НЕЋЕ МОЋИ: Европски партнери
Специјална седница ЕП (можемо то слободно тако назвати) о изборима у Србији заиста је леп показатељ за то ко шта жели Србији
С КИМ си, такав си - лепо каже српска изрека. Полазећи том линијом, у још једном покушају да оцрни власт у Србији, Ђорђе Павићевић који се на телевизији, да би се створио привид некакве неутралности и објективности, представља као професор Факултета политичких наука, а занемарује чињеницу да је у претходном сазиву Народне скупштине био посланик коалиције Морамо, док ће у новом седети у клупи Србије против насиља, покушава да прикаже да Вучића у Европи подржава само некаква "зла" десница, док је за њих сав онај пристојан посланички свет.
Власт у Србији "добија неку врсту млаке подршке својих партнера народњака у европском парламенту или од неких екстремних десничара попут оних из Француске који су, успут, посећивали Народну скупштину у Србији, али онда нека представници наших власти кажу ко су им партнери у Европи, да ли је то Национално окупљање из Француске, или можда и АфД (Алтернатива за Немачку) који је партнер Националном окупљању, или су то можда неке друге партије", рекао је он. Прво, у нормалном стању ствари, партнер власти једне државе може бити само власт друге државе, тако да Александру Вучићу партнер у Француској може бити само Емануел Макрон, а Ани Брнабић у Немачкој само Олаф Шолц.
Да ово илуструјем, поново бих вас подсетио на скандал који је настао у односима Италије и Француске када се потпредседник тадашње италијанске владе Луиђи ди Мајо из Покрета пет звездица у фебруару 2019. састао са представницима покрета Жути прслуци. "Ова нова провокација је неприхватљива у односима суседних држава и партнера у оквиру Европске уније", с правом је тада вриснуо Ке д'Орсеј. Вероватно имајући ово на уму, и Макрон је у јулу исте године одбио да се приликом званичне посете Београду састане са представницима опозиције тада окупљеним у Савезу за Србију, што је Драгана Ђиласа бацило у стање шока и неверице. Професор на Факултету политичких наука је, међутим, вероватно мислио на међународну међупартијску сарадњу и партнерство на страначком нивоу.
У том контексту, уобичајено је да посланици из једне државе посећују посланике у другој држави, па су тако и они "неки екстремни десничари из Француске" посећивали Народну скупштину Србије (мада заиста не могу да се сетим на шта тачно Павићевић мисли). У том контексту су пред изборе и представници његове странке Радомир Лазовић и Биљана Ђорђевић отишли у Бундестаг да се друже са посланицима немачке странке Зелени. Није, међутим, толико ни важно да ли се мисли на подршку Српској напредној странци, као владајућој партији у Србији, на подршку власти или на подршку Србији, јер се, у овом случају, то некако своди на једно те исто - они који су били против главне тезе расправе у Европском парламенту, да је дошло до изборне пљачке, јесу и против сваког другог напада на Србију, пре свега њеног сакаћења одсецањем Косова и Метохије, и обрнуто. И то без обзира на политичку афилијацију.
Ђорђу Павићевићу тако, на пример, смета и за сваку је осуду што у регуларност избора не сумњају представници десничарског француског Националног окупљања, али му не смета што прозападну опозицију у томе подржава представник (ако ћемо том линијом) десничарске Хрватске демократске заједнице Томислав Сокол, који је, успут буди речено, у својој земљи гласао против тога да злогласни усташки поздрав "За дом спремни" постане кривично дело. Политички гледано, Национално окупљање није ништа десније од ХДЗ -а. Нити је то подједнако прогоњени АфД. Није, на пример, тамнопутог француског комичара Дједонеа Мбалу Мбалу прогонио биолошки и политички отац Марин Ле Пен, ЖанМари, него француска либерална власт. Ле Пен, којем се приписује безумни расизам, крстио му је дете. Не ради се, заиста, ту о томе да власт у Србији (односно Србију) подржавају десни екстремисти него се та подела пре прави између оних који се боре за сопствене националне интересе и сопствени суверенитет и оне који се боре за интересе глобалистичке елите, стављајући у други план свој народ. Ова подела није у рангу левица-десница него (глобалистички) систем и антисистем.
У Немачкој (у овом смислу бољи је показатељ од Француске) имате и десницу која подржава територијални интегритет и друге интересе Србије (АфД захтева да Немачка повуче признање независности "Косова"), и левицу која чини исто ("Косово" је НАТО пројекат, признање независности је грешка). Такође, Павићевићи у Србији заборављају колики демократски легитимитет (а ваљда им је стало до демократског легитимитета) у својим земљама имају ове партије. Марин ле Пен и њен покрет су друга политичка снага у земљи, баш као и АфД, који према истраживањима ужива већу подршку од све три владајуће партије, скоро двоструко већу од Зелених. Да ли се то грађанистички презир према неподобним српским бирачима интернационализовао? Шта о српским интересима мисле они који у Европском парламенту сада подржавају опозицију у Србији - врло добро знамо. То можемо да чујемо сваки дан. Од Виоле фон Крамон, па надаље, сви подржавају одвајање Косова и Метохије, гушење Републике Српске, ликвидацију српског фактора у Црној Гори и тако даље. Шта је рекао горепоменути пријатељ Србије против насиља Томислав Сокол, који је, по грађанистичком мишљењу, "развалио Вучића и СПЦ"?
"Не само да Београд није спреман на договор око Косова него је великосрпски хегемонизам постао кључан фактор нестабилности у суседним државама. Политика српског света можда је највидљивија у Црној Гори, која се уз помоћ Српске православне цркве жели вратити у српску и руску интересну сферу", рекао је он између осталог говорећи о изборној крађи у Србији. Је л' му смета наводна крађа или постојање Србије и Срба? Соколу је непријатељство према Србима (назовимо то тако) дубоко укорењена ствар и вероватно традиционално. За људе попут, на пример, Виоле фон Крамон се можемо запитати откуд такав став. За једног другог политичара, овога пута из Америке, који такође здушно подржава прозападне снаге у Србији и, у исто време, независност Косова, Боба Менендеза смо управо сазнали да су га мотивисале златне полуге добијене од албанске мафије. Заиста, с ким си, такав си.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (27)