Викенд-демонстранти у шињелу без Косова

ВЕРОДОСТОЈНОСТ неког залагања или уверења се најбоље доказује делом или исправним увиђањем проблема и препознавањем његових правих узрока. Ако то изостане онда се оправдано могу потражити прави или скривени мотиви неког деловања.

Новости

У јавном животу државе по правилу се ради о властољубивој политизацији. Она често незнању и немоћи даје легитимацију и привид забринутости за опште стање ствари и његово поправљање. Тако је и са борбом "против насиља" под чијим се именом одвијају политичке викенд-демонстрације у Београду. Нико више и не помиње усвајањем ког вредносног система је дошло до трагедије 3. маја и много чега другог. И ко је управо највише радио на наметању тог система вредности српском друштву. Највише они који су некритички прихватали сваку западну нововредност и наметали је својом влашћу, медијима и невладиним организацијама као нешто што мора бити општеприхваћено. Без икакве алтернативе. Постали смо њиховом вољом - IN! И сада исти ти, не само да не прихватају свој део одговорности за стање у друштву, него агресивно нападају све оне који су им се опирали, укључив и Српску православну цркву.

Због те наметнуте евроатлантске матрице можда се данас актуелни друштвени сукоби не воде око декларисаних различитих или супротстављених вредности већ само око власти, премоћи и новца. Разлог је свакако у томе што ту исту евроатлантску матрицу деле и они који су прозападна опозиција и поприличан део постојећег естаблишмента или поретка.

Што би се рекло, из истог су шињела изашли. У том шињелу нема места ни за Косово, ни за Русију, ни за војну неутралност, ни за Републику Српску. На путу тог вредносног загрљаја мало шта стоји. Извесно је само један човек и још неколико важних људи на власти. О огромној већини Срба овом приликом не говоримо. Али о томе подробније другом приликом и опширније.

На Косову и Метохији, јужној покрајини Србије, отворен је и одвија се свакодневни лов на Србе. Косовске албанске специјалне јединице тај лов обављају уз надзор и заштиту највиших међународних институција задужених за мир на челу са Унмиком и Кфором. У својеврсном логору ограђеном бодљикавом жицом живе Срби као већинско становништво.
Пре једне деценије ту је по свим важећим међународним споразумима требало да је жива и здрава и организована Заједница српских општина. Уместо тога само се гомилају разни евроатлантски посредници и емисари који нуде неке нове споразуме и оквире, а све подржавајући сваки тирански акт против српског становништва. И све то у име евроатлантских вредности. На тој евроатлантској матрици упорно се и цинично успостављају насилне симетрије по којима су за злочин над српском децом подједнако криви и наоружани албански злочинац и невина и беспомоћна деца.

На Србе и њихову децу се пуца или се они свакодневно по неком произвољном нахођењу муче и хапсе, киднапују и пребијају. Пред очима целог света брутално се туку и рањавају деца. За сваког пребијеног или рањеног Србина Београду се испоставља нови захтев и нови бриселски позив на "уздржаност обе стране"!

Овакво насиље по досадашњем току ствари не изазива никакву пажњу на протестима "против насиља" који се већ месец дана одигравају у српској престоници и спорадично у још неким градовима. Прозападна опозиција ни у парламенту нема времена ни нарочите воље за ову тему. Они се са том темом потпуно разилазе све са бројним заставама и знамењима ЕУ и новоствореним српским и сепаратистичким војвођанерским барјацима који ће се вијорити када коначно крочимо у "европску породицу" без Косова и још којечега као непотребног багажа.

И наравно после санкција Русији. А то ће се десити после новог Мајдана или неке ружичасте или неком другом бојом обојене револуције или пуча, али свакако без вишестраначких избора. Такав је бар план. Зато се против Србије и води хибридни рат.
Када ова прозападно именована опозиција евентуално нешто каже о насиљу над Србима на Косову, онда се обично говори да је ту реч о неком властољубивом договору Куртија и Вучића. Наводно је ту реч о неком међусобном дозивању, да би се одржали на власти. Па ако је већ реч о неком дозивању пре ће бити да се ови наши обојени и те како дозивају са Куртијем и његовим наоружаним специјалцима. Куртијевци и хапсе Србе на Косову који се у Београду криминализују. Претходно или накнадно. А да се на тај начин међународна позиција Србије и њена драгоцена војна неутралност и сувереност у одлучивању нарушавају не треба ни говорити.

Вучић се за Косово и Србе који тамо живе упорно и снажно бори како се бори, и знано и незнано, а не ратује са НАТО, јер је на то, засада, принуђена само Русија. Ми смо то много раније пробали. Али ови обојени у наранџасто или љубичасто неће да виде ни непосредни свакодневни терор над Србима, а камоли да размишљају о статусу КиМ и његовом трајном непризнавању као независне државе. Неће чак ни да помену могућност јединственог политичког српског става о насиљу над Србима на Косову који се заснива на поштовању Устава и да на тај начин, сасвим модерно и IN, буду на трагу заговорника "уставног патриотизма".

Драгоцено је развијати осетљивост на сваку врсту насиља па и оног монструозног, прикривеног, перфидног и вербалног и неопходно је борити се против њега. Али ћутање и склањање погледа са непосредног страдања Срба на Космету чини сваку такву борбу озбиљно неверодостојном. Па тако и много шта друго што се чини остаје под више него оправданом сумњом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације