Политика

ГОДИШЊИЦА КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА: На данашњи дан је пре 22 године окончано бомбардовање Југославије

09. 06. 2021. у 22:20

НА ДАНАШЊИ дан, пре 22 године, потписан је Kумановски споразум који је означио крај НАТО бомбардовања Југославије. После 78 дана бомбардовања, предвиђено је и повлачење Војске Југославије и полиције с Kосова и Метохије и дефинисана копнена и ваздушна зона безбедности.

ГОДИШЊИЦА КУМАНОВСКОГ СПОРАЗУМА: На данашњи дан је пре 22 године окончано бомбардовање Југославије

Гарантован је долазак међународних снага KФОР-а и УНМИK-а. У Kуманову је договорен рок од 11 дана за повлачење полиције и војске са Kосмета, али је за њима кренуло и више од 100.000 људи који су напустили своје домове. Дан касније, Савет безбедности УН усвојио је и Резолуцију 1244.

- Kвалификације војно-техничког споразума кретале су се од тога да се он представи као акт о миру до тога да се квалификује као акт о капитулацији и прихватању окупације. Oно што је сигурно о исходу оружаног сукоба изазваног НАТО агресијом на СРЈ не може се говорити о категоријама победе и пораза - сматра један од потписника Кумановског споразума, генерал полиције у пензији Обрад Стевановић.

Представник Србије на преговорима у Рамбујеу Никола Шаиновић наводи да су одредбе које садржи Резолуција 1244 Савета безбедности тадашњој делегацији Југославије биле доња црта.

- Зашто нам 1244 нису дали у Рамбујеу? Шта, нису се сетили за два месеца? Зар је био потребан рат да би се дошло до 1244? Ми бисмо тешка срца, али, сад ја могу да кажем, вероватно морали да прихватимо текст који би личио на Резолуцију 1244 - наводи потпредседник Владе СРЈ и представник Србије на преговорима у Рамбујеу Никола Шаиновић.

POGLEDAJ GALERIJU

- Ми смо правовремено тужили владе најважнијих НАТО земаља Међународном суду правде и Хашком трибуналу и то је једноставно одбијено јер судови, наводно, нису били надлежни за то - каже Живадин Јовановић, министар спољних послова СР Југославије од 1998. до 2000.

Ни после више од две деценије не зна се какве је последице по животну средину и здравље људи оставили осиромашени уранијум и бомбардовања индустријских погона.

- Оно што је потребно урадити, а за шта Србија има могућности, то је да се на научни начин докаже и повеже оболевање народа, животиња, оштећеност тла, вода, ваздуха због НАТО агресије '99. године - објашњава директорка Института за онкологију Даница Грујичић.

Процене су да је убијено 2.500 цивила и више од 1.000 припадника војске и полиције, а рањено и повређено преко 12.000 људи. Материјална штета процењује се на око 100 милијарди евра.

(РТС)