Колумне

ЈАГМА ЗА ВАКЦИНОМ: Шта ће озбиљним државама приватни новац за цепиво?

ГОРАН ЧВОРОВИЋ

17. 07. 2020. у 12:09

У рату против невидљивог непријатеља с више од пола милиона мртвих, реквизиција је, ваљда, природна ствар

ЈАГМА ЗА ВАКЦИНОМ: Шта ће озбиљним државама приватни новац за цепиво?

РАСТРЧАЛИ су се светски моћници ових дана, сакупљајући паре за вакцину против вируса корона. Ангажовали владе, певаче, уметнике, мецене. Дреше кесу и питају колико треба још. Светска здравствена организација је сабрала трошак. Вакцина и лекови ће коштати 31,5 милијарди долара.

А шта ће озбиљним државама, са још озбиљнијим институтима и научницима, у оваквој ситуацији приватни новац за вакцину? И зар не постоји начин да се она направи без толиких пара? Обезбедиш реагенсе, постоје опремљене лабораторије, тестирају се добровољци, научници примају плату. Нација је мобилисана, ресурси принудно национализовани, све снаге усмерене ка једном циљу, за опште добро. У рату против невидљивог непријатеља с више од пола милиона мртвих, реквизиција је, ваљда, природна ствар.

Један мој париски пријатељ је уверен у теорију завере. Као пример наводи прошлогодишње прилике, када је, око Ајфела, по обичају, на неколико дана провејало тек понека пахуљица снега. Та мизерна бљузгавица готово потпуно је блокирала градски саобраћај, људи су сатима пешачили до куће, у самопослугама на периферији је недељу дана владала несташица свежих намирница. Било је довољно да два службеника због два центиметра снега не дођу на посао, па да блокирају ланац функционисања система.

Са ковидом, кудикамо већом елементарном непогодом, уз потпуно блокирану земљу и општи карантин проглашен од данас до сутра, све је функционисало као сат. И администрација, и превоз, и снабдевање. Имало је, па је и претекло. Тако је то, вели мој пријатељ, било и другде. Не бива то, каже, без претходног детаљног плана. Не слажемо се. У рату је другачија стратегија. Кад вакцина као опште добро буде бесплатна и доступна свима, увидеће и сам да није био у праву.