НЕЋЕ МОЋИ, Европски стандарди и евромајдан

ЗЛОУПОТРЕБА трагедије у Новом Саду која карактерише деловање прозападних снага у нашем друштву и пропагандна матрица која је подстиче и прати - у својој суштини истоветна је оној коју смо већ видели превише пута у прошлости, али и другде у садашњости

Фото З. Јовановић

У време пандемије, тадашњи и будући председник САД, жестоко антикинески оријентисани Доналд Трамп је из својих, пропагандних разлога вирус корона називао "кинеским вирусом". Овај дискурс је, истина у много мањој мери, настављен и у време наредне администрације Џозефа Бајдена. Исто тако, данас прозападно оријентисани део јавности надстрешницу на Железничкој станици у Новом Саду назива "кинеском". За вирус се још поуздано не зна - да не улазимо сад у "теорије завере" - али постоје озбиљне индиције да су САД имале прсте у његовом избијању (да не кажемо стварању), баш као што се сада види да је смртоносна надстрешница више "евроамеричка" него "кинеска".

Колико год упитан био списак по којем је Тужилаштво 21. новембра почело да хапси људе за које према доказима, које за сада поседује, верује да треба да сносе одговорност за трагедију, и колико год упитни били ти досадашњи докази (међународна пракса показује да је за покретање оваквог правосудног поступка, те за све што утемељено утврђивање истине и спровођење правде подразумева, потребно много дуже од 20 дана), једна ствар упада у очи - прозападни делови нашег друштва су се прво, наравно, острвили на власт по кратком поступку проглашавајући је за "убице", "криминалце" и "злочинце", а онда су скренули пажњу и на "кинески фактор". Одмах су кинеске фирме, пошто је јавности познато да имају значајну улогу у радовима на изградњи наше нове железничке инфраструктуре, оптужене за свакаква непочинства.

Ово никако није први пут. Већ је опште место у луксембуршким медијима, који раде на простору Србије и прозападном делу јавности, да се кинеске фирме окривљују за све замисливо и незамисливо, да се код народа створи утисак да су они некакви (нови) колонизатори Србије, а и да се преко тих компанија дискредитује и сама Кина, која не само да нам никада никакво зло учинила није, и која је страдала заједно с нама током НАТО агресије, него и данас принципијелно, упорно и снажно брани наше интересе у међународној арени и значајним инвестицијама поспешује наш привредни развој. Сасвим је јасно због чега су Кина и све кинеско агентима западног утицаја у Србији првокласна мета у, слободно се може рећи, истом рангу као и "малигна" и "агресорска" Русија.

А онда се десило нешто што је широј јавности било потпуно неочекивано - у оквиру "хапшења по кратком поступку" (стрељање по кратком поступку, које прозападни фактор у Србији изискује, тек би требало да уследи) - ухапшено је двоје инжењера француске компаније "Ежис", задужене за надзор радова на Железничкој станици. Истина је да су двоје ухапшених српски држављани, али је и чињеница да су налог за рад и смернице за начин рада добијали од компаније чији су власници Французи, држављани једног од оснивача и стубова Европске уније, па према томе и носиоца "европских стандарда". "Ежис" је, по свој прилици, при надзору радова морао да примени фамозне "европске стандарде", а не некакве "кинеске", из чега произлази и да су све фирме које су радиле на овом пројекту, из које год државе биле, морале да раде по "европским стандардима".

А онда у ову причу морамо укључити и питање законодавства у које су, сазнајемо ових дана, до гуше били укључени носиоци "евроатлантских стандарда", пре свих због својих добрих дела озлоглашени УСАИД. Наиме, управо су они иницирали и подржали измене Закона о планирању и изградњи, како би се дало убрзање за издавање грађевинских дозвола и "раскрчила шума прописа". Током тог "крчења", овим законом (усвојен је 2014. године за време министровања америчке штићенице Зоране Михајловић) предвиђено је да Пројекат за издавање грађевинске дозволе не садржи статички прорачун конструкције, нити је он предвиђен, а Пројекат за извођење (ПЗИ), који мора да има те статичке прорачуне, не подлеже контроли ниједне државне институције.

Ово ме подсећа на два друга закона донета под снажним притиском Запада исте те године - онај о електронским медијима и онај о јавном информисању и медијима, којим се омогућава дистрибутерима/оператерима да производе садржај и фаворизују властите канале у односу на друге. Као резултат тога, кабловска телевизијска станица Н1, партнер Си-Ен-Ена на Балкану, од 30. октобра 2014. почела је с емитовањем програма путем највећег оператера у регији, СББ/Телемах групе, која је његов власник, а који покрива све земље бивше Југославије. Тиме је "раскрчена шума прописа", која би онемогућила постојање луксембуршких телевизија. Такође, подсећа и на ону озлоглашену "реформу" правосуђа под паском министарке правде Снежане Маловић у влади Мирка Цветковића, премијера Србије најчувенијег по томе што се није мешао у свој посао. То "крчење" правосуђа и "сеча" судија и тужилаца се и данас осећају упркос напорима власти од 2012. године да санирају штету, и могуће је да су и ова чудновата "хапшења по кратком поступку" још један резултат тог "продемократског" напора. Али оставимо правосудном систему (каквом-таквом) да утврђује одговорност и не будимо као они који инсистирају на "правној држави", а на сваком кораку показују непоштовање и закона и институција, па себи дозвољавају да врло насилним средствима врше притисак на суд и тужилаштво покушавајући да у своје руке узму одлучивање о томе ко треба да буде притворен, а ко да буде пуштен на слободу. Иако, макар се за сада тако чини, против оних чије ослобађање захтевају постоје много чвршћи докази (попут видео-снимака) него за оне чију осуду траже.

Сада, под заставом "Евромајдана Србија" позивају "идоле младих", глумце, певаче и слично да поведу побуну. Подсетио бих вас да је и актуелни украјински лидер био глумац и на телевизији млатио полним органом по клавиру. И шта сада фали Украјини? Од чекића на улици (на пример оног у џепу бившег колеге Снежане Маловић у Цветковићевој влади и некадашњег судије Уставног суда Светозара Чиплића) до ракета у ваздуху кратак је пут.

Препоручујемо

Колумне

0 6

НЕЋЕ МОЋИ: Норвешки телефон интервју

03. 11. 2024. у 07:00

Колумне

1 9

НЕЋЕ МОЋИ, Исијавање либералног расизма

20. 10. 2024. у 18:18

Колумне

0 9

НЕЋЕ МОЋИ: Као и 1941.

13. 10. 2024. у 09:00

Колумне

0 1

НЕЋЕ МОЋИ: Порука са табле

06. 10. 2024. у 20:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације