АУТОРСКИ ТЕКСТ ВЛАДАНА ПЕТРОВА: Заблуде о прелазној влади

У ПОСЛЕДЊЕ вре­ме, на нашој по­литичкој сцени, поново се учестало упо­требљавају изрази као што су "техничка влада" и "прелазна влада", као да између њих постоје некакве сличности или чак знак једнакости.

Фото П. Милошевић

Из угла уставног права, то је сасвим погрешно. "Тех­ничка влада" је израз који се користи у свакоднев­ном политичком говору, а може се наћи и у уџбе­ницима уставног права. Њиме се означава влада којој је престао мандат и која обавља само послове одређене законом, до из­бора нове владе.

Према нашем Уставу и Закону, Влади преста­је мандат и она постаје "техничка" у следећим случајевима:

1) престанком манда­та Народне скупштине;
2) изгласавањем непо­верења Влади;
3) неизгласавањем по­верења;
4) оставком Владе;
5) изгласавањем не­поверења председнику Владе;
6) оставком председ­ника Владе

Према нашем Закону, Влада којој је престао мандат може вршити са­мо текуће послове и не може предлагати Народ­ној скупштини законе и друге опште акте, нити доносити прописе, изу­зев ако је њихово доно­шење везано за законски рок или то налажу по­требе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа. Другим речи­ма, она може обављати, не само текуће, већ и не­одложне послове. Стога израз "техничка" влада није сасвим адекватан, јер послови наведени у нашем Закону нису само "техничког" карактера.

Они се могу односи­ти, на пример, и на до­ношење прописа чије је доношење хитно (ве­зано за законски рок) или неопходно ради непосредне заштите јав­ног интереса (потребе државе, одбрана земље итд). Тачнији израз за ову владу био би "влада без пуних овлашћења", што је и логично, јер њој је престао мандат и њен основни задатак је да обезбеди редовно функ­ционисање извршне власти до избора нове владе, односно да спре­чи "уставни вакуум" од престанка старе до избо­ра нове владе.

Слично је и са Народ­ном скупштином која је распуштена, јер и она не престаје да постоји моментом распуштања, него губи "пуна овлашће­ња" и може да обавља текуће и неодложне по­слове. Иако распуштање Скупштине не мора бити редовна појава у парла­ментарном систему ка­кав је наш, тзв. техничка влада то јесте, јер, пона­вљам, свака влада којој је престао мандат је "тех­ничка" до избора нове.

С друге стране, израз "прелазна влада" није уставноправна, него чи­сто политичка категорија. Он нема никакве везе са нормалним или уоби­чајеним функциониса­њем демократског пар­ламентарног система. То је влада која се формира са унапред ороченим мандатом, најчешће је резултат привидног и политички "наметнутог" договора опозитних по­литичких струја. Она не­ма демократски легити­митет, јер не произлази из воље народа изражене на демократским избо­рима, иако формално настаје избором у парла­менту.

По правилу, форми­ра се након великих друштвено-политичких превирања, када је устав "суспендован" или га практично и нема. Стога је прелазна влада "ин­цидент" у периоду када политички и уставни систем фактички и не функционише. Не посто­ји ниједан оправдани разлог за њено формирање мимо једне такве крајње изузетне и изнуђене по­литичке ситуације. На пример, таква је била прелазна влада Миломи­ра Минића, формирана на основу политичког договора СПС-ДОС-СПО крајем октобра 2000. и трајала је свега три месеца да би створила привид да у држави има извршне власти и да би се припре­мили превремени репу­блички парламентарни избори.

Да закључим, "технич­ка" влада је уставноправ­ни институт који служи редовном функциониса­њу парламентарног си­стема, а "прелазна вла­да" један "инцидент", крајње изнуђено поли­тичко решење, које, по природи ствари, не при­пада систему парламен­тарне демократије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације