НЕЋЕ МОЋИ, Чија су наша деца?

ФУНКЦИОНЕР СНС Владимир Ђукановић несумњиво је направио велику грешку када је рекао да су деца до пунолетства "власништво државе".

Фото З. Јовановић

Та грешка је утолико већа што се ради о утицајном адвокату који би требало да премери сваку реч, али чуди што се због те изјаве побунио управо наш либерални и прозападни сектор.

Јесте ли чули за случај Дениса Лисова? Укратко, овај Рус је са супругом Татјаном и кћерком Софијом 2012. емигрирао у Шведску, једну од најлибералнијих и најпросперитетнијих европских држава. У Шведској је добио још две кћерке, Серафиму и Алису. Пошто му је супруга психички оболела, шведска држава је пару одузела децу и сместила их у једну муслиманску породицу. Денис се, у покушају да децу врати у породични дом, развео од супруге, али то шведским властима није било довољно да децу повере оцу на старање. Суочен са безизлазном ситуацијом, Денис је крајем марта 2019. узео своју децу, у том тренутку стару 12, шест и четири године из хранитељске породице и фериботом се пребацио из Шведске у Пољску, одакле је планирао да се врати у Русију. На захтев шведских власти, које су га у међувремену оптужиле за киднаповање сопствене деце, пољски полицајци су га ухапсили на аеродрому и ставили у екстрадициони притвор. Када је ова прича избила у јавност, пољски народ (иначе не баш наклоњен Русима и Русији) је стао у Денисову одбрану, организоване су демонстрације и петиција и суд је, на крају, у јулу 2019. одбио изручење ове породице Шведској и 3. новембра отпутовали су назад у Русију.

Судија је проценио да је Лисов "стављен пред нерешиву препреку" јер су му "деца одузета, а услови за њихово враћање били су немогући".

Ово је само један у читавом низу случајева да родитељи којима прети одузимање деце у најлибералнијим европским државама беже у, иначе, прокажену и "аутократску", конзервативну, Пољску како би сачували своју породицу. Такав је, на пример, био случај и са Конрадом и Катјом ден Хертог који су у Пољској добили уточиште бежећи из Холандије са својим аутистичним сином Мартином. У њиховом случају, пољски суд је проценио да је "понашање холандских власти изузетно нехумано и варварско, и представља брутално кршење свих међународних психолошких стандарда". Такав је случај и са Норвежанком Силије Гармо која је у мају 2017. пребегла са својом 16 месеци старом кћерком Иром због страха да ће јој је норвешки Барневернет одузети.

Ту долазимо и до оног што је вероватно најгоре да постоји у Европи, а и у свету (ако изузмемо трагичну причу аустралијских "изгубљених генерација", абориџинске деце коју су власти отимале од њихових породица све до средине седамдесетих година прошлог века), управо норвешке службе за бригу о деци, горепоменутом Барневернету. Према писању британског јавног сервиса, не неког конзервативног и ауторитарног пољског, расту "забринутости у земљи и иностранству због начина на који се спроводи заштита деце", а "водећи норвешки професионалци тврде да социјални радници олако одузимају децу њиховим породицама, без довољно разлога, специјално када су родитељи имигранти из источних земаља".

У случају који је Би-Би-Си навео као пример Барневернетове злоупотребе прерогатива добијених од државе, деца су одузета једном брачном пару због, како је наведено, страха власти да ће родитељи који су хришћани (евангелисти) "индоктринирати децу", односно пренети им систем вредности који није баш по мери тренутног политичког правца Норвешке. Операција је спроведена у стилу који више подсећа на најмрачније дане у историји Немачке, него једне ултралибералне и хипердемократске државе. Би-Би-Си наводи: "Живот Рут и Маријуса уништен је без упозорења када су се два црна аутомобила приближила фарми на којој живе у једној удаљеној норвешкој долини. Њихова два дечака узраста пет и две године, као и њихова тромесечна беба налазили су се у великој, светлој, модерној дневној соби с погледом на фјорд. Рут је чекала долазак школског аутобуса који би кући вратио њене две кћерке старе осам и десет година. Али тог дана то се није догодило. Уместо аутобуса, Рут је видела два непозната аутомобила и једну жену како прилази вратима куће и куца. Рекла је Рут да треба да пође с њом у полицијску станицу на испитивање, да су њене две кћерке хитно збринуте и да треба да преда и два старија сина.

Наредног дана поново су се појавили црни аутомобили. Пар је помислио да је схваћено да је почињена ужасна грешка и да им децу враћају, али су погрешили. Из њих су изашла четири полицајца и одузели им и бебу". Према подацима норвешких власти, између 2010. и 2014. на овај начин из својих породица истргнуто је 7.128 деце и бројка расте из године у годину.

Овде треба додати и праксу која се запатила у већини држава Колективног запада да којекакви државни ауторитети, а не више родитељи, одлучују о животу деце, укључујући и пол којег ће бити, па их, у случају да се родитељи томе успротиве, "стављају на сигурно".

Све је више оваквих гласова и код нас па се, под утицајем и финансијама са Запада, све више ради на канонизацији "права детета" како би она стекла што већу "аутономију" и "слободу" у односу на сопствене родитеље и како би им "држава" у случају "проблема" притекла у помоћ и дала их на "старање" онима који се процене као "подобнији". Зато чуди да Ђукановићева идеја о томе како је држава "власник" деце до пунолетства иритира управо најлибералнији и позападњаченији део нашег друштва. То је управо у складу са њиховом идеологијом разбијања породичног језгра у друштву, да не би дошло до "погрешне индоктринације". "Исправна индоктринација" је сасвим у реду. Ако мени не верујете, питајте Зорана Кесића и Милу Пајић.

Препоручујемо

Колумне

0 1

НЕЋЕ МОЋИ: Порука са табле

06. 10. 2024. у 20:56

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ: Венчање код Куртија

22. 09. 2024. у 20:28

Колумне

0 7

НЕЋЕ МОЋИ: Савезничка помоћ

18. 02. 2024. у 07:15

Колумне

0 0

НЕЋЕ МОЋИ: Амбасадор који (ни)је кадрирао

05. 11. 2023. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације