БЕСТИДНИ ЗАХТЕВ АЛБАНСКОГ ИСТОРИЧАРА: Због обележавања Видовдана тражи да се Храм Христа Спаса у Приштини претвори у музеј
АЛБАНСКИ историчар Сељим Безерај сматра да Храм Христа Спаса у Приштини треба да буде претворен у музеј геноцида,.
Безерај је на КТВ казао да је реч о, како тврди, "политичкој цркви", а не о верском објекту.
Према његовом мишљењу, најбољи одговор Приштине било би претварање те цркве у музеј, који ће, како сматра, "показати Србији шта је урадила на Космету".
- То би такође зауставило провокације људи који су починили злочине и који долазе 28. јуна на литургију - рекао је Безерај.
Храм Христа Спаса у Приштини грађен је деведесетих година као главни градски храм, а после окончања сукоба 1999. године је миниран, али није било већих оштећења.
Ове године је 10. јуна, на празник Вазнесења Господњег, у цркви први пут после 23 године служена литургија, након чега су уследили протести Албанаца и исписивање увредљивих графита, све у присуству косовске полиције. Приштина тврди да се Храм Христа Спаса налази на земљишту које је власништво универзитета у Приштини, иако је Храм уписан у катастру и налази се на земљишту које се води на СПЦ, о чему сведоче валидни катастарски изводи.
У Приштини је до напуштања југословенских снага безбедности 1999. године живело 40.000 Срба, који су потом протерани.
Препоручујемо
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
ДОНОСИ НЕСРЕЋУ УКУЋАНИМА: Верује се да једна ствар никако не сме да се стави у ковчег покојника
ВРЛО често се људи изненаде када виде обичаје у појединим деловима наше земље везано за сахране, а преносили су се са колена на колено и све до данас опстали.
02. 02. 2025. у 08:45
Коментари (3)