ВУЧИЋ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ ГОДИШЊИЦЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ "ОЛУЈА": Никада више неће тишина прекрити злочине, Србија хоће мир по сваку цену!

ДАНАС је обележена 27. годишњица "Олује", акције хрватске војске и полиције у којој је 250.000 Срба протерано из Хрватске, а више од 1.800 убијено и нестало.

Фото: Н. Карлић

На тргу у Новом Саду било је око 30.000 људи који су се окупили како би обележили Дан сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији.

Нови Сад вечерас је у знаку сећања на жртве највећег етничког чишћења после Другог светског рата, и саосећања свих који су дошли да пруже подршку жртвама прогона и одају пошту страдалима и несталима током највећег злочина над српским народом у новијој историји.

Фото: Н. Карлић

Вучић: Годинама у Србији као да није било сведока 

- Девету годину како на овакав начин обележавамо погром, тежак злочин и највеће етничко чишћење после Другог светског рата против једног народа. Два су разлога због којих смо данас овде. Први је туга због убијене деце, жена, стараца, због 250.000 прогнаних. Други је да бисмо упркос свима  сведочили, да би се та сведочења чула и како је то тражио Ели Визел "да би од свих који слушају начинили своје сведоке". То је, да цитирам великог нобеловца, "лек за равнодушност." То је такође и наша обавеза због свих оних година ћутања, због кризе памћења, због срамотног заборављања сопствених жртава. Годинама у Србији као да није било сведока и никога ко би испричао како су обични људи, цивили убијани, како су им куће пљачкане и паљене. Како су их, док су у тракторским колонама напуштали Хрватску, напуштали своја огњишта, пљували и ударали, каменовали... Никога да каже да су бомбардовали те колоне, убијајући децу и старце, малену браћу и сестре. Тиме смо их правдали и понављали злочин, тиме смо равнодушност прогласили за владајућу идеологију, а заборав за националну обавезу - рекао је Вучић.

"Натоварили смо сопственом народу вечни осећај кривице"

- На крају, тиме смо и сами бацили камен на најтужнију колону у нашој историји. И радили смо то готово читаво пунолетство, 18 година и није нам било боље од тога. Напротив, натоварили смо сопственом народу вечни осећај кривице. Онај ко је подразумевао да смо сами криви и када нас протерују и убијају. Оправдали смо сваки злочин против оних чија је једина кривица била то што су били Срби, православци и што су желели да остану да живе на својим огњиштима. А за то време заборава Србија нам је пропадала у тишини, без снаге да каже иједну једину реч, извињавајући се свима и за шта је било потребе и за шта потребе никако није било.

- Рећи данас да је то време завршено и да нема више ћутања и да смо сви ми сведоци да злочина више неће бити, то јесте најсветија обавеза, она од које нећемо одустати. Али то није лако испунити. Мењали су нам име и прекрштавали и називали хрватским Србима, босанским Србима, црногорским Србима, а сад нас називају и косовским Србима. А ми смо увек желели да будемо обични Срби без обзира на то одакле смо. И јесмо, да запамте сви, само Срби и разлике између нас нема. Ни између Сање из Двора на Уни, нити било којег Србина из Херцег Новог, Требиња, Бањалуке, Суботице, Новог Сада, Београда... То што живимо у различитим државама не значи да припадамо различитим народима. И није им пошло за руком, није им пошло иако су се својски трудили да нам то учине. Свакодневно нападају Србију и наш народ и никада није доста.

- Колико год да ћутимо не ћутимо довољно, не ћутимо довољно гласно. Колико год да молимо за мир, не молимо довољно за мир колико би они желели да клечимо и да их молимо гласније, снажније, јаче. Колико год да признамо туђу жртву то није довољно јер морате да платите ви Срби и на мосту и на ћуприји. Морамо да вас понизимо до краја и морате да нестанете да бисмо били задовољни вашим понашањем.

Фото: Новости

"Хоћемо мир по готово сваку цену"

- И никада није доста. И попустите по једном питању, попустићемо. Попустите по другом питању, попустићемо. Попустите по трећем питању, попустићемо. Хоћемо мир готово по сваку цену. Да никоме живот не буде угрожен. Да чувамо друге надајући се да ће они да чувају нас. Али томе краја нема. И зато вам кажем и пре неколико дана који су ми били најтежи у последњих десет година, а што сигурно је мало ко од вас могао и да осети и да види - довели су нас до ивице, сатерали су нас у ћошак у којима сам само рекао и великима у свету: "Ми више немамо куд, а ви сада изволте." Ми немамо шта да попуштамо, ни где, ни коме, немамо куд да идемо.  Па кад је тако онда ћемо чувати и бранити наш народ. А ви гледајте можете ли с нама када се овако поносни и дични подигнемо сви и Крајишници и Шумадинци и Пироћанци и Левчани и Херцеговци. Када станемо уз свој народ као један. Постоје деценије у којима се ништа не деси, а има недеља у којима се десе деценије. Једна од ретких паметних реченица које је Лењин изговорио.

"Ујединили се око Србије"

- Ми живимо у то време за које многи у свету мисле да је тренутак да га искористе за општи напад на Србију. Да искористе за општи напад на српски народ. Злоупотребљавајући ситуацију у Украјини ујединили су се многи око нас, мислећи да је ово баш тренутак када могу да имају подршки свих могућих из света и крену у уништавање српског народа. Можда су пронашли добар тренутак, можда су пронашли добро време, можда су помислили да је време да испуне оно што су Будак и Туђман обећавали, из ма ког дела региона да долазе. Али су у једној ствари погрешили. Није то Србија пораза, није то иста Србија, није то Србија која ће да вас се плаши и Србија која неће да стане пред вас. Много, много сте погрешили. Чуваћемо Србију, а на њихову хистерију, лажи, претње одговараћемо миром, стрпљењем, трпељивошћу али и одлучношћу. Ови дивни Крајишници који су нам вечерас певали, сви ови дивни људи, различито смо их и дочекивали.

- Власт се стидела пораза у којој је и сама учествовала, макар делимично, па им није дала да скреће са ауто-путева да не би узнемирили народ у Србији. Као да народ није знао каква га је трагедија погодила. А онда смо се тог народа, мало по мало помагали, а јавно га се стидели и гледали да се не прича о томе да се не би замерили Хрватима, да се не би замерили свима осталима, јер не смемо да се замерамо. Увек ће постојати неко ко ће да вам окрене број телефона и каже "па није то будућност." Стварно? Ја вам сад кажем, никада нећемо заборавити патњу крајишког човека, Србина из Крајине који је страдао, који је протеран, који је изгубио своју земљу и своју кућу, своју децу и своје родитеље.

Фото: Н. Карлић

"Одбранићемо Србију и победити"

- И као што видите, не плашимо вас се. И вечерас на Тргу у Новом Саду, после девет година убедљиво је највећи број људи и то говори да се Србија освешћује, да Србија зна да памти и да Србија зна да се сећа. А зашто је то било тако. Увек је било лакше ићи линијом мањег отпора. Да би вас похвалили у комшијској штампи. Да би вам рекли неку лепу реч, јер тешко је издржати и трпети ударце. Ретки су људи који могу да их трпе. Ми смо их толико истрпели, толико су нам леђа ишибана да више није важно да могу да раде шта год хоће, могу да туку колико год хоће, ми више немамо куд. Сатерали сте нас у ћошак и одузели све што сте могли, више немамо куд. Чуваћемо своју Србију, радићемо, фабрикама, радом на њиви на све могуче начине уздизаћемо Србију.

- И ко год помисли да ће да је нападне, чуваћемо и бранићемо Србију и оно што је важније од тога - одбранићемо је и победићемо. Да сви чују - одбранићемо је и победићемо. И немојте да нам претите више, огуглали смо и на ваше претње. И данас смо овде да покажемо да Србија није више шака зоби и слабашна. И да Србија нема више намеру да савија главу пред оним што су неки урадили њој и њеном народу, а не она њима. И да им потврдимо и саопштимо, да ни забрањени град Јасеновац, ни Олуја, ни било који други злочин нису за нас никакав мит, већ чињеница. Оне са којима живимо и оне које никада нећемо да заборавимо. И не радимо то да бисмо било коме претили, не сањамо ни освету ни промене граница, већ само саопштавамо да смо лекцију научили и да неће више никада тишина прекрити злочине над нашим народом, нити ћемо икада више пристати на то да у мрак одлазимо без гласа. Притом наша политика јесте и остаће мир, мир готово по сваку цену. И молићемо за тај мир, клечаћемо за мир, учинити све и разговарати са свима.

- Ми хоћемо да видимо како наши људи раде, граде фабрике, болнице, школе и немамо намеру било кога да хушкамо и терамо у сукобе. Само немојте да очекујете да ћутимо ни да се правимо мртви када неко покуша да убија или протерује наше људе. И ту поруку да више неће бити Олуја шаљемо већ годинама и данас то опет чинимо, јер она мора да представља суштину политике коју водимо. А та политика није и не сме да буде она о којој су неки српски прваци говорили оптужујући Србију да Србе ван Србије тера да лају, а онда их веже за тарабу и пусти оне друге да их умлате.

Фото: Н. Карлић

"Хоћемо, тамо где нема наде, наду да измислимо"

- Никада више никоме нећемо дозволити да умлати Србе. Ми не радимо то и не призивамо сукобе, не терамо наше људе на њих, чак их молимо да спусте лопте, али немамо намеру да их било где оставимо везане и препустимо насиљу. Све остало може, нама је мир важан, нама је важно да се развијамо, растемо, отварамо нова радна места. Да олакшавамо свима да путују, размењују робу, новац, знање. Да истовремено разумемо, искажемо поштовање, пијетет према свим жтвама, свакој вери и сваком народу. Хоћемо, како је говорио Албер Ками, тамо где нема наде, наду да измислимо,  једино што нећемо нећемо више да ћутимо. Напротив, сведочићемо као и данас.

- И баш као што је епископ 901. године претказао најдужу колону у историји Европе, наш страдални народ, наше невине жртве бежале су од мрачњаштва и незнања. И на срећу наша Србија, онако како је прихватила и мог оца 1941. године, прихватила је и све ове дивне људе из Крајине који су дошли у њу. И овде су сви добри људи увек били радо примани. Република Хрватска спроводећи то етничко чишћење лишила је себе дивних људи, лишила се будућег и Тесле и Миланковића. Олуја је ранила српски народ, тешко ранила, али је Србија као и Република Српска добила много дивних и добрих људи. Из те тужне колоне данас су у Србији стасали дивни људи - лекари, научници, спортисти, занатлије, привредници...

- И многи су данас овде међу нама. Ми ћемо да градимо најбоље односе са свим земљама света па и са оним народима који су се о нас у прошлости огрешили. Увек ћемо да прихватимо и покајемо се за злочине који су неки учинили у наше име. Пружаћемо и пружаћемо руку пријатељства свима који желе да је прихвате, али никада више нећемо да ћутимо и да се стидимо злочина који су почињени против нашег народа. Помирење је важно. Та реч је постала поштапалица, обично немуштих политичара или обавезујућа реч коју изговарамо тек да бисмо испунили форму. Не знам да ли је могуће и не знам да ли је реално, али знам да су нам разговори и сарадња неопходни. Ма колико се не слагали морамо да разговарамо и гледамо у будућност. А за све то постоји само један услов. И да будем искрен, нама чак и не смета када светкују, нама смета када нама бране да тугујемо и када нам бране да их подсетимо на то да су неки људи изгубили своја огњишта, децу и родитеље.

- Само немојте да нам браните да се сећамо, а од вас не тражимо ни признање ни помирење, ама баш ништа, само нас пустите да живимо са својим јадом, чемером и болом и ништа више од вас нећемо и не очекујемо. Не очекујте од Срба да се одрекну себе, не очекујте да се одрекнемо својих мртвих и свог имена и презимена. Претекли смо ми Срби, надживели и Јасеновац и Олују и важније од свега, а то видите и овде у Новом Саду вечерас - поново устали. Нека је слава мученицима из Олује, нека живи република Српска, живела наша Србија!

Фото: Н. Карлић

Додик: Само јединствени можемо да очувамо сећање

Српски члан председништва Милорад Додик рекао је да народ мора да се окупи.

- Девети пут смо овде, да кажемо да нећемо заборавити, а умало је било. Да није било господина Вучића који је покренуо иницијативу, заборав би био епски, остала би само породична и лична страдања. Девети пут кажемо да нам се неће поновити, али нам се поновило. Срби су прогнани, "Олуја" је погром, злочин, геноцид, етничко чишћење.

- Срби из Крајине полако у Србији и РС се опорављају, свесни да само окупљени и јединствени можемо да очувамо сећање и памћење.

Фото: Н. Карлић

Како каже, морамо да се окупимо око државног руководства Србије и Републике Српске и настојања да одбранимо и да знамо да једино ако нас буде неће бити више колона.

- Моја земља је Србија и Република Српска. Немам други идентитет и ту желим да будем. Једног дана као резултат свих страдања мораће да дође наше национално јединство. Тешка је судбина нас Срба, али морамо да се окупимо и да знамо да неће више бити колона ако нас буде бранила Србија. Нас су побили Хрвати, отимовали су на имовину.

Како је рекао Додик "Срби никада нису могли да живе другачије него са слободом".

- Слободе нема ако немате државе. То најбоље видимо ми у Федерацији. Слобода је кључна реч наших живота.

Фото: Н. Карлић

Foto: Фото: Н. Карлић

POGLEDAJ GALERIJU

Фото: Printscreen ТВ Пинк

Сања Вулић: Туга за родним крајем

Једна од страдалница из колоне Сања Вулић из Двора на Уни, дете из колоне, каже да су њена осећања помешана. Тугује за родним крајем, а осећа велику част и захвалност председнику Вучићу и званичницима, као и свим присутнима који не дозвољавају да егзодус падне у заборав.

 - Најранија сећања моја досежу до почетка 1990. година, када је почело малтретирање српског становништва. Сви лепи догађаји и звуци детињства су потиснути, звуцима рушења кућа и пуцњавом - рекла је Вулић.

Како каже, најтежи тренутак који је преживела јесте тај што је три дана гледала у колону и покушавала да пронађе свог оца.

- Тек четвртог дана стигао је и наш отац, укрцао нас је у стари градски аутобус у Бањалуци, и послао пут Србије. Он је остао и наставио трактором иза нас - рекла је Вулић.

Нјена мајка имала је сат времена да спакује ствари и напусти са породицом вековно огњиште. Кренули су пут Бања Луке.

- Гледамо страхоте у којима стари умиру, људи плачу и сахрањују их поред пута - сећа се Сања у сузама.

Како каже, прошло је 27 година, а Србија је Крајишнике прихватила, школовала и запослила.

Она је рекла да је поносна на људе који данас воде Србију, јер види светлу будућност за децу која су у њој рођена.

- Ја нисам рођена у Србији, али ово је моја држава, а Нови Сад је мој град. Ја сада видим светлу будућност за моју децу која су рођена овде у Србији - рекла је Сања.

Фото: Н. Карлић

Патријарх Порфирије: Не заборављамо жртве

Церемонија је почела парастосом за жртве коју служи патријарх српски Порфирије.

Патријарх Порфирије поздравио је све који су се сабрали, рекавши да сви који су ту деле мање или више сличну, или чак исту историју.

- Поздрављам све присутне у име Божије. Сви ми, мање или више, делимо исту или веома сличну историју. На пример, породица владике Иринеја је из Далмације, одакле су и многи од вас стигли, дошла у Бачку неким од возова без возног реда. И моја породица се на сличан начин обрела у овој богатој гостољубивој српској покрајини. И многе друге владике и свештеници имају такву личну или породичну историју. Због тога се ми тако добро, суштински и дубински разумемо. Због тога саосећамо и окупљамо се сваке године у име Оца и Сина и Светога Духа. Окупљамо се, најпре, да бисмо призивајући име Божје, сви заједно молили Њега у Тројици да у жељеном наручју праоца Аврама упокоји нашу браћу и сестре, рођаке, суседе, суграђане и сусељане, све који су невине жртве страшних августовских дана 1995. године - рекао је Патријарх.

Фото: Printscreen РТС

- Сабрали смо се да се молитвено сетимо насилног егзодуса нашег народа са подручја Далмације, Баније, Кордуна, Лике и западне Славоније. Не заборављамо, жртве и разарања у Кристалној ноћи у Задру; егзекуцију старих и немоћних у Медаку и личким селима; ужасан терор и побијене у градовима и селима, по улицама и њивама, у кућама и становима до Пакраца и славонских села. Све су то камичци у мозаику наших страдања и распећа, заједно са Јадовном, Сиском, Јастребарским, Млаком, Глином и Јасеновцем. Са нама су данас преживели сведоци страдања, који чувају и нама преносе памћење. Њиховој жртви и страдању се клањамо, и наравно памтимо, али наше памћење није злопамћење. Памтимо и сто пута да памтимо њихова сведочења, да не би ко могао да каже: то се није десило, то није истина, то су биле хуманитарне активности и установе које су пружале гостопримство онима који нису имали где главе склоне и слично - истакао је Порфирије.

- Стотину пута ћу да поновим: да не злопамтимо, јер би злопамћење савладало и нас; гнев, мржња би сатрли нас саме, обеснажили би сваки Богом дани стваралачки потенцијал у нама. Морамо увек гледати у лице Божје, гледати у Најневинијег који је распет на крсту и имати на уму речи које је Он са крста упутио Оцу небеском: Оче, опрости им јер не знају шта чине. То је вера наша, то је вера отаца наших. То је вера коју је у Јасеновцу блаженог спомена патријарх српски Герман изразио речима: да праштамо морамо, јер је то јеванђелска заповест, сам Бог тако заповеда, али да молитвено и на сваки други начин заборавимо то нећемо, не смемо и не можемо. Саобразан на крсту распетом Христу, у лице Божје загледан и обасјан светлошћу божанског надразума био је Свети мученик Вукашин Јасеновачки, јер је добио надумну силу да, док му монструм у Јасеновцу кида делове тела, изговори свете потресне речи: „Само ти дијете ради свој посао“. Његове речи нису израз мржње, ни пркоса, ни ината, ни бунта, ни презира, јер те речи нису речи и снага обичног човека. То су речи човека погруженог и усредсређеног на Христа. Те речи благодаћу и љубављу Христовом кроз света уста распетог Вукашина долазе из вечности у време, из простора љубави и трајне радости у простор страха и трагике људског постојања отуђеног од Бога.

Фото: Novosti

- Долазе из пребивалишта Божјег у наше боравиште. Докучити тајну Вукашиновог мира усред најстрашнијег мученичког страдања не можемо логиком овог пролазног и ограниченог века. Можемо, пак, уколико прислонимо своје ухо на груди Христове и ослушнемо откуцаје Његовог срца које куца за сваког човека без изузетка. То можемо само молитвом и хришћанском вером, јер овде није реч о питањима разума. Стога смо се и ми данас вером у Христа распетог и васкрслог на молитву сабрали. Сабрали смо се овде, али морамо се сабирати и на месту Вукашиновог страдања, у Јасеновцу, као и на сваком месту на којем су страдала наша невина браћа и сестре, али и невини људи без обзира ком народу припадају и како су се Богу молили. Ту ћемо не само одати пошту пострадалима и помолити се за њих, него ћемо више него другде имати прилику да уђемо у унутарње светилиште свога бића, у своје срце, да станемо пред лице вечности, пред лице Христово и да у Његовој светлости, у Њему, чујемо позив упућен свима и нама да сваког човека видимо као свога брата, као онога који припада Богу исто колико и ми, колико и ја, а да изван Христа, изван Божијег дома и браћа и сестре, и муж и жена, и пријатељи, и комшије и народи постају супарници, постају такмаци, па чак и непријатељи неретко спремни да истребе једни друге. Имаћемо потребу, више него другде да се молимо за све, за себе и своје ближње, за свој народ, али и за све људе, за све који пате и страдају, за мир свега света.

Фото: Н. Карлић

- Отуда је, најблаже речено, људски неразумно, погрешно и неправедно када неко налази разлога да онемогући било кога, просјака или цара, богатог или сиромашног, домаћег или странца, обичног грађанина или функционера, премијера или председника, ма ког, дакле, звања био онај који има потребу да се на месту Вукашиновог страдања или било ком другом сличном месту, сусретне са собом, са Богом и да смирено упали воштаницу и узнесе скромну молитву Спаситељу света. Сабираћемо се на молитву и на оваквим местима, као што је Нови Сад, Српска Атина, као што је читава наша предивна Србија, која нас је пригрлила, која има бескрајну ширину, бескрајну љубав и доброту за све. У Србији не питамо: како се ти крстиш или како се Богу молиш? У Београду, у Новом Саду, у Нишу, не питамо које су ти вере или народности отац и мајка. Такву Србију волимо и за њу се молимо да таква буде и остане, да увек у њој има места и доброте за све, за сваку душу, за свако име. Уосталом, Бог не прави разлику међу именима. Сваки човек је Богу једнако вредан - рекао је патријарх.

Фото: Н. Карлић

- Окупљаћемо се и молити и у Далмацији, на Кордуну и Банији, у Лици и Славонији, у свим градовима и селима у којима су наши ближи и далеки преци, наши прађедови подизали цркве и манастире, своја огњишта и домове. Колико прекјуче сам био у Лици, у Смиљану, где се сабрао народ са разних страна. У тако маленом, а толико значајном месту освештали смо обновљени православни храм из седамнаестог века у којем је крштен велики наш и светски Никола Тесла, а у том храму служио његов отац, православни свештеник. Теслин Смиљан и његова црква данас су парадигма бурне историје српског народа, западно од Саве и Дунава. На путу, назад за Београд, мисли су ми се непрестано враћале на Лику, на Смиљан, на Теслин народ, који се увек подиже из пепела, обнавља себе, своје куће и своје цркве. Део мене, део мога бића је остао у том селу, крај те обновљене богомоље. Могу да замислим, браћо и сестре, шта је у вашој души када се мислима враћате на огњишта, у места, у цркве и гробља која сте напустили пред смртном опасношћу. Ми, међутим, у молитвеном расположењу поуздано знамо да је наш народ безброј пута, баш кроз страдање и жртву досезао искуство освајања слободе и васкрсења. Као хришћани знамо да је свако страдање и распеће у Христу већ сада и овде део славе, део победе и тријумфа. У тајни Крста је садржана и тајна победе, тајна васкрсења. У тој жртви и победи ми, верујући православни хришћани, налазимо непоколебиву наду у коначну правду Божју, чак и онда када правда људска затаји, јер коначни суд не припада нама него праведној љубави Божјој.

- Нека се благодат Божија и „мир који превазилази сваки ум“ насели у срца наша, али и у срца свих људи и народа како би се јеванђелским путем поставили чврсти темељи за бољу и праведнију будућност за сваког појединца и сваки народ. Вјечнаја памјат свој нашој браћи и сестрама невино пострадалим у операцији коју зову „Олуја“ - завршио је патријарх Порфирије.

Фото: Н. Карлић

У присуству државног врха Србије и руководства Републике Српске, интониране су химне Републике Српске и Србије - "Моја република" и "Боже правде".

Фото: Н. Карлић

Фото: Н. Карлић

Фото: Н. Карлић

Фото: Н. Карлић

Фото: Н. Карлић

Фото: Н. Карлић

Фото: Н. Карлић

Фото: Н. Карлић

Фото: Новости

Фото: Новости

Фото: Новости

Фото: Новости

Фото: Printscreen РТС

Фото: Printscreen ТВ Пинк

Фото: Инстаграм/buducnostsrbijeav

Фото: Инстаграм/buducnostsrbijeav

Фото: Д. Миловановић

Препоручујемо

Олуја - злочин без казне

3 1

"СРБИЈА ТУГУЈЕ И ПРАШТА, АЛИ НЕ ЗАБОРАВЉА": Владимир Божовић поводом годишњице злочиначке акције "Олуја"

04. 08. 2022. у 17:30

Олуја - злочин без казне

1 1

ПАРАСТОС ЖРТВАМА "ОЛУЈЕ": У свим храмовима СПЦ на подручју Епархије бачке

04. 08. 2022. у 15:35

Олуја - злочин без казне

1 22

ВУЧИЋ О ГОДИШЊИЦИ "ОЛУЈЕ": Биће Срба који ће славити "Олују" у Загребу, а ми ћемо да тугујемо

02. 08. 2022. у 20:42

Олуја - злочин без казне

0 5

ПОГЛЕДАЈТЕ: Трејлер за филм "Олуја" (ВИДЕО)

02. 08. 2022. у 16:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације