ПРИЗНАЈТЕ ХРВАТСКИ ИЛИ НЕМА ПУТА У ЕУ! После политичара и академици из Загреба спремили услов

ДА у Хрватској нису само политичари ти који уцењују Србију на путу ка ЕУ показала је и тамошња академија наука и уметности која је предложила Влади у Загребу да као један од услова за приступање наше земље "европској породици" затражи да званични Београд јавно и недвосмислено призна хрватски језик као посебан и независан и један од службених језика Уније.

Вук Стефановић Караџић, Фото Архива

Овај службени став академије достављен је и премијеру Андреју Пленковићу.

Наши лингвисти и академици поручују да је језик који се данас назива хрватски био још крајем 19. века језик Вука Караџића и Ђуре Даничића. Подсећају да је, историјски гледано, Хрватски сабор још 1890. године донео одлуку да се озваничи - вуковски тип књижевног језика. Поручују колегама у суседству да се присете шта су говорили њихови преци.

- Већ 1892. године Иван Броз у Хрватском правопису каже: "Израдио сам правила углавноме према начелима којих се држао Вук и Даничић, а само гдјешто одступио сам од њихова писања". У истом тону пише и Томо Маретић у предговору "Граматици и стилистици хрватскога или српскога језика" 1899. године: Сви људи, који о тој ствари могу право судити, слажу се у томе, да је Вук Стефановић Караџић до данас први наш писац, што се тиче правилна и добра језика, да је он за књижевни језик оно, што је Цицерон био и јест за књижевни латински језик". Можда су најпоучније речи Фрање Ивековића при крају предговора у Рјечнику: "Ово дјело могло би се звати и рјечник Српскога језика, и да су га написали Срби, јамачно би се тако и звао; али му је по једнаком и по самим начелима Србаља Вука Караџића... и Ђуре Даничића... име рјечник Хрватскога језика, јер су га списали и на свијет издали Хрвати".

Илустрација В. Н.

Истовремено, у Одбору за стандардизацију српског језика САНУ наглашавају да треба разликовати лингвистичке и политичке језике.

- Могуће је да је хрватска наука у овим стварима напреднија и објективнија од српске, ипак може се и њој поткрасти понека грешчица. Српска лингвистичка наука своје ставове заснива на чињеницама, па и на ставовима хрватских филолога који су установили данашњи хрватски језик који тврде да су говрили Вуковим језиком. Тако су тврдили и сви српски лингвисти који су се овим питањем бавили - до овог ултиматума. Ко то пориче посебност хрватског стандарда у односу на српски и ко му негира место у ЕУ? Не знам. Како се зове матерњи језик за хрватску мањину у Србији? Хрватски - каже Срето Танасић, председник Одбора.

Хрватска академија наукa и уметности, Фото Новости

Такође, Хрватска академија скренула је пажњу и на то да културна и јавна тела Србије већ годинама присвајају хрватску књижевну баштину, а особито књижевност Дубровника, "образлажући то тезом да су дубровачки писци наводно писали на српском језику".

Танасић на то одговара овако:

- Хрватски академици могу да прогласе неважећим мишљење старих Дубровчана, међу њима и писаца и других интелектуалаца, да су Срби и да им је језик - српски. Нека прочитају шта је о дубровачком језику написао велики филолог, Дубровчанин Милан Решетар, који се изјашњавао као Србин католик. Такође, нека пониште резултате пописа у Дубровнику и његовим "одломцима" које је донео дубровачки Календар за 1898. Попис није вршила Србија нити издала Календар. Ту стоји да огромна већина становништва говори српски језик, ту је било говорника још неких језика, али нико није рекао да говори хрватски.

Наш саговореник подсећа на разлику у ономе што је Дубровник био некада и што је данас и каже како није чуо да неко озбиљан у Србији пориче националну припадност данашњих Дубровчана, па и књижевност коју они стварају. Говорећи о уценама на путу ка ЕУ, Танасић каже да је на нашој држави да одлучи по коме ће одређивати шта су српска историја и културна баштина. Знамо, наглашава он, да самопорицање не доноси добро, ни напредак на нашем европском путу, не доноси ни крај захтевима за самопорицање.

Спотицање око уџбеника

У ХРВАТСКОЈ академији наглашавају да је њихова одлука донета и због чињенице да се у образовном програму у школама Србије хрватски језик наводно лажно приказује као српски језик који се само назива хрватским именом. С друге стране, српски лингвисти поручују да хајку на уџбеник граматике за ђаке осмог разреда воде они чији су преци једини на свету имали концентрациони логор за децу.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације