НЕЋЕ МОЋИ: Изненађени и увређени

ИСТИНА боли, кажу. Вероватно су због тога медији у власништву Јунајтед групе вриснули када их је УНС позвао на поштовање Кодекса новинара. Али пошто истина и лечи, новинари тих медија требало би да се запитају шта заправо раде

Фото: Приватна архива

СВАКО ко је провео више од месец дана у некој новинској редакцији зна да саопштења институција и организација, осим у ретким и ванредним околностима, до медија стижу без потписа аутора. Такав је, на пример, случај са саопштењем о пресуди швајцарског суда које је Јунајтед група наводно послала телевизији Н1 28. септембра. Никаквог потписа нигде, осим заглавља с логотипом ове компаније. Питам се, због тога, зашто је телевизији Н1 потписивање саопштења одједном толико важно да у вестима од 23. октобра чак четири пута напомињу да је непотписано саопштење Удружења новинара Србије у којем се они и колеге им из сестринских медија Нова и Нова.рс позивају на поштовање Кодекса.

МНОГО је бизарније што за потписом кукају они који нису потписали вест о победи Јунајтед групе пред судом у Швајцарској због које је до спора и дошло. Још је чуднији принцип којим се воде, попут Кристине из "Маратонаца", од свих стега малограђанског морала ослобођени објективни професионалци са Нова.рс када, на пример, не потписују онај текст којим се гази Милорад Вучелић док се у несвесном стању на респиратору бори за живот. Зашто храбри новинари који једногласно сада потписују позив УНС-у да престане са кампањом против њих, професионалних, нису исто тако именом и презименом стали и иза ова два у мноштву примера? Да није и њих саме било срамота? Сазнали смо ко је писао "непотписано" саопштење УНС-а, али ко стоји иза оне срамоте с Вучелићем вероватно никада нећемо.

ПИТАМ се и хоће ли се професионални новинар који је изменио (да не кажемо фалсификовао) оригиналну вест Н1 о пресуди, односно саопштењу, потписати? Колико год то апсурдно звучало, часније би било да стави свој потпис на то него што га је ставио на позив УНС-у да му никада више на памет не падне да у сумњу доведе морални интегритет и професионалност новинара Јунајтед групе. А знамо да га је и тај новинар потписао, јер Н1 са поносом истиче да су се потписали сви новинари те куће. Примећујете ли какво једноумље влада под кровом Јунајтед групе? Можда и није једноумље него немогућност отпора притиску власника на који упозорава и УНС? Будимо реални, том притиску нису могли да се одупру ни Европска комисија, нити Влада Србије која је била приморана да због њих мења Закон о информисању.

ПРИМЕТИО бих и да док се боре да докажу како поштују све новинарске стандарде, новинари Н1 и остали из Јунајтед групе те стандарде крше. Има ли на сајту Н1 тог првог "непотписаног" саопштења УНС-а, или вести о том саопштењу? Нема га, не постоји. Као и у готово сваком другом случају када је угрожен пословни интерес власника ових медија изворне вести нема, него све креће од њиховог реаговања на изворну вест. Ово је било најочигледније у случају сукоба Јунајтед групе и Телекома где су новинари ових медија наступали као војници компаније. Када смо код војника, тако наступају и многи други који званичне везе са Јунајтед групом немају па, на пример, бранећи тобож интерес грађана од "лопова" из Телекома позивају на бојкот државне компаније и прелазак код конкурентског кабловског дистрибутера, оног у власништву Јунајтед групе.

РЕКАО бих да је врло знаковит и речник из саопштења редакције Нова.рс у којем се УНС позива да им "више не пише". Поред безобразног и уличарског тона тог апела, који с обзиром на биографију првопотписаног и не чуди, у очи упада то да је позив упућен "менаџменту" УНС-а, а не председнику, Скупштини, Управи, Извршном одбору" Што јесу органи овог удружења које, за разлику од корпорација, нема "менаџмент".

ИАКО им је лепо објашњено, новинари Јунајтед групе не схватају чиме су се то огрешили о Кодекс, па питају: "Тиме што ви не можете да дођете до пресуде изречене у Цириху. Јесмо ли вам ми криви због тога? Потрудите се, пресуда је куцана на 32 стране." Овде се показују две ствари. Прва је убеђеност да су васколико професионални и сналажљиви што имају пресуду свог газде, на чему им обични смртници који таквог газду немају могу само завидети. Друга је та да упркос томе што пресуду имају, одбијају да је изнесу у целости и да објаве њене детаље који би интересовали јавност. Не занима нас колико страна пресуда има, него шта у њој пише, за шта су и како дотични медији осуђени. Необјављивање тога представља кршење Кодекса на које вам УНС, између осталог, указује.

КАД смо код изненађених и увређених, поменимо и Жељка Бодрожића, председника Независног удружења новинара Србије, који бранећи Н1, Нову и Нова.рс од Кодекса новинара Србије показује да је и он изненађен и увређен, али не толико чињеницом да УНС брани таблоиде који "загађују јавни простор" и "дехуманизују сваког ко се усуди да каже нешто против власти", колико односом Запада према демократији у Србији. "Свако ко има нешто мало у глави у Србији", каже Бодрожић, требало би да буде увређен што нас сматрају недораслим за демократију. Није га вређало док су нас с тих истих адреса сматрали геноцидним балканским касапима и то није сматрао дехуманизацијом. А дехуманизација није ни наслов објективног дневника "Данас" по којем "УНС брани 'Информер' и Пинк од новинара Н1 и Нове С". "Информер" и Пинк, изгледа, не чине новинари. Депрофесионализација, дехуманизација, или сатанизација? Ђаво ће га знати, кад већ Бодрожић не зна.

Препоручујемо

Колумне

6 3

ХРВАТСКИ ВРХУНАЦ

18. 10. 2020. у 11:05

Колумне

2 4

Јадранка и Дино

04. 10. 2020. у 11:00

Колумне

1 1

НЕЋЕ МОЋИ: Сан летње ноћи

27. 09. 2020. у 07:26

Колумне

1 8

НЕЋЕ МОЋИ: Вапај подршке

13. 09. 2020. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације