КОМЕНТАР: Великани
ИМАМО ли већих од Вука, Његоша, Тесле? Питање није излишно како на први поглед изгледа.
Иако би сваки ђак основне школе у Србији дао одречан одговор, наш укупан однос према великанима заправо је амбивалентан.
С једне стране, инсистирамо на знању о делу, значају, заслугама. Критикујемо наставнике ако случајно изоставе део лекције о оцу српске писмености, водимо ђаке у Тршић да виде његово родно место, љутимо се што основне поуке о српству, чојству и јунаштву наша деца тешко схватају. Разбеснело нас је што се Теслин лик нашао на хрватској кованици.
Све те приче, згодне су и за лаке, салонске разговоре, забавне емисије. Ту се, зависно од угла, велика имена потежу као да су наши савременици. Једна јавна личност недавно је обзнанила да је спавала у Теслином кревету, надајући се, ваљда, да је притом дошло до трансфера знања.
Али, "све то на једну страну". Друга је далеко озбиљнија, са дугорочним последицама. Иако смо поменутим знаменитим личностима направили обележја рачунајући на то да нас ликови Вука, Његоша и Тесле и у камену обавезују, сваког дана побијамо њихов суштински значај за нацију. Како?
Вуков споменик смо обновили. Али, нисмо у стању да очистимо обичан подземни пролаз у његовој најближој околини. Да "код Вука", од Вука не мора да се окреће глава због неподношљивог смрада отпада из подземног пролаза. Чија је ово срамота требало би да се договоре "Инфраструктура железнице Србије" и Град Београд.
Његошу смо подигли споменик 1994. На Академском платоу, између Филозофског факултета и Капетан Мишиног здања. Симболично и "погођено" место. Али, сад, кад је на нама да чувамо национално биће, "најумнија српска глава" гледа на трулеж распуклих плоча, девастирани плато. Кажу, није Универзитет могао, па ће Град Београд да среди.
А о Тесли...Поносна поколења сународника никако да његов музеј преселе у "адекватан" простор. У међувремену, планетарно име потежемо као поштапалицу. Свако, било где и било шта у Србији "кити" Теслом. Колико само награда имамо са његовим именом. Неко, а ко би други него држава, морао би да га заштити. Од нас, поносних.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
КАЗНЕ СУ ПАПРЕНЕ: Ствар коју морате имати у ауту - а морате водити рачуна и о РОКУ трајања
У ЗАКОНУ о безбедности саобраћаја дефинисано је да се у возилима мора налазити нови комплет прве помоћи (тип Б) са прецизно дефинисаним садржајем.
17. 12. 2024. у 10:05
Коментари (0)