ДР ХРВОЈЕ КЛАСИЋ ЗА “НОВОСТИ”: У Хрватској су усташе патриоте, а не злочинци
ТРЕБАЛО је да прође пуних шест година да ХРТ напокон, 20. септембра, започне са емитовањем прве од дванаест епизода серијала о Независној Држави Хрватској.
Аутор серијала, истакнути хрватски историчар и професор на Филозофском факултету Хрвоје Класић, разговарао је са више од тридесет истакнутих стручњака из Хрватске, Србије, БиХ, Италије и Немачке, како би се добио увид у злочиначку државу на чијем је челу био Анте Павелић.
Неке од материјала јавност ће видети први пут, а посебно је обрађена и улога контроверзног католичког надбискупа Алојзија Степинца у време НДХ. Серијал је сниман на различитим локацијама, од мађарског имања у Јанка Пусти где су усташе имале један од логора, преко Јасеновца и Блајбурга, до Ватикана, Београда...
- Разлози из којих до данас није почело емитовање серијала свакако нису били техничке природе. Ваши читаоци такође могу да процене да ли је актуелна ситуација у Хрватској утицала на однос према том серијалу - каже у разговору за "Новости" др Хрвоје Класић.
* Шта је све претходило почетку емитовања серијала који је дуго био у бункеру ХРТ?
- Пре свега, добијена је битка за дванаест епизода. Када сам 2015. године кренуо у ову причу, нисам знао на шта ћу све наићи и прво сам предложио шест епизода. Схватили смо да би то било мало и одлучили смо се за 12 епизода, што је у неком тренутку почело да представља проблем. И тада, као и данас, чинило ми се да је то био само изговор што серијал није почео раније да се приказује.
* До сада у Хрватској није снимљен ниједан серијал о НДХ?
- Тачно, нема снимљеног материјала. Један од разлога што сам се прихватио тог посла је и тај што је однос према тој теми био до деведесетих година прошлог века једностран на један, а након тога, на други начин. Комунистички приступ је био замењен националистичким и оно што је било бело постало је црно и обратно.
* Мислите на историјски ревизионизам који је у Хрватској завладао деведесетих година?
- Тако је, а он је резултирао сасвим нереалном сликом о Независној Држави Хрватској и усташком покрету. НДХ је готово постала синоним за хрватску државу о којој су вековима сањали Хрвати, а једна историчарка недавно је изнела накарадну тезу по којој је свака хрватска држава боља од било које југословенске. Усташе су постале прихватљиве патриоте које су чиниле можда и лоше ствари, али главно је да су се бориле против Срба, Југославије и комунизма.
* Тај ревизионизам је присутан и данас?
- Присутан је кроз називе улица по Милу Будаку и сличнима, називима паравојних формација по усташким заповедницима, скандирању "За дом спремни" и због свега тога смо добили потпуно искривљен однос према НДХ. И зато сам сматрао за потребно да се уради један такав серијал.
* Доста филмског материјала је коришћено из Београда?
- То је занимљива прича и сама по себи би могла бити повод за један документарац. Наиме, нико не зна када је и како филмски материјал сниман у време НДХ из Загреба "отпутовао" у Београд, и сада је у власништву Југословенске кинотеке.
* Хоће ли у серијалу бити новог материјала око Степинца?
- Видеће се да је Степинац поздравио оснивање НДХ, али и да није био у најбољим односима са Антом Павелићем. Није се разочарао у НДХ, већ у Павелића, а ту државу ће подржавати до краја. У самој серији много историчара говори о Степинцу.
* Што ће, по вашем мишљењу, највише побудити пажњу јавности?
- Пре свега епизода која говори о Босни и односу муслимана према НДХ, а биће занимљиви и ставови стручњака о сарадњи усташа и четника. Мислим да ће велику пажњу изазвати и епизода о Блајбургу.
* Хоће ли бити речи о Јасеновцу, пре свега о броју жртава?
- Свакако, јер две епизоде говоре о терору и снимали смо у Јадовном и Јасеновцу. Причали смо о томе и са Миланом Кољанином и колегама из Београда. У серијалу, иначе, говори чак тридесетак доктора наука и историчара.
* Колико се политика умешала у ову документарну серију?
- Мене је ХРТ чак и тужио јер је у једном новинском тексту стављен наслов на основу нечега што ја нисам ни рекао. Почели су проблеми када је нова власт постављала своје људе на Хрватску телевизију, а не би ме чудило и да су проблеми били политички мотивисани. Чини ми се да постоји велики део хрватског друштва ком се подилази, па имамо и ХДЗ који неће да донесе закон о забрани поклича "За дом спремни". Не мењају се ни називи улица по усташким злочинцима. То је накарадно, не могу да замислим да се тако нешто дешава у једној Немачкој.
ДЕСНИЧАРИ ОДБИЛИ
* Јесу ли у серији учествовали и десно оријентисани историчари који су "нежни" према НДХ?
- Нису, нажалост, иако сам их звао. Молио сам их, али су ме одбили. Волео бих да смо супротставили мишљења.
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (3)