Колумне

"ДИВЉИ"

Душан Стојаковић

15. 03. 2024. у 08:59

СРБИ се разумеју у све! У фудбал! У тенис! У кошарку! У науку! Књижевност! Домаћу и светску политику! Истини за вољу, понеки наши бисери често охрабрују овакав став. Јер кад смо у добру, онда смо сви Тесла! Сви смо Андрић! Сви смо Ђоковић! Сви смо Јокић! Сви смо Вучић! Сви смо Путин! Сви смо Трамп! Најбољи! Небески народ!

Готово невероватни успеси наших појединаца оправдано подижу самопоуздање једне велике, али малобројне нације. И то је добро. Још боље би било када бисмо од наших бисера преузели барем кусур врлина. Па, да као Ђоковић, сами против свих, постанемо најбољи, полиглоте, богати, а узорни породични људи. Да покушамо у свом послу, али и односу према друштву и заједници да будемо бољи, ако не можемо да будемо најбољи.

Али, авај.

Када се спуштамо са метеорских висина наших величина, враћамо се у наше домове, од којих је скоро четвртина направљена на дивље. Без папира. И, често, на местима на којима не би смели да буду, уз обале река, водоизворишта... Обичан свет за то није крив. Жеља да се скућиш је преча од правне процедуре. Није тајна да је спорост и корумпираност бирократије нагнала већину обичних смртника да у протеклих пола века крше на овај начин закон. Док би намирили којекакве таксе, подмитили ћате да им издају папире били би у троструком губитку.

Пет година би чекали. Исто толико би плаћали кирију, а мито и папирологија би им појели по један спрат будућег дома. Велика мука! Пет пута је држава покушавала да реши овај проблем. Сваки пут јалово! Тренутно један службеник на столу има више од хиљаду предмета. Јасно је да је стратегија решавања овог проблема лоша и да се мора мењати. Је ли могуће да после пет неуспешних покушаја не могу да се детектују слабости тих акција и да се једном засвагда реши ово питање?

Одговор се, можда, крије у очевој грдњи сину због лоших оцена: "Да си мање седео на 'Тик-току', могао си да имаш бољи успех".

Зато, надлежни, мало "смањите" друштвене мреже и засучите рукаве!