НЕЋЕ МОЋИ: Цензурисани геноцид

Смеју ли Срби да сниме филм о свом страдању, или морају да ћуте, да се покоре и клечећи моле за опрост што их је "Ђура тукао"

Фото: Приватна архива

РЕЈФ Фајнс је ноншалантно седео одевен у униформу СС официра када је у просторију на сету за снимање сада већ култног филма "Шиндлерова листа" уведена Мила Феферберг, логорашица која је са својих петнаест година преживела злогласни логор у Плашову, надомак Кракова којим је командовао злогласни Амон Гет.

Видевши Фајнса, Фефербергова је доживела фрас и умало се онесвестила јер је пред њеним очима поново био човек-звер из њене младости. Доиста, ако погледате фотографије оригиналног Амона Гета и Фајнса који га је глумио приметићете да је сличност невероватна. Ово је једна од ствари које су редитељ Стивен Спилберг и његова екипа дочарали до готово савршене прецизности. Филм, међутим, обилује и нетачностима, или чистим маштаријама. Једна од њих је сцена у којој Гет/Фајнс са балкона своје виле уз јутарњу кафу насумично снајперском пушком убија заточенике у логорском дворишту. То је просто немогуће, јер је позиција његове резиденције била таква да просто то није могао да ради.

Конфигурација терена то није дозвољавала. Да ли такво одступање од реалности на било који начин умањује страдање Јевреја и ужасност њихове судбине? Наравно да не, што доказује и психичко стање у које је Фефербергова запала видевши пред својим очима поново монструма. Такође, због тога нико нормалан не би довео у питање нити квалитет филма, нити мотив са којим је снимљен - да се прикаже ужас Холокауста у којем је живот, по званичним подацима, изгубило шест милиона Јевреја. А далеко и да је ово једини филм снимљен на ту тему и далеко од тога да је то филм са највише недоследности.

ЧУВЕНИ амерички магазин "Варајети", основан пре 114 година, има, међутим сасвим другачији поглед на српски филм о геноциду над Србима у Другом светском рату у Независној Држави Хрватској и једном од најмонструознијих логора, а по јеврејском историчару Гидеону Грајфу и најмонструознијем, Јасеновцу. "Српски кандидат за награду Оскар је прикривена пропаганда у којој се цинично користи Холокауст како би се прогурала узнемирујућа нативистичка агенда", наводи се већ у поднаслову текста насловљеног са "Критика Даре из Јасеновца: Филм о Холокаусту са упитним мотивима". Додаје се да филм Предрага Гаге Антонијевића представља "нескривени комад српске националистичке пропаганде".

АУТОР текста признаје да су хрватске усташе из Другог светског рата биле крвожедне пропалице потпомогнуте моћним члановима Католичке цркве, "злогласне по свом необузданом садизму".

"Подједнако неспорно је да је јасеновачки комплекс озлоглашен међу логорима смрти због суровости својих команданата и њихових потчињених од које се леди крв у жилама. Убијено је око 80.000 заточеника, највише Срба", наводи аутор трудећи се да буде објективан. Број од 80.000 је број људи чија су имена, презимена и остале личне податке успели да скупе истраживачи. То никако не може бити стваран број убијених, јер ако направимо паралелу са Аушвицом, за који се тврди да је стратиште за више од 1,1 милион Јевреја, доћи ћемо до податка да су ту регистрована имена 400.207 жртава, а познато је да су нацисти у својој евиденцији били веома детаљни, што нико не сматра одликом усташа.

Како би прошао било ко ко би на Западу оспоравао број убијених у Аушвицу? Имамо пример британског историчара Дејвида Ирвинга, ревизионисте који је због својих ставова не само потпуно маргинализован, него су га коштали и више затворских казни међу којима је и једна трогодишња у Аустрији.

Бројка од 80.000 убијених у Јасеновцу није општеприхваћен податак, али се покушава наметнути као такав. Две најреномираније институције у свету које се баве Холокаустом наводе много веће бројке. Израелски "Јад Вашем" се држи броја од 700.000 убијених, док Центар "Симон Визентал" наводи број од 600.000. Толико о објективности аутора критике који иде корак даље и наводи да ништа од тврдњи које је навео "није спорно", чиме показује или своје незнање о теми којом се бави или злонамерност, јер број жртава који је навео је, као што видимо, веома споран.

"ПРОБЛЕМ са филмом је двострук: нескривено је антихрватски и антикатолички што је експлозивна смеса за садашња трвења између Србије и њених суседа, док је одушевљеност с којом се приказује садизам стављена у контраст са дечјом невиношћу", наводи критичар.

Да ли је овај критичар икада погледао иједан филм о Холокаусту? Како је уопште могуће правити филм о том ужасу а да се не прикаже садизам и крвожедност који су га пратили? Да нису и ти филмови мало антинемачки и значи ли то да су њихови аутори, у ствари, јеврејски пропагандисти који желе да посеју семе мржње спрам немачког народа? О чему ми причамо овде? Своди ли се све на то да Јевреји, а и неки други народи имају право да снимају филмове о свом страдању, а Срби не? Шта ћемо са фантазмагоријом Јасмиле Жбанић о масовним силовањима Бошњакиња и чињеницом да је и тај филм био кандидат за Оскар? Не подгрејавају ли се тиме "садашња трвења" бошњачког са српским народом?

НАЈЛИЦЕМЕРНИЈЕ од свега, и нисам случајно то оставио за крај, јесте што је аутор текста човек по имену Џеј Вајсберг. Нећу овде да пребројавам било чија крвна зрнца, али чињеница да се очито ради о Јеврејину, припаднику народа који је доживео ужас Холокауста би требало да га учини осетљивијим на подједнако ужасна страдања других народа.

Овде се ради или о самомрзећем Јеврејину (што је феномен о којем сам недавно писао), или се ради о човеку који мисли да се може говорити само и искључиво о страдању Јевреја и тек покојег другог народа у складу са дневнополитичким потребама. Трећа могућност је она титоистичка, да у духу братства и јединства, а сада помирења, Срби морају да ћуте о својим жртвама и да се суочавају само са оном прошлошћу где им је додељена улога џелата.

Препоручујемо

Култура

2 2

"ВАРАЈЕТИ" ГУРА СРЕБРЕНИЦУ: Познати филмски часопис објавио листу својих фаворита за награду Оскар

30. 01. 2021. у 10:20

Колумне

4 1

"ДАРА ИЗ ЈАСЕНОВЦА": Оно што је за Американца "јефтина емоција" ми смо крвљу платили!

29. 01. 2021. у 11:45

Култура

0 7

ИНТЕРВЈУ Предраг Гага Антонијевић: Свет мора да крене у потрагу за добротом, људи ће у "Дари" видети потребу да живот може да опстане

07. 01. 2021. у 09:00

Познати

0 8

ДОНЕЛИ СМО ИСТИНУ О ЗЛОДЕЛИМА: Александра Ковач, за "Новости", о музици за филм "Дара из Јасеновца" и номинацији за Златни глобус

21. 01. 2021. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације