НА СТАРТУ 11 ИМЕНА: Већина странака већ истакла своје адуте за председничке изборе 3. априла
УЧЕШЋЕ у изборној трци за председника Србије, 12. по реду од 1990. године, засад је најавило 11 кандидата.
Републичка изборна комисија објавила је обрасце за предају кандидатура, а неке странке су имена за потенцијалне лидере Србије истакле и пре него што је председник парламента Ивица Дачић расписао председничке изборе за 3. април, исти дан када ће странке и коалиције укрстити копља и за нови сазив Скупштине Србије, неколико локалних парламената и власт у Београду.
Напредњаци ће наредних дана на страначким органима и званично објавити име свог кандидата за председничке изборе, а очекује се да то буде актуелни председник Александар Вучић. Њега ће у борби за други мандат, како је раније најављено, подржати СПС Ивице Дачића и Савез војвођанских Мађара Иштвана Пастора.
Да ће бити кандидат, међу првима је објавио новинар Срђан Шкоро, који ће наступити испред коалиције више покрета окупљених око "Да се струка пита". Радикали још нису донели одлуку о председничком кандидату. А, могуће је да се кандидује и некадашњи председник Борис Тадић, лидер СДС.
Кандидат Нове комунистичке партије Југославије (НКПЈ) и Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) биће Александар Бањанац, генерални секретар НКПЈ. Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић и председник "Друштва српских домаћина" браниће боје коалиције око Реформистичке странке.
Патриотски блок око Двери кандидоваће Бошка Обрадовића, НАДА Милоша Јовановића, "За уједињену Србију" Здравка Поноша. У изборну трку улазе и три даме - Милица Ђурђевић Стаменковски - Заветници, Бранка Стаменковић - Суверенисти и Биљана Стојковић, која ће бити кандидаткиња коалиције "Морамо".
На последњим изборима 2017. године такмичило се 11 кандидата.
Победник у надметању биће онај ко освоји један глас преко половине од броја изашлих на гласање. Уколико у првом кругу нико не добије више од 50 одсто, иде се у други круг. У њега улазе два најбоље пласирана кандидата.
Први избори за председника Републике Србије одржани су децембра 1990. године, када је изабран лидер СПС Слободан Милошевић. Он је победио и децембра 1992. Наредни су одржани септембра 1997, али по тадашњим правилима нису успели, јер је изашло мање од 50 одсто уписаних бирача. На следећем гласању у децембру изабран је Милан Милутиновић.
Због мале излазности поништена су два гласања у 2002. години и једно у 2003, да би коначно 2004. године, уз укидање правила да на биралишта мора да изађе најмање 50 одсто уписаних бирача, победио Борис Тадић, који је 2008. добио још један мандат. Њега је 2012. победио Томислав Николић. Александар Вучић је лидер Србије од 2017. године.
Иначе, из буџету је планирано да учесници за кампању добију укупно 922 милиона динара. Око 369 милиона ће бити подељено пре дана за гласање на равне части кандидатима, а 553 милиона онима коју уђу у други круг или само победнику, уколико га добијемо у првом кругу гласања.
ЖРЕБОМ ДО БРОЈА НА ЛИСТИЋУ
СТРАНКЕ и коалиције уз име кандидата треба да предају и најмање 10.000 оверених потписа бирача, најкасније до 14. марта. Редослед кандидата на гласачком листићу биће утврђен жребом. Бројеви ће се извлачити из бубња. На парламентарним и београдским изборима важи правило да се број добија на основу редоследа проглашења изборних листа.
Препоручујемо
АТМОСФЕРА МИРНА, КАМПАЊА СЛОБОДНА: Представници ПС Савета Европе боравили у Београду
04. 03. 2022. у 20:54
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)