ЧЕЛО СРПСКЕ ЧЕКА ДОДИКА ИЛИ ТРИВИЋЕВУ: Цвијановићева и Шаровић имају највише шанси да преузму функцију члана у Председништву
У БОСНИ и Херцеговини се сутра одржавају општи избори, а право гласа има 3.368.666 грађана, који ће бирати три члана Председништва БиХ, 42 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, председника и два потпредседника Републике Српске, 83 посланика у Народној скупштини РС, те за Представнички дом Парламента Федерације БиХ 98 посланика који су и кандидати за кантоналне скупштине.
На гласачким листићима ове године наћи ће се 127 политичких субјеката - од чега 72 политичке странке, 17 независних кандидата и 38 коалиција. Ту су и имена 7.258 кандидата - за Председништво БиХ 10, за Представнички дом парламента БиХ - 752, Народну скупштину РС - 1.429, Представнички дом парламента ФБиХ - 1.230, за председника и потпредседнике Републике Српске 31 и скупштине кантона у ФБиХ - 3.806 такмаца!
Највећа политичка битка у Српској водиће се између владајуће коалиције на челу са Савезом независних социјалдемократа (СНСД) и опозиционог блока који предводе Српска демократска странка (СДС) и Партија демократског прогреса (ПДП). Главни изборни бој биће, ипак, за места председника РС и члана Председништва из Српске. За позицију председника РС копља ће укрстити Милорад Додик, кандидат СНСД, и Јелена Тривић испред опозиционог ПДП, а за српског члана Председништва БиХ Жељка Цвијановић из СНСД и Мирко Шаровић из СДС. Цензус је три одсто од укупног броја гласача у РС који су изашли на биралишта и та бројка се годинама креће око 20.000 гласова.
Што се тиче Федерације БиХ, највећа борба ће се водити око блока окупљеног око Странке демократске акције (СДА) и Бакира Изетбеговића и блока који предводи Социјалдемократска партија БиХ (СДП). За бошњачког члана Председништва БиХ најозбиљнији кандидати су Бакир Изетбеговић испред СДА, Денис Бећировић (СДП) и Фахрудин Радончић, лидер Савеза за бољу будућност. За хрватског члана надмећу се Борјана Кришто потпредседница Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ), и Жељко Комшић, први човек Демократског фронта.
Председник Централне изборне комисије БиХ Суад Арнаутовић каже да ће ове године на праћењу изборног процеса бити ангажовано више од 50.000 редовних и ванреднх службеника изборне администрације.
- Грађани с правом гласа моћи ће да се изјасне на 5.903 бирачка места, од којих је 5.418 редовних, седам за гласање у одсуству, 105 за гласање на непотврђеним гласачким листићима, 352 мобилна тима и 21 бирачко место у дипломатско-конзуларним предстваништвима БиХ у 15 држава.
Арнаутовић је навео да ће изборе надзирати више од 60.000 акредитованих посматрача и да ће избори коштати 12,5 милиона конвертибилних марака:
- Највећи трошкови су издаци за накнаде члановима и заменицима чланова бирачких одбора, и то око 6.795.000 КМ, за набавку и штампање гласачких листића око 1.500.000 КМ и поштански трошкови слања гласачких пакета у иностранство око 1.270.000 КМ.
Невладин сектор у БиХ је протекла три месеца пратио рад партија и забележили су више од 2.000 примера коришћења јавних средстава за изборну промоцију. "Транспаренси интернешнел" у БиХ наводи да је у истом периоду, кроз једнократне помоћи различитим категоријама становништва у БиХ, подељено чак 278 милиона КМ из буџета РС и ФБиХ.
- У истом периоду забележено је и 345 започетих радова вредних 1,1 милијарду КМ, од чега се више од 900 милиона односи на две деонице ауто-пута, чији је почетак изградње темпиран пред изборе - истичу из ТИ БиХ.
ЗА КАМПАЊУ СКОРО ДЕСЕТ МИЛИОНА
"ТРАНСПАРЕНСИ интернешнел" је објавио и резултате мониторинга трошкова изборне кампање, који показују да су странке у прве три седмице потрошиле око 9,6 милиона КМ. Овај износ отишао је на билборде, рекламе у медијима, "Фејсбук" оглашавање и предизборне скупове. У ТИ БиХ истичу да ови износи нису коначни, јер нису укључени трошкови оглашавања и предизборних скупова у последњој седмици изборне кампање, као ни други облици оглашавања које ТИ БиХ није пратио, али се већ сада може рећи да се ради о једној од најскупљих изборних кампања.
Препоручујемо
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (1)