ИНТЕРВЈУ Сузана Грубјешић: Референдум није гласање "за" и "против" Вучића

РЕФЕРЕНДУМ о уставним променама из области правосуђа је сигурно једна од најважнијих реформи на европском путу Србије. Владавина права, независно судство и самостално тужилаштво јесу темељ и кичма уређене и функционалне државе. Неуспех референдума сигурно би закочио европске интеграције. На колико дуго - не знамо.

Фото архива

Ово Сузана Грубјешић, потпредседница Центра за спољну политику, поручује у интервјуу, за "Новости", на питање зашто је важно да успе референдум заказан за 16. јануар, као и шта би за позицију наше земље значио неуспех изјашњавања.

* Како гледате на то што део опозиционих политичара и странака води агресивну кампању против референдума и намеће наратив да је то на неки начин изјашњавање "за" и "против" Вучића?

- Референдум је изјашњавање "за" и "против" када је реч о уставним амандманима, реформи у правосуђу и наставка европских интеграција, а не "за" и "против" Вучића. Биће прилике већ на изборима 3. априла да се искажу различите политичке преференције. Надам да ће грађани у великом броју препознати важност уставних промена како за европску будућност Србије, тако и за стварање праведнијег правосудног система који би требало да постане мање подложан политичким притисцима.

* Ове уставне промене, практично, значе усклађивање са европским нормама и стварање бране од мешања сваке власти у рад правосуђа. Зашто се онда противе и партије које теже ка префиксу "проевропске"?

- Као и демократија, владавина права је идеал коме треба стремити и једна од основних европских вредности. Независно и одговорно правосуђе, подела власти, слобода избора, професионални медији, људска права и слободе, борба против корупције и организованог криминала треба да трансформишу Србију у модерну, "европеизовану" државу. То је и наша обавеза из приступних преговора, без чијег испуњења неће бити ни нових отварања, а камоли затварања кластера. Не разумем отпор реформи правосуђа нарочито од стране оних који врло добро знају шта то значи за напредак у европским интеграцијама. Рекла бих да се ради о настојању да по сваку цену буду против.

* Мислите ли да је Брисел праведно одмерио наш напредак када је донео одлуку да нам, после две године застоја, у децембру отвори један кластер или смо заслужили више?

- Кластер 4 отворен је превасходно због повезаности са европским Зеленим договором, Зеленом агендом и Економско-инвестиционим планом за Западни Балкан. Други, не мање важан разлог, јесу управо владавина права, уставни амандмани, реформа правосуђа и референдум заказан за 16. јануар. Могао је да буде отворен и кластер 3 (конкурентност и инклузивни раст), али је ипак битно напоменути да је једино Србија напредовала, док остали кандидати и потенцијални кандидати за чланство са Западног Балкана и даље стоје у месту.

* Колико је лицемерно што нам се из Брисела, рецимо, стално спочитава сарадња са Русијом и Кином као препрека нашим интеграцијама, а притом тај исти Брисел од нашег чланства у ЕУ прави "покретну мету" и стално нам се придодају нови захтеви?

- Уместо констатација да је присутност Русије и Кине у Србији разлог за забринутост, било би корисније за све да се обнови кредибилитет проширења које је од најуспешније политике постало Ахилова пета ЕУ. Лицемерно је стално прозивати Србију због сарадње са Русијом и Кином, а истовремено градити гасовод "Северни ток 2" са Русијом или потписивати Свеобухватни инвестициони споразум са Кином.

* Како гледате на стална билатерална условљавања неких наших комшија које су већ у ЕУ, пре свих Хрватске, која користи сваку прилику да закочи наш европски пут?

- Од момента кад су билатерални спорови унети у процес приступања, постали су средство за домаћу популистичку употребу. Пошто је чланица ЕУ свакако у бољој позицији од кандидата, то може да искористи у разним фазама интеграције. Али, уколико би се са једногласног прешло на одлучивање квалификованом већином, избегла би се условљавања и блокаде, а повећале би се шансе за успостављање добросуседских односа и сарадње. У интересу је Србије да решава отворена билатерална питања са суседима, али мора да постоји воља и са њихове стране, а не претња блокадом преговора са ЕУ, као што то раде поједини хрватски политичари.

НЕОЗБИЉНО ПРОГНОЗИРАТИ

* КОЈА би, по вашем мишљењу, у овом тренутку и са овим темпом напретка била најреалнија година нашег уласка у ЕУ?

- Уздржаћу се од процена јер иако би преговори формално могли да се заврше за неколико година, нема никаквих гаранција да бисмо тада постали и чланица ЕУ. Докле год не постоји политичка и стратешка одлука ЕУ о пријему нових земаља, а ни истински интегралистички приступ према Западном Балкану, дотле је неозбиљно прогнозирати годину уласка у ЕУ.

Препоручујемо

Политика

0 2

РИК ОБЈАВИО: На референдуму 6.510.233 гласача

02. 01. 2022. у 20:44

Политика

0 2

ГРАЂАНИМА ПОСЛАТИ ПОЗИВИ СА ПОЈАШЊЕЊЕМ: Републичка изборна комисија бјавила све појединости које се тичу референдума (ВИДЕО)

26. 12. 2021. у 13:35

Политика

0 2

ДРЖАВА НЕ МОЖЕ ДА УБЕЂУЈЕ ГЛАСАЧЕ: Закон о референдуму брана да кампања за изјашњавање о уставним изменама буде активнија

25. 12. 2021. у 09:24

Друштво

0 2

ЗАШТО "НЕ" ЗАГОВАРАЈУ И ПАТРИОТЕ И ДЕМОКРАТЕ: Драгана Бољевић, судија Врховног касационог суда, о промени Устава

22. 12. 2021. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације