Политика

ЛОБИРА ЗА РЕГИОН, СРБИЈУ НЕ ПОМИЊЕ: Хрватски посланик у ЕП Тонино Пицула добио задатак да напише стратегију проширења Уније

М. Станојковић

28. 06. 2022. у 09:00

НОВОИЗАБРАНИ известилац за стратегију проширења Европске уније, хрватски европосланик Тонино Пицула, говорећи о потенцијалним новим чланицама и тражећи да се убрза интеграција земаља које показују стратешку оријентацију и преданост реформама, успео је да, у свом нацрту предлога, "дискретно" заобиђе Србију.

ЛОБИРА ЗА РЕГИОН, СРБИЈУ НЕ ПОМИЊЕ: Хрватски посланик у ЕП Тонино Пицула добио задатак да напише стратегију проширења Уније

Иако извештај и стратегије ЕП немају обавезујући карактер као документи које доносе други органи ЕУ, имајући у виду његове досадашње ставове о нашој земљи и стално саплитање од Хрватске на путу евроинтеграција, као и тренутну реторику, може се наслутити у ком би се правцу могла кретати његова "мисија".

Како је поручио Пицула, предлог извештаја које су му колеге повериле, јасно наглашава вредност политике проширења као стратешког улагања у безбедност и благостање Европе, те да је она већ увелико допринела успостављању мира у подручјима која су раније била погођена ратом.

Он у нацрту извештаја тражи да у процесу интеграција коначно поставе јаснија, транспарентија и доследнија мерила успешности земаља.

Након што је изнео општи став о политици проширења, Пицула је истакао да је она важна и за Хрватску, јер "док год на свим својим границама, на буде имала друге чланице ЕУ, нећемо моћи да у потупности користи све могућности чланства". Иако се ту убраја и Србија, износећи мишљење о новим чланицама, ипак, је затражио да се признају достигнућа земаља Западног Балкана, изостављајући нашу земљу. Пицула инсистира на отварању приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом и одобравање либерализације визног режима Приштини без одлагања. Нужно је, према Пицули, и да ЕУ помогне БиХ да што пре добије статус кандидата, као и да подстакне убрзање процеса приступање Црне Горе, "као најнапредније земље кандидата".

Историчар и политички аналитичар из Центра за друштвену стабилост Срђан Граовац, сматра да то што је Пицула постављен за известиоца нема есенцијални значај као ни сам документ, али да се може догодити да свој лични анимозитет према Србији користи у овој ситуацији. Ипак, Граовац жели да верује да непомињање Србије значи да нема шта да нам замери и да смо много више напредовали у односу на друге.

- Може се тумачити да смо постигли и урадили све што је потребно, па нас због тога не помиње, ако желимо да посматрамо са позитивне стране - обајшњава Граовац. - Али врло лако се може десити и да он своју улогу користи ово за лечење својих личних фустрација према нама. Ипак, мислим да овај извештај нема стратешки значај, можда пре тактички.

Пицула је из групе европарламентараца - старих кочничара Србије, који, без обзира на коју је тему је извештај ЕП, не пропушта прилуку да у тексту наметне и формулације и стави Србију у негативан контекст. Ту се убраја и контатације "о све већем утицају Русије и Кине код нас". Хрватски посланик је такође, у својим ранијим обраћањима и јавној расправи о Украјини у ЕП бескрупулозно искористио ситуацију у Украјини да скандалозно упореди са "српском агресијом на Хрватску пре 30 година". Пицула је такође, замерао Србији што не улаже веће напоре да се поправе односи у суседству, тражећи да се заштите мањинска права Хрвата у Србији.

Задатак Пицуле је да формулише предлог стратегије, који потом усваја ЕП, а потом се упућује Европском савету, Европској комисији и високом представнику за спољне послове и безбедносну политику.

ЗЛОУПОТРЕБА СВИХ СПОРОВА

ПИЦУЛА је поручио и да државе чланице избегавају коришћење нерешених билатералних спорова за уцене и блокирање процеса приступања. Ипак, управо је земља из које долази досад то радила Београду кад год им се указала прилика. Неке од тачака спотицања су и државна границе на Дунаву (Хрвати траже Вуковарску и Шаренградску аду), повратак културног блага, Загреб тражи и приступ војним архивама, прети тужбама логораша, захтева ратну одштету, а жалбе се односе и на статус хрватске мањине. Иако незванично, из Загреба су се могле чути и поруке о реверзибилном принципу, који подразумева да се земље кандидати које не напредују или чак назадују, врате уназад у процесу приступања.