Изградићемо Србију за 21. век

ОВЕ године, коју ће ЕУ завршити са растом БДП од само 0,7 одсто, с тим што су неке од најразвијенијих земаља већ у рецесији, Србија ће, само из буџета, у капиталне пројекте уложити 3,8 милијарди евра, а у буџету за наредну годину планиране су рекордне четири милијарде евра.

Фото П. Митић

У веома неповољној геополитичкој ситуацији, Влада Србије није одустала ни од једног капиталног пројекта, напротив, издвајања расту из године у годину. Ове године наш БДП ће порасти за 2,5 одсто, а следеће за 3,5 процената, достићи ће ниво од 74 милијарде евра и биће чак 2,2 пута већи у односу на 2012. Од почетка 2020. до краја 2024, из буџета, у инфраструктурне пројекте биће уложено чак 16,3 милијарде евра. У 2020. години, коју је цео свет завршио у рецесији, Србија је у капиталне пројекте уложила 196 милијарди динара, следеће је та сума удвостручена, лане је уложено 420 милијарди, а ове године, ребалансом, сума за те намене повећана је на 452,3 милијарде. За 2024. је планирано рекордних 467,5 милијарди динара.

Посебно је важно истаћи да, паралелно са растом капиталних инвестиција, све време пада учешће јавног дуга у БДП, са 57 одсто на крају 2020, на мање од 51 одсто, колико је данас.

То је најбољи одговор свим критичарима који тврде да се земља убрзано задужује.

Фискални савет, који апелује на државу да буде штедљивија, у време бивше власти, упозоравао је да су "јавне инвестиције недопустиво ниске и представљају велико ограничење привредном развоју". Из године у годину ти издаци бивали су све мањи, тако да су са 480 милиона евра, у 2008. пали на 304 милиона евра у 2012. Од почетка 2008. до краја 2012. бивша власт је у јавне инвестиције усмерила нешто мање од 1,7 милијарди евра. Поређења ради, само у овој години јавне инвестиције биће 3,8 милијарде евра.

Фото Танјуг

Дакле, ми ћемо за исто време у капиталне пројекте уложити девет и по пута више од бивше власти. И то је права мера нашег успеха, а њиховог неуспеха. Бројке говоре боље од хиљаду речи. Кад смо код бројки, бивша власт је, уз описана ниска улагања, "успела" да од 2008. до 2012. повећа минус у буџету четири и по пута и удвостручи јавни дуг, са 26,8 на 52,9 одсто БДП.

Ове године у инфраструктурне пројекте биће уложено 12,5 пута више новца, јавни дуг се смањује, тренутно је 50,9 одсто БДП, а буџет је у суфициту од 270 милиона евра. Буџет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за наредну годину износиће скоро две и по милијарде евра. Поређења ради, 2012. буџет три министарства (саобраћаја, грађевинарства и урбанизма) био је 205,6 милиона евра, 2024. биће 12 пута већи.

Капитални буџет Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за 2024. износиће око две милијарде евра. Захваљујући тим средствима завршићемо читав низ започетих капиталних пројеката.

Предлогом буџета за 2024. предвиђено је и покретање нових пројеката: ауто-пута Зрењанин - Нови Сад, брзе саобраћајнице Бачки Брег - Сомбор - Кикинда -Српска Црња и пруге између Земун Поља, аеродрома "Никола Тесла" и будућег Националног стадиона у Сурчину као и брзе пруге Београд - Ниш. Ништа нас неће зауставити у намери да изградимо Србију за 21. век, за коју ће Србија из 2012. деловати као средњовековна држава. То су схватили и страни инвеститори, па се у Србију, годинама уназад, слива чак 60 одсто инвестиција усмерених ка земљама Западног Балкана и Хрватској. Захваљујући томе, посао је добило скоро пола милиона људи, а стопа незапослености смањена је на само 9,6 одсто, док је 2012. била два и по пута већа.

Упркос скептицима, Влада је наставила са улагањима, а остварени резултати, сада, када је до краја године остало нешто више од два месеца, показују ко је био у праву. Још више је било сумњи када је председник Вучић обећао да ће просечна плата бити између 720 и 730 евра, а пензија око 320 евра, те да смо све ближе циљу да 2025. просечна плата достигне 1.000 евра, а пензија 430 евра. И где смо сада? Ове године, просечна плата износи 718 евра, а пензија 322 евра, с тим што је након ванредног повећања за 5,5 одсто, од 1. октобра, већ достигла 340 евра, па ће уз повишицу од 14,6 одсто, већ за два месеца достићи 390 евра.

БДП Србије је, упркос глобалној кризи у последње четири године, повећан за 22,2 милијарде евра. Поређења ради, Србији нису биле довољне четири пуне године да се опорави од ефеката светске финансијске кризе, јер је на њеном почетку, 2008. наш БДП био 35,7 милијарди евра, да би 2012. био за две милијарде евра мањи. Додатни разлог за задовољство је што смо успели да преокренемо негативне трендове у грађевинарству. Оно је било прва жртва повећане глобалне неизвесности. У таквом амбијенту, вредност изведених радова у грађевинарству, прошле године, била је за 11,8 одсто мања него 2021. Већ у другом кварталу 2023. грађевинарство је остварило раст бруто додате вредности од чак 15,1 одсто, у односу на други квартал 2022. Тако је, према званичним подацима, исто пресудно допринело расту БДП са 0,9 одсто у првом, на 1,7 процената у другом кварталу.

Тренутно, грађевинарство ствара између пет и шест одсто БДП Србије, а 2015. je стварало само 3,6 одсто. То значи да се 2015. у грађевинарству стварала додата вредност од око 1,3 милијарде евра, а последњих година три пута више, око 3,5 милијарди евра. Стабилизацији тржишта свакако су допринеле и измене Закона о планирању и изградњи, а пуни ефекти нових решења тек се очекују у наредном периоду.

Препоручујемо

Колумне

0 14

МОНТЕНЕГРО НА УДАРУ ПОПИСИВАЧА ЧЕТНИКА

24. 10. 2023. у 07:22

Колумне

1 3

ЗАШТО ЕВРОПИ СМЕТА НАШ УГОВОР С КИНОМ? Док чекамо Брисел, Пекинг нам нуди развој

20. 10. 2023. у 13:47

Колумне

0 3

ОДВАЖНОСТ ИЗРИЦАЊА

25. 09. 2023. у 07:00

Колумне

8 8

НЕЋЕ МОЋИ: (Стрип)тизер и денунцијације

24. 09. 2023. у 09:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације