ПАПА ФРАЊА, УКРАЈИНА И СРБИЈА - Ауторски текст Јована Палалића, народног посланика

ЦРКВЕ се не дирају." За многе је била изненађујућа оваква реакција папе Фрање изречена након овонедељног Ангелуса поводом одлуке украјинских власти да забране Украјинску православну цркву Московске патријаршије.

Фото

Међутим, ако се пажљиво прате ставови Ватикана по неким важним питањима међународне политике, али и поводом сукоба у Украјини, онда овакав став римског понтифекса у ствари и није изненађење.

Није никаква тајна да од почетка сукоба Света столица настоји да се представи као могући кредибилан посредник између Москве и Кијева. Из ватиканских канцеларија је увек стизала осуда рата, али никада директна осуда Русије или председника Путина. Папа Фрања је чак рекао да рата не би ни било да Русија није испровоцирана од стране НАТО, који је, како је рекао, "лајао "пред руским вратима.

Недавна посета државног секретара Ватикана Пијетра Паролина Кијеву имала је поруку да Ватикан подржава територијални интегритет Украјине, али да се решења из мировног предлога председника Зеленског морају унапредити, уважавајући реалност, и да мир мора бити праведан. А праведан је ако се као такав доживљава од обеју страна.

Глобална политика Ватикана, која све више обухвата просторе Азије и Африке, ипак, није могућа без неке форме хришћанског јединства. А то јединство је незамисливо без добрих односа са Руском православном црквом. Из истог разлога појављују се ових месеци и важни доктринарни документи попут оног који је издао Дикастериј за промоцију јединства хришћана у којем се отвара простор за ново читање и тумачење папског примата, прихватљивог за остале хришћанске Цркве.

Оваква критика одлуке власти у Кијеву да практично уђу у прогон једне признате хиљадугодишње Цркве и њених верника не може бити изненађење ни за нас Србе, јер се у неким сложеном питањима која се тичу наше националне политике, ватиканска дипломатија држала одређених принципа. Као што је сада јасно саопштила да се Цркве не дирају, мислећи на ситуацију у Украјини, такав исти став је имала и када је бивши режим у Црној Гори покушао да отме црквену имовину, пре свега од Српске православне цркве. Тадашњи црногорски режим је рачунао на подршку или бар ћутање Ватикана на спровођење насиља над СПЦ. Међутим, није разумео да без обзира на познати прагматизам и вековну вештину најстарије светске дипломатије, постоје принципи у које се не дира. То је сада сазнала и власт у Кијеву.

Инсистирајући на решавању територијалних спорова на принципу међународног права, али и правде, не треба заборавити да је Ватикан остао при ставу да не призна противправну сецесију Косова, остављајући простор за дијалог и његов исход. Такав исти простор за дијалог дао је и у "случају Степинац", прихватајући формирање мешовите комисије која је истраживала његову умешаност у злочине над Србима током постојања НДХ.

Један мој римски пријатељ ми је рекао да ми Срби треба да искористимо ово време и понтификат папе Фрање, јер историја сведочи да динамике унутар зидова ове најмање и веома специфичне државе, али и моћне Цркве, не могу гарантовати да се ствари у будућности неће променити. С обзиром на то да се политиком председника Вучића и позиција Србије у одбрани националних интереса заснива на чврстим принципима међународног права, на нама је да мудро дефинишемо политику према овом понтификату, како би се разумевање за наше интересе проширило у једном од најутицајних центара светске политике.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације