у Србији. С друге стране, убрзала је дезинтеграционе процесе код српског народа, а српску грађанску класу довела у подређен положај према хрватској буржоазији, која је давала предност решавању хрватског питања, а не питању демократизације земље.
БОНУС ВИДЕО: ТИТОВА ВИЛА ОД 50 МИЛИОНА ДОЛАРА - Погледајте како изгледа једна од најстаријих вила у Њујорку
"ПРОНАЋИ ЋУ И УНИШТИЋУ ИХ СВЕ" Хитно се огласио Илон Маск, реаговала и Захарова
АМЕРИЧКИ бизнисмен Илон Маск саопштио је путем друштвене мреже да ће „пронаћи и уништити“ све оне који га оптужују за контакте са Москвом.
16. 11. 2024. у 16:18
РАСТЕ БЕС У КИЈЕВУ НАКОН РАЗГОВОРА ПУТИНА И ШОЛЦА: "Немачка после Мађарске омогућила му излазак из изолације"
БИВШИ украјински министар иностраних послова Дмитриј Кулеба изјавио је данас да је позивом немачког канцелара Олафа Шолца председнику Русије Владимиру Путину, руски лидер изашао "из европске изолације, а да је Немачка одмах после Мађарске утрла тај пут".
16. 11. 2024. у 16:44
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)