НЕЋЕ МОЋИ: Визант против баћушке

ЗАШТО треба бранити слободу изражавања пољских сатаниста, али не и српских православаца? Зашто је проблем када се откаже концерт "Баћушке", али је у реду када се то исто уради никшићком "Византу"?

Фото З. Јовановић

На вресу цвета мали цвет, а зове се: Ерика. Нестрпљиво сто хиљада пчела роји се около Ерике. Јер јој је срце пуно сласти, нежни мирис измиче њеној цветној хаљини - почетни су стихови немачке песме "Ерика".

У наставку се пева о вереници која се, такође, зове Ерика и чека свог човека да јој се врати. Све лепо звучи док не откријете да је човек којег Ерикица чека у сузама - немачки војник, у том тренутку на неком фронту немачког Рајха. Сигуран сам да не можете да закључите о којој се песми ради, а сигуран сам и да бисте је, када бисте је чули, препознали, као и да би вам се дигла коса на глави јер је реч о једном од најчувенијих нацистичких маршева, извођеном од 1938. до маја 1945. (у неким крајевима света и дуже, јер га је чилеански диктатор Августо Пиноче по доласку на власт увео у своју армију). Велика је вероватноћа да су немачки војници ово певушили и док су се враћали у касарну после стрељања наше деце у Шумарицама.

На причу о нацистичком маршу асоцирао ме је начин на који је луксембуршка телевизија Н1 промишљала о ничим изазваној "забрани" наступа пољског "блек метал" бенда "Баћушка" у Београду. Освешћена водитељка ове телевизије Миа Бјелогрлић не види никакав проблем с пољским сатанистима: "Читала сам и текстове овог бенда, њихових песама и то баш са овог албума 'Литургија' који је најпопуларнији, јесте да су оне на старословенском, тешко је наћи тачан превод, али ја макар нисам видела ништа што би могло да увреди неког ко је православне вере." А јесте ли видели нешто увредљиво или ружно у горенаведеним речима песме "Ерика" (ни у наставку текста, верујте ми, нема ничег ружног)? Упркос томе, извођење те песме било би у најмању руку увредљиво.

Можда није проблем у форми него у суштини, у ономе што и "Ерика" и песме "Баћушке" представљају, симболизују. Можда је проблем и у "униформама" које носе они што их певају. Једни су били нацисти, а други су сатанисти обучени у первертирану монашку одећу украшену обрнутим крстовима и другим сатанистичким симболима. Уосталом, постоји врло снажна веза и између "блек метала" и нацизма и то не само у томе што су и једно и друго дубоко сатанистички.

Каже Бјелогрлићева у својој анализи "Баћушке" да се ради о бенду "који се кроз своје песме бави православљем". Али не каже како се бави православљем. То је исто као када бисмо рекли да су се припадници немачке СС дивизије "Тотенкопф" (задужене и за логоре) "бавили Јеврејима". Храбро, заиста. Храбра је и Бјелогрлићкина дефиниција уметности:

"Уметност треба да буде субверзивна и да провоцира и да буде контроверзна и да преиспитује, тумачи, анализира, критикује." Стварно? У чему се тачно осликава, на пример, Микеланђелова субверзивност и провокативност? Или, по Бјелогрлићкиној дефиницији, Микеланђело није био уметник, јер у Сикстинској капели није сликао обрнуте крстове. Као што нису ни Рафаело, Бернини, ни Ботичели.

Да не би сама лутала беспућима уметничке збиљности, Бјелогрлићева је у помоћ позвала и двојицу стручњака - рок критичара (Петра Јањатовића) и социолога (Ђокица Јовановић). "У чему ви региструјете већи проблем у овом случају, у неразумевању 'блек метала' као жанра, у неразумевању уметности која може да буде контроверзна, или у чињеници да је у питању један монах који је био тај који је позвао да се одржи протест током овог концерта, па је концерт отказан", пита она своје саговорнике искључујући било какву могућност да је проблем у самом "жанру", односно групи. Проблематично је или што смо превише глупи да схватимо њихову "уметност", или то што се усуђујемо да се осећамо увређеним, или угроженим таквом "уметношћу". И оба су проблем, само је питање који је већи. Нема треће могућности.

У покушају да јој помогне да одгонетне "где је граница између уметности и неукуса, када музика постаје опасна и угрожава друге и ко одређује тачку када је нешто потребно забранити, те да ли је то црква и може ли то бити црква", рок критичар каже: "Ако неко пева о крађи, убиству, педофилији, наравно да сам за то да се забрани, јер је то нецивилизацијски приступ темама, а у овом случају имамо Цркву која се појављује као рокенрол критичар, што је доста необично." Сатанизам, дакле, није нецивилизацијски, напротив, нецивилизацијска је Црква. Одговара и на питање ко може да забрањује - он може да слободно на телевизији каже шта треба забранити, али Црква - не. Он може с пуним правом да одређује да ли је нешто увредљиво за Цркву, али Црква не сме да критикује његову светињу - рокенрол.

Професор социологије у пензији Ђокица Јовановић, који "не може да нађе паралелу" између забрањивања овог концерта и једног другог, неонацистичког, искусно каже: "Уметност је опасна када глорификује антихумане идеологије, нацистичке идеологије. Величати такву идеологију је друштвено опасно и то треба уклонити. Ја овде не видим ту врсту опасности.

Овде нема никаквог позива на зло." Сатанизам, а у случају "Баћушке" је беспредметно изводити доказе да се о томе ради, није "антихуман" и пропагирање сатанизма није "друштвено опасно", ту нема никаквог "позива на зло". То каже један професор? Социологије?

Није погрешан сатанизам пољског бенда него "рестриктивни карактер" нашег друштва и "идеолошка интервенција" против њиховог наступа је "покушај антикултурне акције", каже професор и додаје да се тражи "забрана нечега у чему нема ничег криминогеног, нити антихуманог".

Оно што "Баћушке" раде заправо јесте криминогено, макар према Закону против дискриминације који је у Србији усвојен баш у форми коју су захтевале прозападне и људскоправашке НВО. У члану 11 се јасно наводи: "Забрањено је изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин." И тако даље". Пун је тај закон чланова према којим је наступ овог бенда "криминоген".

Али Н1, њихови рокенрол критичари и професори социологије не виде проблем у поништавању руске уметности на Западу. Против тога нису дигли глас, него су пуни разумевања. Не виде проблем ни у отказивању наступа једног православног и српског бенда. Ни због отказивања никшићке групе "Визант" која пева о српском Косову и литијама у Црној Гори они нису дигли глас. Они нису субверзивни, па нису ни уметност и треба их прогнати. А и "фашисти" су, јер поштују Светог владику Николаја Жичког.

Али теши професор "цивилизовану Србију": "Верујем да ће ускоро, за годину или две доћи нека слична група, или ова група и то ће проћи без икакве реакције, када прође ово напето стање у којем тренутно живимо." Ето, свако у нешто верује.

Препоручујемо

Колумне

15 206

НЕЋЕ МОЋИ: Како успети у зверињаку?

12. 11. 2023. у 18:10

Колумне

0 0

НЕЋЕ МОЋИ: Амбасадор који (ни)је кадрирао

05. 11. 2023. у 09:00

Колумне

1 2

НЕЋЕ МОЋИ, Дан кад је Зеленски стигао на Косово

22. 10. 2023. у 09:00

Колумне

4 9

НЕЋЕ МОЋИ, Колико кошта југословенство?

17. 09. 2023. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације