КАКО ЈЕ ЋУЛИБРК ПОСТАО САРАПА

ХИТЛЕР је био љубазан и оставио је на мене пријатан утисак.

Новости

Уследили су бурни протести: "како то говорите о највећем злочинцу који је изазвао светски рат и повео у смрт милионе људи". Убрзо стиже прибрани одговор:

- Господо, питали сте ме за први утисак...

Ово је реплика публици доајена српског новинарства Предрага Милојевића на једној трибини у Берлину деведесетих година прошлог века. Присећамо се пригодно јединог журналисте овдашњег који је направио интервју са вођом Трећег рајха из времена кад је овоме брчиће красила пена из кригле у чувеној баварској пивници. Међу живима нису ни аутор ни интервјуисани (срећом), али је тоталитаризам у размишљању из те црне епохе и те како присутан у главама домаћих квазилиберала и чувара чистоте медијског простора.
О томе сведочи прилог Шолакове телевизије Нова С и колективно нарицање другосрбијанске твитер-елите због разговора председника Србије за последњи број НИН-а. Репортерка поменутог канала је дословце питала глодура недељника Милана Ћулибрка "да ли је Вучић био непријатан према њему", пошто су из њихове уређивачке матрице вероватно очекивали да шеф државе уместо у студију, свог саговорника дочека у душегупки. И тако, добрих 11 минута интервјуа о интервјуу.

- Много ми жао НИН-а - написа некадашња естрадна водитељка, између два твита о купању и маникирању великих пудли.

- НИН ми је, све некако, био уточиште - надовеза се отписивач Косова, академик Душан Теодоровић.

И где ће они, кукавци, сада кад и НИН више није њихов? Нигде. Остаће да гњиле у свом лицемерју којем ћемо придружити само неке примере. Да ли се ико од тих грађанских талибана чуо када су, рецимо, нове швајцарске газде у НИН-у 2009. понудиле Слободану Рељићу и осталим врсним новинарима да за бедну плату шегртују почетницима или ће у супротном на улицу? Није. Није, јер њихов поглед о новинарским и политичким слободама сеже само до врхова сопствених идеолошких ципела.

Тако су својевремено Предрага Сарапу по одласку са Студија Б претварали у највећег ТВ дисидента, па је преко ноћи постао сендвичар СНС, јер се запослио на ТВ Пинку. Без да му је ико од поменуте ожалошћене породице понудио хлеб. Није згорега подсетити и да моралну полицију НИН није издао онда када је објавио "вениш интервју" са злочинцем Насером Орићем у којем смо сазнали да су у Кравици побијени само србоћетници. Нити када је оцвали скојевац Душан Петричић у наставцима председника ове земље цртао као Фирера. Све је то била само новинарска и уметничка слобода.

И онда - шок. На насловници Вучић, али овог пута без снајпера који га циља међу очи. Бука и бес. Јер, како се смело допустити да гаулајтер из Чипуљића говори у "њиховом" листу? Ужас, ужас. Без обзира на то што он одговара на свако питање "њихових" новинара и у свакој прилици, за разлику од љубимца пунозубе Србије Драгана Ђиласа, који је својевремено избацивао са конференција за медије неподобне редакције.

Чисто сумњам да ће дугогодишња амбивалентност НИН-а: првих десет страна - чемер и јад, ово никад није било, глумци као мислиоци опште праксе и жртве режима, а средишњи корпоративни разговори - Србија се убрзано развија, изузетан пословни амбијент, ми смо пионири Четврте индустријске револуције..., бити нарушена после ове велике издаје приређене прометејима демократије из круга двојке. Јер, како најављује и сам Ћулибрк, већ у следећем броју читаћемо Ђиласа. Кад ће тај четвртак...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације