ЗАТАШКАВАЊЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА: Југословенском руководству није одговарала истинита слика о прошлости

Политичко прикривање озбиљних разговора о Јасеновцу, оправдано најпре потребама помирења и изградње, данас колико саркастичног, толико и фантазмагоричног појма братства и јединства, у ствари је била подло трансформисана забрана разматрања свих злочина против Срба, масовних и појединачних

Фотографије: Музеј Жртава Геноцида, Војни музеј, Документације „Новости“ и „Борбе“, из књиге Николе Николића „Јасеновачки логор“, Википедија

УПРКОС "планине мртвих" што их је произвео, упркос непревазиђеним методима мучења који су га издигли у сам врх историјски познатих мучилишта, о логору у Јасеновцу се говорило уздржано после Другог светског рата, у свим крајевима бивше Федералне Југославије. Из истих разлога због којих се у свету мало знало о Јасеновцу остало је непознато и Николићево сведочанство.

Иза скривања истине ове, као и других сличних књига, стоји много политике, много идеолошких деформација, стоје трансформације смисла историје југословенских историчара послератног времена (после 1944), који су неговали историју лишену рационалности и представе о континуитету. Они као да су били заборавили да ће сваки историјски тренутак са својим протагонистима једног дана морати положити рачуна о себи. (Али и данас, после 70 година сасвим различитих историјских токова, такозвани историчари, српски и из других земаља, или тачније они који су себи узели право не само да процењују историјске догађаје о којима не знају или неће да знају довољно, себи су дозволили да утичу на развој догађаја и да доприносе погрешним судским расплетима на међународном плану.)

Фотографије: Музеј Жртава Геноцида, Војни музеј, Документације „Новости“ и „Борбе“, из књиге Николе Николића „Јасеновачки логор“, Википедија

Политичко заташкавање озбиљних разговора о Јасеновцу, оправдано најпре потребама помирења и изградње, данас колико саркастичног, толико и фантазмагоричног појма братства и јединства, у ствари је била подло трансформисана забрана разматрања свих злочина против Срба, масовних и појединачних.

АКО ЈЕДНА ДРЖАВА, после завршетка рата у коме се нашла пошто ју је напала моћна Немачка, не допушта да се отворено говори о жртвама које је народ те државе поднео током рата, јасно је да су у питању неки колико озбиљни толико и необични разлози. Очигледно је, свакако, да држава, односно власт која се ставила на чело државе, није хајала за жртве али и да се много плашила да се о тим жртвама и о узроцима који су непосредно довели до њихове смрти, говори отворено, на основу расположивих података. Тако нешто се није могло догодити ни у једној европској држави (па чак ни у самој постратној Немачкој), сем међу народима у саставу ондашње Југославије.

Због тога треба пре свега одговорити на прво питање: о жртвама којег југословенског народа се није могло отворено говорити? - Није се смело слободно говорити о жртвама српског народа пострадалим за време рата, није се смела тражити документација нити објашњења догађања током више од четири дуге године немачке, италијанске, мађарске, бугарске окупације, током постојања Независне Државе Хрватске. Али, није се никад (апсолутно никад за комунистичке владе) смело поставити питање зашто су савезнички авиони онако упорно бомбардовали окупирану Србију, већ сву у жалости за мртвима, и зашто су, гађајући и рушећи настањене градове, цркве, породилишта, школе, побили онолико недужних Срба. Како се могло догодити да опстане оваква насилничка поставка у националним односима вишенационалне заједнице, када свака савремена вишенационална држава тежи да сачува бар привидну равнотежу и да обезбеди своје функционисање?

ПОВРАТАК ГЕНОЦИДНИХ ИДЕЈА

КАКО СУ СРБИ ТО ДОПУСТИЛИ? На ово питање данас се може дати врло тачан одговор историјског, верског, психоетничког, политичког карактера. О томе постоји добро разрађена литература представљена великим бројем књига, часописа, различитих публикација, низом прилога у дневној штампи. У вези са Јасеновцем организован је знатан број конференција, симпозијума, сусрета на националном и међународном нивоу; неколико институција (наших и страних) баве се Јасеновцем, односно комплексом српских трагедија манифестно повезаних: исти народ, иста територија, исти повод убијања.

Уочљиво је како је Југославија водила сасвим неодлучну политику у дефинисању циљева масовних убистава у Независној Држави Хрватској, почев од слома Немачке, тј. од 1945, а таква политика, нажалост, опстаје и данас и у званичној савременој политици државе Србије и нарочито у међународној политици, слепој и глувој за чињенице. Последњи рат у Хрватској против српског народа 1991-1995, у великој мери верског карактера, показао је да је реч о "вечитом повратку" истих геноцидних идеја, у мозговима и духу људи истог васпитања као што су га имали они од пре 1941. године у Хрватској.

Фотографије: Музеј Жртава Геноцида, Војни музеј, Документације „Новости“ и „Борбе“, из књиге Николе Николића „Јасеновачки логор“, Википедија

За људе који не познају сложеност историјских токова и односа народа бивше државе Југославије, у шта спада и стравична историја Јасеновца, корисно је, верујемо, представити фазе у настајању и трајању те државе и врло кратко се осврнути на историју народа у саставу Југославије.

ДА БИСМО ПОТПУНО разумели шта се то дешавало у Југославији после завршетка Другог светског рата (1944-1945), то значи у време кад је почело скривање праве истине о Јасеновцу, као и о другим местима масовних злочина над Србима током тек завршеног рата, морамо приказати период у коме је с пуно пажње припреман логор у Јасеновцу, детаљно разрађиван и врло доследно примењен систем убијања. (Убијање се, да подсетимо, дешавало за Хитлерова времена у Независној Држави Хрватској, НДХ).
Потребно је отићи мало даље у прошлост да бисмо стекли увид у стварање нове државне заједнице Срба, Хрвата и Словенаца (1918), односно државе под именом Краљевина Југославија од 1929. Мислимо да је корисно унети нешто схематизма у повезивању догађаја.

О којој држави, у ком историјском тренутку, је реч и о којим народима је реч? Каква је њихова историјска позиција? Положај тих народа пре Првог светског рата и после Уједињења 1918.

Када говоримо о времену пре Првог светског рата (1914-1918), од свих народа будуће државе Југославије само су Краљевине Србија и Црна Гора биле слободне државе а остале територије су под влашћу страних сила - ти народи су, дакле, поданици других држава у којима се не говоре њихови национални језици.

[...] Почетком 19. века Срби почињу активну борбу за ослобођење од Турака. Својим устанцима и тактиком својих вођа у преговорима са великим силама, успели су да створе независну државу 1878. године, која потом бива проглашена за краљевину.

У 20. веку захваљујући победама српске војске у балканским ратовима (1912-1913, против Турака), ослобођени су делови Јужне Србије, а то су централни делови српске средњовековне царевине пре доласка Турака (Косово и Македонија).

Победама уз учешће српске војске у Првом светском рату, ослобођени су крајеви будуће Југославије који су били под аустријском, мађарском, италијанском влашћу, а њихови становници постали су слободни народи у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Краљевина Југославија је постојала до почетка Другог светског рата.

[...] Између интереса Млетака, Аустрије и других европских сила, у сталној борби против Турака, Црна Гора ће половином 19. века постати кнежевина, а 1910. краљевина.

[...] Пуних осам векова Хрвати ће потом остати као поданици угарске државе, све до завршетка Првог светског рата (из којег су Срби изашли као победници и добили право да оснују већу државну заједницу - Југославију, и тада се Хрватска појављује на историјској сцени као целина са својим именом).

ВЕЧИТИ ПОДАНИЦИ АУСТРИЈСКОГ И МАЂАРСКОГ ЦАРСТВА

КАДА ЈЕ ДОШЛО ДО УЈЕДИЊЕЊА три народа 1918. године, то је за многе хрватске политичке вође и истакнуте личности у култури било остварење старога сна, старог два века. Део Хрвата, пак, желео је самосталну државу и они су били незадовољни заједницом, заборављајући да је стицање слободе зависило од њих самих - морали су и могли су вековима уназад поставити такав циљ и борити се за њега. Хтели су да им неко направи отаџбину, рекао је један историчар.

Фотографије: Музеј Жртава Геноцида, Војни музеј, Документације „Новости“ и „Борбе“, из књиге Николе Николића „Јасеновачки логор“, Википедија

За време Првог светског рата Хрвати ће се, као поданици аустријског и мађарског царства, борити на страни те војне силе.( Управо због тога многи Хрвати ће тешко заборавити како су године 1914. славили мајора Славка Штанцера, команданта хрватских трупа Аустријске војске, кога су у почетку рата на Дрини сматрали "уништитељем српске земље". У батаљону тог команданта служио је Јосип Броз, каснији вишедеценијски мистификовани председник Југославије (почев од 1945. до 1980). После пораза аустријских снага на Дрини 1914. током чувене Церске битке, овај борац против Срба, ниског подофицирског чина, повукао се привремено у Босну са својим трупама, а при поновном налету на Србију, у контраофанзиви, учествоваће у страшној одмазди против српских сељака, сељанки, деце, још нерођене деце, у Јадру, Подрињу, Мачви. Ова одмазда, казна за претходно изгубљени ратни поход, по начину уништавања људи и крволочности личи на предигру јасеновачким мучењима. О том времену, о Србији 1914, постоји веродостојна документација, постоје хиљаде докумената савезничких војски, постоји литература, постоје чувене књиге доктора Рудолфа Арчибалда Рајса.) Аустроугарска ће такође као окупатор великог дела територије будуће Југославије, за борбу против Србије ангажовати и велики број Срба из поробљених крајева, али ће многи од њих прећи у српску војску и бориће се за Србију. Аустрија и Мађарска ће, као и Немачка, изгубити рат у коме је цела Европа страхотно страдала. Читаве генерације младих људи више земаља Европе које су браниле своју отаџбину неће се вратити са ратишта.

ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРИСАЈЕДИЊЕЊУ Србији и српском народу ослободиоцу, Хрватска ће бити ослобођена одговорности за учешће у рату и ратним злочинствима, а то ће се поновити још једном са њеним учешћем у Другом светском рату. То значи да су Срби два пута спасли Хрвате од санкција због учешћа на страни поражених војних сила које су направиле страшне ратне злочине против Европе, у два светска рата.

Фотографије: Музеј Жртава Геноцида, Војни музеј, Документације „Новости“ и „Борбе“, из књиге Николе Николића „Јасеновачки логор“, Википедија

Данашње самосталне државе Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, своју аутономију ће стећи захваљујући укључењу у Версајску Југославију, а Југославија је створена захваљујући Србима, захваљујући њиховој борби и њиховим жртвама.

Настале су нове државе од народа који су до завршетка рата били под окупацијом ондашњих великих сила.

Фотографије: Музеј Жртава Геноцида, Војни музеј, Документације „Новости“ и „Борбе“, из књиге Николе Николића „Јасеновачки логор“, Википедија

Југославија, краљевина три народа, основана је по завршетку рата 1918, и када данас говоримо о времену после тог рата, онда говоримо о Краљевини Југославији.
Србија, ратник и ослободилац, земља јасних видика, земља са традицијом, нашла се у заједници са хрватским народом недефинисаног профила, народом који, вековима под туђом доминацијом, никада није ни покушао да себи створи отаџбину.
Срби, пуни успомена, са неизлеченим ранама, стегли су срце 1918. године и позитивно одговорили на веру хрватских првака и ујединили се.

ТРАГИЧНА ПРЕДИГРА ЗА УНИШТАВАЊЕ СРБА

КАДА ГОВОРИМО О ЈАСЕНОВЦУ, значи да говоримо о Другом светском рату 1939-1945. који је изазвала Немачка на челу са Хитлером и савезницима, силама Осовине.
Које територије су окупиране у држави Југославији?

Окупирана је цела Југославија, држава Срба, Хрвата и Словенаца, и подељена: трећина укупне површине припала је Немачкој, северни делови Војводине, осим Баната, Мађарској, део Македоније Бугарској, један део је прикључен Албанији, Црна Гора и Далмација припале су Италији.

Хрватска се прогласила независном државом.

То значи да сви народи у Југославији нису имали исту судбину, односно нису имали исти третман током немачке окупације 1941-1945?

Немачки окупатори нису имали исти однос према свим народима поробљене Југославије. После издајства државе у почетку рата 1941. године, Хрватска је са одушевљењем дочекала Хитлерове трупе. Са благословом фашистичке Немачке и Ватикана оснива се Независна Држава Хрватска, у широким оквирима нехрватске територије (треба напоменути да ће ова држава опстати све док Немачка не буде капитулирала). На територији НДХ, са крајевима које је она укључила у свој састав, живело је много Срба, и многи делови су били чисто српски.

Фотографије: Музеј Жртава Геноцида, Војни музеј, Документације „Новости“ и „Борбе“, из књиге Николе Николића „Јасеновачки логор“, Википедија

Које је вероисповести народ који је страдао у Јасеновцу?

У Јасеновцу је убијено највише Срба; они су хришћани исто као и Хрвати. Хрвати су католици а Срби су православне вере (источно-православне, правилно је рећи). У Јасеновцу су убијани и Јевреји и Цигани, а страдао је и известан број Хрвата.

Како се усавршавала идеја да Србе треба уклонити из простора где живе Хрвати али и из простора где нема Хрвата?

Давно је почео један страшни заплет, трагична предигра која ће својим путем водити ка Јасеновцу.

СТВАРАЊЕ КОНЦЕНТРАЦИОНОГ логора Јасеновац има своју историју и своју снажну, опсесивну, верску и политичку позадину. Да је та идеја темељито спроведена, види се из броја људи који су тамо изгубили живот. Радни учинак логора је високо продуктиван, све што је коришћено за убијање имало је потпуни ефекат, ниједан метод није заказао, ниједна справа за мучење и убијање није подбацила, ни једна жеља убица није остала неиспуњена.
Усташе су основале овај логор у лето 1941. Он се састојао из три целине: логор И близу села Јасеновац, логор ИИ у близини села Крапје, 15 километара удаљен од Јасеновца, а логор III (централни део) у селу Јасеновац, на имању индустријалца Бачића. Логораш Ђорђе Милиша нам је оставио опис тог места у својој књизи о Јасеновцу.

Фотографије: Музеј Жртава Геноцида, Војни музеј, Документације „Новости“ и „Борбе“, из књиге Николе Николића „Јасеновачки логор“, Википедија

"У пространој низини мочварног краја Лоњског поља, којим протјече Сава, а гђе утјече Уна, са западне хрватске стране, уздуж саме Саве, на големом посједу од 3 км2, власништво врло богата индустријалца, Србина из Јасеновца, Озрена Бачића, који је ухапшен, одведен у непознато и све му одузето, никао је пуни пакао Јасеновац."

Ту је била велика циглана, ланчара (творница ланаца), пилана, електрична централа, економија, неколико зграда и остатци негдашње творнице звонова. Све те радне јединице преузете су још у погону и одмах са заточеницима настављен даљи, најјефтинији - бесплатни - убилачки рад.

Мали део затвореника спроведених у Јасеновац потицао је из неколико хрватских затвора. Највећи део стизао је у разним транспортима које су сачињавали мушкарци, жене и деца, похватани по селима или у збеговима приликом операција разних усташких јединица. Већина таквих транспорта је одмах по доласку у логор упућивана на ликвидацију а да нису нигде заведени ни имена ни број људи који су се у транспорту налазили.

Препоручујемо

Политика

67 14

ВУЧИЋ ЈЕДИНИ ТРАЖИО ДА ИДЕ У ЈАСЕНОВАЦ: Велико признање из Хрватске, па срамно умањење броја жртава у Јасеновцу

26. 07. 2022. у 07:50

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Усташе српско семе затирале убијањем деце

24. 07. 2022. у 15:00

Политика

4 121

И СВЕТАЦ И СВЕТА РЕЧ: "Само ти, дете, ради свој посао" - беседа Бећковића о Вукашину из Клепаца коју сваки Србин треба да прочита

20. 07. 2022. у 21:52

Политика

3 52

ЗАШТО ЈЕ ЗАГРЕБ ОДБИО ЗАХТЕВЕ СРПСКОГ ПРЕДСЕДНИКА? Вучићева свећа осветлила би хрватски мрак око Јасеновца

20. 07. 2022. у 09:00 >> 16:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације