НЕЋЕ МОЋИ: Амбасадор који (ни)је кадрирао

ДА ЛИ Вашингтон покушава да одлучује о намештањима по Србији и зашто је чињеница да управо то ради?

Фото З. Јовановић

НЕ мислим да Клич (један од лидера украјинске опозиције у време државног удара 2014. Ви­талиј Кличко) треба да уђе у владу. Не мислим да је то неопходно, да је добра идеја - рекла је тадашњи помоћник америчког државног секретара Викторија Нуланд 2014. у пресретнутом разговору са аме­ричким амбасадором у Кијеву Џе­фријем Пајатом. "Да.

Слажем се у односу на то да он не улази у владу, нека остане изван и уради свој по­литички домаћи задатак и остало", одговорио је Пајат у разговору који је остао упамћен највише по Ну­ландкиној опасци "је*еш ЕУ". Пајат је изразио и задовољство што је Нуландова у разговору с Арсенијем Јацењуком, другим опозиционим лидером у том тренутку и пото­њим премијером Украјине, "јасно показала које му је место и где се уклапа у овај сценарио".

Овај део транскрипта разговора високих званичника Стејт департ­мента превео сам са сајта Би-Би- Сија - објављен је уз коментаре дипломатског уредника Џонатана Маркуса, који је прво истакао да "САД нису демантовале веродо­стојност овог разговора и да су биле брзе у сваљивању кривице за пресретање и објављивање разговора на руске власти". Маркус је оценио да горњи цитати указују да "док САД тврде да у овој кри­зи раде са свим странама и истичу да 'украјински народ треба да одлучи о својој бу­дућности', овај транскрипт указује да САД имају вео­ма јасне идеје о томе какав исход треба да буде и раде на постизању тих циљева". Тај рад подразумева и кадрирање у украјинској влади и додељивање улога у том, како кажу, "сценари­ју".

Писање сценари­ја, односно доде­љивање улога у владама других земаља у Стејт департменту није, нажалост, било резервисано само за Украјину из 2014. Имали смо то и врло недавно, у свом окружењу. У Црној Гори, на пример. Ту није било цурења пресретнутих разговора високих америчких дипломата, али је било њихових отворених и јавних изјава у којим јасно по­казују склоност ка кадрирању и одређивању како то "црногорски народ треба да одлучује о својој будућности". Тако је специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар мандатару за састав црногорске владе Милојку Спајићу 13. септембра поручио да му не препоручује да у владу укључи српску коалицију "За бу­дућност Црне Горе", без обзира на изборне резултате, јер се ради о "највећој антизападној странци". Своју препоруку Ескобар је зачинио оценом да би укључивање коали­ције која је на изборима освојила нешто мање од 15 одсто гласова било "противно вољи народа", те да би то представљало "прихвата­ње притиска друге земље (Србије, наравно) у односу на препоруке трансатлантске заједнице".

И пре овога било је идеја у Под­горици које се нису уклапале у амерички сценарио. Тако је, крајем децембра 2022, америч­ка амбасада у Црној Гори јасно одбаци­ла одлуку црно­горске скупшти­не да мандат за формирање но­ве владе повери М и о ­драгу Лекићу оцењујући је као "још један корак у погрешном смеру" и истичући да САД не би могле да са­рађују с таквом владом. Наравно, Лекић није постао премијер.

Сетимо се и кадрирања у Србији. Јавности је путем "Викиликса" познат постао случај постављења једног од лидера данашње проза­падне опозиције Здравка Поноша за начелника Генералштаба 2006, али много важнији од тога су били западни притисци (учествовали су и неки домаћи тајкуни) у циљу "прелома мозга" Ивице Дачића и СПС-а 2008. да прекину преговоре о формирању власти са ДСС-ом Во­јислава Коштунице и СРС-ом који су у то време дефакто предводили потоњи председници Србије Томи­слав Николић и Александар Вучић.

Никога ко иоле прати политику не изненађује ни чињеница да у сценарију који су САД осмислиле за Србију улога шефа Безбедно­сно-информативне агенције не може припасти Александру Ву­лину. Заправо, много улога овде није подељено у складу с њиховим сценаријем, али ова им је била бал­ван у оку. Утолико пре што је у исто време улогу у Влади Србије изгуби­ла њихова најомиљенија споредна глумица (с тенденцијом да постане главна) Зорана Михајловић.

Судбине ово двоје Вучићевих ка­дрова су много повезаније и много симболичније него што се на први поглед може помислити. Обоје су обављали важне функције од до­ласка СНС-а на власт. Обоје су до формирања садашње Владе Ср­бије обављали важне министарске функције. Михајловићева је била министар енергетике, развоја и за­штите животне средине, министар грађевинарства, саобраћаја и ин­фраструктуре и, на крају, министар рударства и енергетике. Вулин је с места директора Канцеларије за КиМ 2013. постављен за министра задуженог за КиМ, затим министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, па министра одбране и, на крају, унутрашњих послова. Обоје су у јавности перци­пирани као симболи прозападног, односно просрпског опредеље­ња власти, и окончање њиховог присуства у Влади било је јасан сигнал у ком се правцу политика Београда креће.

Михајловићева је једноставно елиминисана, што ју је силно разљутило, па је заједно с другим екстремно прозападним отпацима СНС-а, попут Драгана Шормаза и Станиславе Пак, по­чела да блати свог дојучерашњег лидера.

Вулин је, с друге стране, постављен на дискретнију, али подједнако ва­жну функцију директора БИА, што је, такође, био јасан сигнал појача­них тежњи власти ка успоставља­њу веће суверености у владању земљом. То Вашингтон није могао да дозволи и притисци су одмах почели. Директни су испрва били дискретнији и уочљиви само кроз рад "независних" и "објективних" медија, као и прозападне опозици­је, али пошто нису уродили плодом, тактика се мења и на Вулина се креће "ђоном" - оптужује се за уме­шаност у "организовани криминал и трговину наркотицима", али и за обезбеђивање платформе Русији за "малигни утицај у региону".

Жалосно је што је Вулин попустио и поднео неопозиву оставку јасно указавши да то чини јер "САД и ЕУ траже његову главу" и јер не жели да додатно отежава позицију Ср­бије.

Жалосно не јер је Вулин добро или лоше радио свој посао него јер је то плод спољног притиска, а не суверене одлуке наших власти. То је потврдио и Вучић рекавши да су притисци постојали и да су били недвосмислени "од првог дана ка­ко је постављен на ту дужност".

И онда вам се појави амбасадор Кристофер Хил с "разочаравају­ћом", како је рекао, информацијом да "има нула интереса да буде уме­шан у унутрашње ствари Србије", док његова амбасада тврди да "нема никакву улогу у кадровским одлукама српских власти". Је л' то неко рекао "је*еш ЕУ"?

Препоручујемо

Колумне

1 2

НЕЋЕ МОЋИ, Дан кад је Зеленски стигао на Косово

22. 10. 2023. у 09:00

Колумне

8 8

НЕЋЕ МОЋИ: (Стрип)тизер и денунцијације

24. 09. 2023. у 09:57

Колумне

4 9

НЕЋЕ МОЋИ, Колико кошта југословенство?

17. 09. 2023. у 12:30

Колумне

0 3

НЕЋЕ МОЋИ, Одбранимо "Фејсбук" Старе планине

10. 09. 2023. у 12:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације