ЕВО ГДЕ НАС ГУРАЈУ АМЕРИКА И ЕУ: У антируском фронту свега 48 земаља и четвртина човечанства

АРГУМЕНТ западних сила да је већина света увела санкције Москви - а који се најчешће користи када се Србија уцењује да изабере страну и придружи се овим мерама - не стоји ни по броју држава, ни по броју становника, па ни по економској снази оних који су се сврстали у економски антируски фронт.

ЕВО ГДЕ НАС ГУРАЈУ АМЕРИКА И ЕУ: У антируском фронту свега 48 земаља и четвртина човечанства

Припремљено већ неколико пакета санкција, Фото АП

Судећи по листи непријатељских земаља које је сачинио Кремљ, то је тек четвртина чланица Уједињених нација - 48 од њих 193. На том списку су 27 чланица ЕУ, САД, Канада, Јапан, Аустралија, Албанија, Андора, Велика Британија, Исланд, Лихтенштајн, Микронезија, Монако, Нови Зеланд, Норвешка, Јужна Кореја, Сан Марино, Северна Македонија, Сингапур, Тајван, Украјина, Црна Гора и Швајцарска.

Диспропорција између оних који су увели санкције и оних који нису још је већа када се узме у обзир број становника држава. Наиме, од скоро осам милијарди људи, у државама које су увеле најстроже санкције Русији живи око 1,8 милијарди.

Није занемарљива ни привредна снага оних који нису стали под економски рат против Москве, који је објавио Запад. Јер, санкцијама се нису прикључиле велике привредне азијске силе Кина, Индија, Пакистан, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати...

Такође, ни највећи број земаља Латинске Америке, попут Бразила, Венецуеле, Аргентине, Мексика, као ни већина афричких држава, међу којима су и Египат, Алжир, Мароко, Јужна Африка... Многе од ових држава слове за савезнике Америке, али ипак у овоме нису желеле да следе политику Вашингтона.

Владимир Путин, Фото АП

Највећи број земаља које се нису придружиле санкцијама заузеле су сличне позиције као Србија - осудиле су руску агресију, поштују територијални интегритет Украјине, али не желе да се сврставају у блокове и хоће да наставе добре односе и са Москвом.

Саговорници "Новости" указују да, осим снажних стратешких, националних, безбедносних, па и моралних разлога - јер смо земља која је на својој кожи осетила погубност санкција - и ову "математику" да се већина света није прикључила ембаргу против Москве треба придодати у одбрани од притисака са Запада.

Обруч који се стеже око Србије у покушају да се наша земља натера да уведе санкције Москви, иако оне суштински не би нашкодиле Русији, а нама би нанеле велику штету, отворио је и питање треба ли на неки начин институционализовати политику принципијелног неприкључивања санкцијама, па чак и лобирати на међународној сцени за увођење овог принципа у спољним односима.

За политичког аналитичара Драгомира Анђелковића нема дилеме да одлука о томе коме ће, а коме не Србија увести санкције треба да буде уставна категорија:

- Ми треба да уградимо у Устав Србије да се наша земља принципијелно не придужује санкцијама које нису уведене од стране Уједињених нација. Треба да уведемо јасна правила и законе да Србија поштује одлуке УН и да подржи одлуке ове организације о увођењу санкција, односно да не признаје санкције које нису потврђене на Ист Риверу.

Илустрација В. Н.

И Анђелковић каже да ни по броју држава, ни по БДП, а тим пре ни кад се ради о броју становника, не стоји теза да је већина света против Русије. Он каже да се чак половина светског становништва налази у државама чланицама Шангајске организације, а које се нису прикључиле санкцијама.

И бивши шеф дипломатије Живадин Јовановић сматра да Србија треба да се држи тога да не уводи никоме илегалне санкције, односно оне које намеће нека сила или групација земаља против неке друге државе:

- Друга ствар је кад Савет безбедности УН предузима неке мере. Онда то постаје део међународног правног поретка и те одлуке се морају поштовати. Санкције против Русије су санкције једне групације и немају правну верификацију. У суштини, овакве санкције су оружје за масовно уништавање и погађају обичан свет. Велика је манипулација да је цео свет увео овакав вид казни, јер су санкције увеле само чланице ЕУ и НАТО и ни десет држава које не припадају овим организацијама.

РАЗЛИЧИТИ АРШИНИ НА ДЕЛУ

ЗАПАД и Русија користе другачије критеријуме када је реч о томе ко је увео, а ко није санкције Москви. На пример, Руси сматрају да им нека држава није увела санкције ако је, рецимо, одлучила да ограничи одређене банкарске трансакције са неким руским банкама, док Запад сматра да су и то санкције. Чак и по том критеријуму, огромна већина азијских држава није увела санкције Русији, више од половине у Латинској Америци, већина земаља Африке - објашњава Анђелковић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (27)

ЕВО КАКО ДО КАРАТА ЗА ВЕЧИТИ ДЕРБИ: Црвена звезда послала обевештење пред меч са Партизаном