Политика

ШОК ПРИЗНАЊЕ ИЗ ХАГА: Осудили смо Младића, али није било доказа за наводни геноцид у Сребреници (ВИДЕО)

Novosti online

07. 06. 2021. у 17:19

УОЧИ другостепене пресуде Ратку Младићу која ће бити изречена 8. јуна подсећамо на изјаву Јонаса Нилсена, сарадника судије Хашког трибунала Алфонса Орија, председавајућег Судским већем, а која је дошла након изрицања првостепене пресуде.

ШОК ПРИЗНАЊЕ ИЗ ХАГА: Осудили смо Младића, али није било доказа за наводни геноцид у Сребреници (ВИДЕО)

Хашки трибунал нема доказа о састанку војног врха Републике Српске, на ком је наводно договорено извршење кривичног дела у Сребреници, јавно је признао Јонас Нилсен, сарадник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, председавајућег Судским већем, које је у првостепеном поступку осудило генерала Ратка Младића на доживотни затвор.

Нилсен се, на предавању у Институту Асер, није устручавао да каже да се, уместо доказа, прибегло закључивању на основу претпоставки.

Доживотни затвор и осуду за геноцид у Сребреници генералу Ратку Младићу хашке судије засновале су на претпоставци. Не располажу писаном одлуком, па чак ни белешкама, али су пресудиле за удруживање у циљу извршења наводног геноцида у Сребреници на основу претпоставке о наводном састанку војног врха Републике Српске 12. јула 1995. године, на којем је договорено извршење кривичног дела.

Нилсен у свом обраћању спекулише и да ли је била ноћ или дан када се наводни састанак одржавао, па тврди да су доказали да је било присутно комплетно војно руководство. Потом признаје:

- Није било састанка на ком је договорено извршење тог дела. Понављам, није било писане одлуке, није било војних састанака или било чега сличног. Некако смо морали све да сазнамо из промене става и понашања свих оних који су били укључени. Судије су се бавиле класификацијом — шта је било речено одређени дан, о чему је разговарано увече и о чему је разговарано дан касније, а нарочито је било важно присуство неких сведока-инсајдера који су касније сведочили.

Ово признање се може чути на 44. минуту снимка. Подсећамо, за извшрење кривичног дела геноцида мора постојати геноцидна намера.

Тим одбране генерала Младића тврди да је без иједног доказа судско веће уважило паушалну тврдњу хашког тужилаштва о наводном састанку одржаном 12. јула у команди Братуначке бригаде. Нема доказа ни за тврдњу да је на том састанку донесена одлука о погубљењу војно способног становништва, осим реченице сведока тужилаштва Момира Николића, који тврди да је, чекајући наводни састанак, од извесног Поповића чуо да ће заробљеници бити погубљени.

Нилсен је потврдио и да је, након што је пре Младића и генерал Војске Републике Српске Радислав Крстић осуђен за геноцид у Сребреници, ово кривично дело требало опет доказивати, што није учињено. Право и правда након овог скандала подразумевале би да Механизам за међународне кривичне судове, наследник Трибунала, преиспита већ донесене пресуде.

Нилсеново јавно признање пресуде без доказа за тим Младићевих адвоката ваљан је аргумент за припрему одбране у другостепеном поступку. Али, пракса Хашког суда упозорава да признање Оријевог сарадника само по себи не значи ништа, ако за право и правду места не буде ни у Механизму за међународне кривичне судове.