ЈОШ ЈЕДНА ШАРГАРЕПА ИЗ ЕВРОПЕ: Анализа "Новости" - колико је ЕУ искрена у намери да убрза пут Србије ка чланству и "отме" је од Русије

ПОРУКЕ из Европске уније да би украјинска криза могла да буде шанса за приближавање Западног Балкана Бриселу, у највећој мери су "димна завеса" која за циљ има да земљама са ових простора пружи некакву наду и не гурне их у загрљај Русије.

Фото АП

Јер, убрзани излазак из лимба "европске перспективе", у којем је већина земаља кандидата годинама, па чак и деценијама, није реалан ни сада, без обзира на тектонске геополитичке промене и све гласније захтеве да се политика проширења високо подигне на агенди ЕУ.

Охрабрујуће поруке, додуше, стижу и из две кључне земље ЕУ, Француске и Немачке. Тако је француски председник Емануел Макрон у последњем разговору са председником Србије Александром Вучићем оценио да "рат у Украјини захтева да ЕУ и све њој блиске државе, а нарочито оне којима је, попут Србије, призната европска перспектива, заједно размотре начине и средства за даље јачање веза и изградњу заједничке будућности за све Европљане". Рат у Украјини, додао је, "треба да буде прилика за европско приближавање".

Међутим, те поруке нису никаква гаранција да ће се коначно окончати наше чамљење у бриселској чекаоници или бар убрзати време пријема.

Сузана Грубјешић из Центра за спољну политику подсећа, за "Новости", да је геополитика играла улогу у последњем великом таласу проширења када су примљене бивше чланице Варшавског пакта:

- И овог пута могло би да се тумачи да ће се нова проширења ЕУ десити и због геополитичких разлога и одвајања од руског и других утицаја који су због инертности ЕУ присутни на Западном Балкану. Поруке о убрзању интеграције региона стижу са више места, остаје да видимо како ће то изгледати у пракси у времену пред нама. С друге стране, Украјина не може да рачуна на убрзани пријем у ЕУ јер би то захтевало промену свих постојећих правила о пријему нових чланица. Највише што би могла да очекује јесте неки симболични потез, попут добијања статуса кандидата, мада је и то у нескладу са политиком ЕУ према земљама тзв. источног партнерства - Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Грузија и Молдавија - којима никада није обећана европска перспектива.

И дипломата Зоран Миливојевић сматра да би било реално да се ЕУ интеграције покрену:

- На пример, да на међувладиној конференцији у јуну, током председавања Француске ЕУ, Србија отвори кластер 3, да почну преговори са Албанијом и Северном Македонијом, а да се БиХ стави у један позитиван контекст европске перспективе. Међутим, мислим да би то био и максималан корак и да нису реална очекивања о некаквом убрзаном уласку у ЕУ. Прво, Србија има нерешено косовско питање, друго, није реално да се у оквиру ЕУ преломи прича око проширења, јер то питање нити је сазрело нити око њега постоји консензус међу 27 држава чланица. Када би се сада, по хитном поступку, примале државе које све имају своје проблеме и нерешена питања, када би ЕУ прешла преко тога и заобишла сопствена правила - врло брзо би се распала.

ВУЧИЋ: НЕ ЖЕЛИМО СУКОБ СА ЈАЧИМА

ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић поручио је у понедељак да је Србија своју одлуку у вези са увођењем санкција Русији донела и показала:

- Како је то и колико је то тешко на дневном нивоу, о томе нећу да говорим, јер то није брига за обичне људе. Нећу да их оптерећујем оним што је наш посао. Водити земљу у оваквим условима није лака ствар. Само бих желео да, као што смо 1908. усред Анексионе кризе успели да избегнемо рат и сукоб са много јачима од нас, а нисмо то успели нешто касније, сачувамо Србију од свих ветрова, сукоба, ратова и великих проблема - рекао је Вучић.

ЗАСТАВИЦЕ УМЕСТО КАНДИДАТУРЕ

У ЈЕКУ руске војне операције у Украјини, као један од покушаја за излаз из те ситуације, украјински председник Владимир Зеленски упутио је захтев да његова држава по хитном поступку буде примљена у ЕУ. Унија је тај захтев почела да разматра, до сада је неколико земаља чланица дало подршку, али без конкретних помака. Исти захтев упутиле су и Босна и Херцеговина, Грузија и Молдавија, на које, такође, засад нема одговора.

Тако се последња расправа у Европском парламенту о украјинској кризи, а током које се посланицима обратила и председница ЕК Урсула фон дер Лајен, уместо конректним одлукама завршила аплаузима за украјински народ и позивима да се на друштвеним мрежама шерује заставица Украјине.

АМЕРИЧКИ КОНГРЕСМЕНИ: УВУЋИ РЕГИОН И У НАТО, ЗАБРИНУТИ ЗА БОСНУ

ЧЛАНОВИ америчког конгреса, њих 19, упутили су писмо државном секретару Ентонију Блинкену, у којем траже да Вашингтон због кризе у Украјини повећа ангажман у региону и да се подржи "пуна интеграција Западног Балкана у трансатлантску заједницу".

Писмо је објавила чланица Представничког дома Дина Тајтус, која је иницијатор овог захтева, у којем се Бајденова администрација позива и да "удвостручи напоре ка консолидацији демократије и промоцији интеграције Западног Балкана у Западну Европу", а све у циљу одбране од утицаја Русије и Кине.

- Пуна интеграција Западног Балкана у трансатлантску заједницу требало би да буде приоритет за САД, док настојимо да учврстимо савезништва широм Европе и супроставимо се ширењу и утицају аутократских режима, укључујући утицај Русије и Кине. Оклевање појединих чланица ЕУ да приме нове чланове само подстиче евроскептицизам широм региона - наводи се у писму.

Конгресмени су посебно истакли забринутост за БиХ, подсећајући на раније тензије, због којих су и САД покренуле санкције против појединаца у Федерацији, међу којима је члан Председништва Милорад Додик.

МАЛИ: НЕЋЕМО ВОДИТИ ТУЂЕ РАТОВЕ

МИНИСТАР финансија Синиша Мали упозорио је у понедељак да се на нашу земљу и председника Вучића врше велики притисци због дешавања у Украјини. Он је поручио и да су за нашу државу најважнији мир и стабилност:

- Србија више неће водити туђе ратове, не желимо да будемо део игара великих сила и да наша деца иду у рат и да се враћају у сандуцима - рекао је Мали, и нагласио да Србија треба да избегне да у будућности буде на месту судара Русије и НАТО.

Казао је да је за нашу државу важан одрживи развој, али да се морају имати у виду глобални изазови.

- Потребна нам је стабилност, а не свађе и поделе и зато треба још јаче и боље да радимо и боримо се за свако радно место.

ВУЛИН: САМО ВУЧИЋ МОЖЕ ДА ИСТРПИ ПРИТИСАК

ЛИДЕР Покрета социјалиста и министар полиције Александар Вулин поручио је да једино председник Вучић може да се носи са притисцима због Украјине, који долазе и споља и изнутра. Он је указао да су приче о несташицама хране апсолутно лажне и да, захваљујући политици и личном ангажовању Вучића, грађани Србије имају све што им је неопходно, упркос великој светској кризи:

- У Србији се често води хибридни рат, па се онда од демонстрација, које почињу зеленом агендом, заврши са намером да се убије Вучић. Тако је и сад случај, почнете да причате о несташицама да бисте створили несташице. Дакле, несташица нема, председник Вучић је ангажовао читаву државну администрацију, спремно смо дочекали ову светску кризу.

ТАБАКОВИЋ: КАЗНА ЗА ШИРЕЊЕ ПАНИКЕ

НИКО нема право да шири панику и лажне вести због стицања политичких поена, а поготово не науштрб стабилности којој није допринео. Не постоје безазлене лажи, али постоје лажи које су прескупе, као што су ширење панике и страха. Не смемо да дозволимо да то прође некажњено, одговорни за то морају да буду произвани, јер стид није довољан - поручила је у понедељак гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Она је указала да је прва жртва када рат почне - истина:

- Не смемо да дозволимо да када изборне активности почну опет прва жртва буде истина.

Препоручујемо

Политика

2 0

ОТВОРИЋЕМО КЛАСТЕР 3: Јадранка Јоксимовић са словеначким функционером

02. 02. 2022. у 18:37

Политика

8 7

У УНИЈУ БЕЗ ПОРИЦАЊА ГЕНОЦИДА: Премијерка са бриселским лидерима на Савету за стабилизацију и придруживање

25. 01. 2022. у 19:59

Политика

0 0

НЕМАЧКА И ФРАНЦУСКА АМБАСАДА У БЕОГРАДУ: Подржавамо придруживање Србије ЕУ

20. 01. 2022. у 16:02

Колумне

0 0

БРЗИНА ПУЖА: Уместо озбиљних корака, Србија добила нова обећања из ЕУ

11. 12. 2021. у 09:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације