ПРЕДСЕДНИК НА ВАЖНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ: Вучићево обраћање на тему - Резултати и могућности ИПА фондова у Србији
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић данас се обратио на Конференцији о резултатима и могућностима ИПА фондова у Србији "Србија и ЕУ: подршка развоју и преговорима о чланству".
Након председника, на конференцији су говорили и европски комесар за суседску политику и проширење Оливер Вархеји, као и министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији Сем Фабрици.
Обраћање председника Вучића
- Хвала вам на прилици да се обратим данас, да се заједнички још једном осврнемо на резултате које смо баш тако заједнички у сваком делу Србије, уз изузетну финансијску помоћ Европске уније и нашу спремност да учествујемо са значајним буџетским средствима, постигли на нашем комплексном, али за друштво и грађане важном европском путу. Желим да нагласим да ценимо сваки динар и сваки евро који је у нашу земљу стигао из Еропске уније и од њених пореских обвезника - истакао је председник на почетку свога обраћања.
Како је истакао, Србија се до сада озбиљно, одговорно и ефикасно опходили према овој значајној компоненти развојне помоћи која нам је на располагању као земљи у процесу приступања.
- Преговори о чланству и реформске активности у склопу тих преговора значајан су замајац нашем општем, економском и друштвеном напретку, али су и услов за даље одрживи раст и развој у целини, чему сам лично посвећен као председним Србије. Дужан сам да се старам о свим питањима одрживог раста и развоја свих наших грађана и свих делова наше земље на подједнако праведан начин. Зато ћемо укључити све потенцијале, све изванредне људске капацитете, и зато већ трансформишемо образовање у целоживотно учење које повезује потребе тржишта рада са профилима који се школују, а користећи две нове полуге - дигитализацију и зелену транзицију, праведно и правилно циљано постизану - истакао је председник.
- Исто тако знамо да ћемо у томе бити успешни само ако заједно са нашим комшијама у региону и нашим европским партнерима будемо радили на испуњењу великог циља, да Европа постане први климатски неутралан континет до 2050. године, што је озбиљан подухват економски захтевне, али исплативе трансформације производње и потрошње уз истовремену бригу за квалитет живота, као и здравље садађњих и будућих генерација - рекао је он.
Како је председник истакао Србија је у тешким временима каква су времена пандемије паказала да уме да се организује и да чак и у таквим условима остварује позитиван раст.
- Зато нам је важно да све будуће пројекте који се буду финансирали из фонфова ЕУ и ИПА, у договору са Европском унијом усмеримо у скаду са нашим националним реформама и економским циљевима, и што може да донесе одрживи раст и развој целом региону. Ово посебно имајући у виду да ће се највећи део пројеката финансирати кроз оквире економском инвестиционог плана за Западни Балкан, као подршке бржем развоју читавог региона, опоравку од кризе, као и достизању друштвених и економских стандарда Европске уније. Знамо да смо успешнији заједно и то није никакав наивни идеал политичког јединства или нереалне слоге, већ је динамично кретање на стази размене идеја, људи, капитала и робе, поплочане здравим и разумним интересима које имају грађани Западног Балкана, с правом мотрећи на нас, регионалне лидере. Зто нам је подршка Европске уније веома значајна, јер фондове који су нам на располагању управо користимо како бисмо убрзали реформе и дошли до коначног циља - пуноправног чланства, а тиме до квалитета живота грађана Србије по стандардима који важе и за грађане Европске уније.
- Данас смо у прилици да широј јавности скренемо пажњу на резултате и могућности инструмента за предприсутну помоћ Европске уније у Србији - ИПА, а посебно да представимо конкретне резултате ИПА 2 која је обухватила финансијску перспективу за период 2014. - 2020. Важно је да наши грађани, цивилно друштво, медији, академска заједница, привреда, локална самоуправа, државна и јавна управа буду упознати са тим шта смо заједнички конкретно урадили у претходних седам буџетских година, и на који начин смо допринели одрживости друштвено-економског развоја Србије. Важно је и да се говорећи о искуствима у спровођењу програма и пројеката које је финансирала ЕУ што боље припремимо за што плодотворнији трећи буџетски циклус сарадње са ЕУ. Оставићу осталим учесницима конференције да говоре о бројкама, а ја још једном желим да се захвалим свим нашим партмнерима из Уније, комесару Вархејиу, амбасадору Фабрицију на доброј сарадњи и успешном коришћењу ЕУ фондова у протеклом периоду. Европска унија је наш највећи донатор са више од три милијарде еврља бесповратне помоћи у протеклих 20 година. Покушавамо да спроведемо реформе у свим важним секторима, од владавине права, преко енергетике, заштите животне средине, пољопривреде, инфраструктуре. Поносам сам на то што смо одговорно спроводећи реформе, некада тешке, непопуларне, у позицији да кажемо да Србија данас не би била најсиромашнија чланица Европске уније. Знам колико су велики износи структурних фондова које користе земље чланице, неупоредиво већи него нама доступни предприступни фондови.
- Свакако да нам је важно да чланство дођемо до приступа и тим фондовима, али нам је још важније да и сада док преговарамо о чланству показујемо одговорност и снагу наше привреде и нашег друштва. Свакако не бих волео да Србија и као чланица Европске уније буде земља која и после 30 година чланства користи структурне фондове и чији развој мора да буде стално финансиран споља. Зато сада јачамо нашу отпорност, постављамо на здраве темеље наш раст и пројектујемо достизање циљева одрживог развоја, наравно и уз помоћ ИПА фондова и у оквиру приступног процеса. Јасно је да нико данас не моће сам да се опорави, сарадња је увек била лична карка Европске уније, а у годинама које долазе та слика сарадње мора да урами и Западни Балкан, да би Европа била цела у миру, и напредна. Посебно је важно не само за Србију, већ и за регион, спровођење економском инвестиционог плана за Западни Балкан. Тај план садржи низ иницијатива. Једна од њих је и повезаност у саобраћају, где Европска унија сугерише развој инфраструктуре од истока ка западу и југа ка северу. Заједно са Европском комисијом дефинисан је низ пројеката који томе треба да допринесу - попут ауто-пута Ниш-Приштина, уређења пловног пута Саве и Дунава, развоја железничке инфраструктуре на западу и југу. Посебно се радујем сарадњи на великом пројекту модернизације железничке пруге на релацији Београд-Ниш-Прешево, о којој сам у Бриселу разговарао са председницом Евроске комисије Урсулом Фон дер Лајен. Веома сам срећан што је она препознала важност овог пројекта и истакла да он велики помак и важна прекретница у нашим будућим односима. Повезаност је и принцип уграђен у друге области, попут енергетике, те смо и у тој области дефинисали пројекте. Повезивање је кључно и када је о тржишту реч, не само зато што се регионална економска интеграција експлицитно наводи као пут ка интеграцији са европским јединственим тржиштем, већ свега због чињенице да од таквог повезивања Србија и регион имају велике економске користи. У том смислу, поједностављивање царинских процедура, слободан проток робе, људи, услуга и капитала, заједнички инвестициони простор, заједнички иновациони простор и још много тога даје прилику региону да се укључи у поменуте иницијативе на европском нивоу. Интеграција тржишта у региону која је истакнута у европском инвестиционом плану, представља нешто што је Србија препознала, и кроз иницијативу "Мали Шенген" што ће омогућити конкурентније тржиште и основ за привлачење страних директних инвестицвија, и за убрзан раст.
- Иначе, пред Србијом је у новом буџетском седмогодишњем периоду велики задатак: да веома обимна расположива средства искористимо што је могуће ефикасније, да спроводимо пројекте из предприсутних фондова тако да буду подршка нашим реформским активностима и да тако делотворније допринесу равноправнијем развоју наше земље - закључио је председник.
Препоручујемо
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (8)