ИНТЕРВЈУ - МАЈА ПОПОВИЋ, МИНИСТАРКА ПРАВДЕ: Жртве нас обавезују да не попустимо под уценама из Хрватске

САСВИМ сам сигурна да ће Србија истрајати у намери да истера правду за убијене и рањене на Петровачкој цести.

Фото Ж. Кнежевић

 Државни органи поступају у складу са својим надлежностима које су утврђене законом. Сигурна сам да је оптужница која је подигнута у конкретном случају заснована на чврстим доказима из којих произилази оправдана сумња да су оптужени извршили кривична дела која су им стављена на терет.

Овако у интервјуу за "Новости", на питање да ли ће нас бурне реакције из Загреба због оптужнице против хрватских пилота за гранатирање српских цивила на Петровачкој цести, који су протерани из својих кућа у акцији "Олуја", спречити да истерамо правду, одговора министарка правде Маја Поповић.

- Одлучност Србије у испуњавању својих међународних обавеза, које се, између осталог, састоје и у процесуирању ратних злочина, још једном је доказана подизањем ове оптужнице. Сви они који у Хрватској то "бурно коментаришу", требало би да, уместо бурних реакција допринесу сарадњи у конкретном предмету и ефикасном процесуирању ратних злочина, јер је то будућност регионалне сарадње. Недопустиво је да се не процесуирају предмети само онда када су жртве Срби. Жртве ратних злочина су људи, жене и деца и оне се не смеју посматрати кроз призму припадности неком народу, полу или вери. Оно што посебно забрињава је чињеница да бурне реакције долазе из земље чланице Европске уније, а да такав наратив не буде недвосмислено осуђен од стране свих оних који штите европске вредности.

Фото Ж. Кнежевић

*Загреб инсистира на промени закона о универзалној јурисдикцији, према којем Србија има право да гони починитеље ратних злочина изван своје територије. Може ли да се деси да поклекнемо под притиском и повучемо оптужнице за "Олују"?

- Нећемо поклекнути под притиском, јер на то немамо право. Жртве почињених ратних злочина нас обавезују да утврдимо ко је одговоран за њихова страдања. И тужилац за ратне злочине и заменици тужиоца за ратне злочине веома професионално и предано раде свој посао и сигурна сам да ће заступати оптужницу до самог окончања кривичног поступка и да ће они који су починили ратне злочине бити адекватно санкционисани од стране суда.

*Универзална јурисдикција постоји у многим правним системима...

- Да, тековина је међународног хуманитарног права и кривична дела за која се она примењује представљају повреду најважнијих људских права, те је због тога неопходно да она постоји у правном поретку Србије. Ову врсту јурисдикције познаје и правни систем Хрватске, али и правни системи других држава чланица ЕУ, па се поставља питање због чега се инсистира на њеном укидању у правном поретку Србије. То инсистирање је пре свега мотивисано политичким дешавањима у Хрватској и нема никакво упориште ни у правној науци, ни у пракси. Укидање универзалне јурисдикције актуелизовано је отпочињањем преговора за чланство Србије у ЕУ, када је Хрватска због њеног постојања у једном тренутку покушала да блокира овај процес иако то није било у духу Декларације Хрватског сабора из 2011. године о промовисању европских вредности у југоисточној Европи. Према овој декларацији, Хрватска чврсто стоји на становишту да отворена питања између држава југоисточне Европе која су билатералног карактера, попут питања универзалне јурисдикције за процесуирање ратних злочина, не смеју да блокирају приступање држава кандидата за ЕУ.

Фото Н. Фифић

*Да би Устав заживео, неопходно је да буде донето неколико закона. Када се очекује да се они нађу пред посланицима (закони о уређењу судова, о судијама, о Високом савету судства, о јавном тужилаштву и о Високом савету тужилаштва)? Шта ће донети грађанима?

- Очекујем да буду пред народним посланицима у року од годину дана од дана ступања на снагу Уставних амандмана. Наведени рок је прописан Уставним законом и истиче у фебруару следеће године. До тада Министарство правде ради на изради квалитетних текстова правосудних закона кроз консензус струке и науке. Њиховим доношењем биће извршено усклађивање са Уставним амандманима који обезбеђују виши степен независности судства и самосталности јавног тужилаштва. То ће створити услове за бољу и ефикаснију заштиту људских права и ојачати владавину права, јер она на њима почива, али и повећати правну сигурност. Већа правна сигурност утицаће и на прилив, нарочито страних, инвестиција. То ће водити ка повећању стандарда грађана и економском напретку Србије.

*Како решити на дуже стазе загушење судова, посебно београдских Првог и Трећег и новосадског основног? Колико судије најзагушенијих судова имају предмета у раду и колико просечно трају суђења у тим судовима?

- Једино решење овог проблема на дуже стазе је доношење измена и допуна Закона о парничном поступку који има за циљ да омогући равномерну расподелу предмета у свим судовима у Србији, јер ће овим законом бити промењена надлежност поменутих преоптерећених судова који суде у тзв. масовним предметима. Због тога поједине судије имају више од 3.000 предмета у раду, а рочиштасе заказују и по две године унапред. Такво стање није одрживо и Министарство правде ће морати да реагује. У Нацрту измена и допуна Закона о парничном поступку, који је израђен прошле године, предвидели смо да убудуће надлежност за вођење поступка у овим предметима буде пренета на све судове у Србији на чијим се подручјима налазе пребивалишта или седишта странака у поступку. На тај начин се смањују и трошкови поступка, јер грађани више неће морати да путују из места у којима живе да би дошли на рочишта у Београд или Нови Сад. Поред тога грађанима ће оваквим прописивањем надлежности бити омогућен и једнак приступ правди, јер судови више неће бити преоптерећени већ равномерно оптерећени, а биће им омогућено и да у истој врсти поступака до правноснажне пресуде дођу у исто време у било ком суду у Србији. Тиме ће бити омогућено и ефикасније вођење поступка и доношење пресуде у разумном року. Грађанима ће ове законске промене донети могућност за брже и јефтиније остварењењиховог права. До сада се овај проблем решавао тако што је Врховни касациони суд извршио делегацију надлежности у тзв. масовним предметима по судовима у Србији. Само у прошлој години делегирано је више од 92.000 предмета. То је било само привремено, а не системско решење овог проблема. Једино системско решење је законски прописана промена надлежности судова.

*Шта бисте истакли као најважније резултате рада Министарства у време вашег мандата?

- Најважнији резултат је рад на променама Устава које су потврђене на референдуму у јануару ове године. У процесу промене Устава инсистирало се на дијалогу и компромису између политике, науке и струке, који је кључна карактеристика овог процеса и пресудни чинилац за израду квалитетног текста Акта о промени Устава. Сматрам да је највећи успех у поступку промене Устава постигнут начином и стилом на који је овај поступак вођен. То је био један сасвим отворен и јаван поступак. Транспарентност и инклузивност процеса промене Устава похваљени су и од стране Венецијанске комисије, као саветодавног тела Савета Европе у овој области. Управо ово тело је издало позитивно мишљење о Акту о промени Устава. Интензивно смо радили и на реализацији активности из ревидираних акционих планова за Поглавље 23 и Поглавље 24, што је за резултат имало напредак у области владавине права и отварање Преговарачког кластера 4 - Зелена агенда и одрживо повезивање у процесу преговора за чланство у ЕУ. Радили смо и на реализацији препорука Групе држава Савета Европе против корупције (ГРЕКО) из Четвртог евалуационог круга што је резултирало да Србија више не буде на листи глобално незадовољавајућих земаља у области спречавања корупције. Поред тога, издвојила бих и рад Министарства правде на изградњи, реконструкцији и адаптацији објеката за рад правосудних органа.

НЕДОСТАЈУ СУДИЈЕ

*ОБЈАВИЛИ сте оглас за примање нових судија и тужилаца. Колико људи ће бити примљено? Колико Србија сада има тужилаца, а колико судија, и колико јој недостаје? Где је најкритичније?

- Високи савет судства је током ове и претходне године објавио велики број јавних конкурса за избор судија, а исто је учинило и Државно веће тужилаца када су у питању заменици јавних тужилаца. У прошлој години и почетком ове године изабрано је 237 судија и 29 заменика јавних тужилаца, који су први пут изабрани на судијску, односно јавнотужилачку функцију. Међутим, постојећи број судија није довољан. Свакако њихов број је неопходно повећати у судовима који су најоптерећенији. Одређивање неопходног броја судија задатак је Високог савета судства док број заменика јавних тужилаца одређује Државно веће тужилаца.

Препоручујемо

Регион

8 59

БОЛЕСНА КАМПАЊА ХРВАТА: Вучићу није преостало ништа друго него да "узме конопче да се обеси"

03. 06. 2022. у 11:07

Колумне

0 1

УБИЈЕНА СРПСКА ДЕЦА ЗАСЛУЖУЈУ ПРАВДУ: Ауторски текст министра унутрашњих послова Александра Вулина

02. 06. 2022. у 10:00

Политика

0 4

ВУЛИН О УВРЕДАМА УПУЋЕНИМ ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ: Комплекси Хрвата према Вучићу леже у зависти

01. 06. 2022. у 00:20

Олуја - злочин без казне

2 1

МОНСТРУОЗНО: Угледни хрватски историчар тврди да су цивиле на Петровачкој цести бомбардовали Срби

04. 06. 2022. у 09:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације