НЕЋЕ МОЋИ: (Не)умеће спиновања

У ЈАВНОСТИ се још не стишава бура - једна је од омиљених флоскула новинара Н1 када желе да реактуализују неку причу којој је у нормалним новинарским околностима прошао рок.

Фото З. Јовановић

Најчешће се ради о бури у чаши воде коју виде само они и узак круг њихових најфанатичнијих пратилаца, а коју тешко уочава обичан народ, на пијаци, у превозу".

Такву "буру" створила је у њиховом свету изјава патријарха Порфирија, односно Ускршња посланица СПЦ у којој се "апелује да се нормира употреба ћириличког писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе закона које то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осетљиви језик, иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота".

Спинујући Н1 покушава да став СПЦ према "родно осетљивом језику" прикаже као нешто ненормално и лудо, као да Српска црква и патријарх желе да из политичко-идеолошких разлога унаказе српски језик. У том циљу, позивају извесну филолошкињу Марјану Стевановић, која је у оквиру свог научног истраживања отворила чак и Свето писмо: "Ја сам сад око Ускрса читала пригодну литературу, Вуков превод Новог завета и ту сам пронашла пуно именица у женском роду: царица, отпуштеница, блудница, пророчица, слушкиња, незнабошкиња". Зашто се иза тога крије борба против брака и породице? То патријарх треба да каже, мислим да је то чист популизам."

Дакле, стручњакиња са Н1 нам открива да у српском језику, чак и у Библији, постоје именице женског рода! Да ли је за такву спознају било потребно 15 година студирања (од 1997. до 2012, скоро четири пута дуже од регуларног трајања студија) на, како каже, "Катедри за јужнословенске језике" Филолошког факултета у Београду (где постоји само Катедра за српски језик са јужнословенским језицима, али је "српски језик" изгледа овој стручњакињи неприхватљив, па то није навела у својој "линкд ин биографији")? Иначе, захваљујући овоме сам сазнао да дневни лист "Данас", који сам због непребројивих грешака дуго називао "листом без лектора", за лектора заправо има - њу.

После изјаве овог истакнутог лингвисте, пардон, лингвисткиње, следи оцена Н1 да "филолози кажу да је родно осетљив језик присутан и у најстаријим писаним документима и да у захтеву за једнаку језичку презентацију мушкараца и жена нема ничега противуставног". Који то филолози? Још неке Марјане Стевановић? Пошто они који су у Србији најмеродавнији у вези с овом темом, научници са Института за српски језик САНУ и из Одбора за стандардизацију српског језика, тврде да се ради о "унакажавању" језика. Чак и професорка Весна Ломпар, заменик управника катедре на којој је Стевановићева студирала 15 година, каже да би ове промене српски језик претвориле у страни језик.

Наравно да именице у женском роду одувек постоје у српском језику, али је "родно осетљив језик " модерна конструкција која везе нема с лингвистиком него с политиком и зато они после овакве стручњакиње по мишљење иду код две недвосмислено политичке активисткиње. Прва је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, којој "није јасно чему отпор према именицама женског рода, а ако је то и питање, онда је то питање за државу, не за цркву". Јанковићевој није јасно да тиме не треба да се бави ни држава него лингвисти, и да језик не треба да се нормира законом него правописом и граматиком. Друга је бивша председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић, која је у Посланици СПЦ "чула да је од насиља над женама изгледа већи проблем законска могућност да жене своја занимања називају у свом, женском роду". Иначе, због Зоране Михајловић и њој сличних би требало и увести закон којим би се кажњавало непознавање правописа.

Следећи мастер спина је "директор вести" на телевизији Нова С Слободан Георгиев, који на питање колегинице с јутарњег програма Н1 о скарадним изборима на северу Косова већ у другој реченици прелази на критику Србије и њеног председника. Ах, да, у првој реченици каже да ови избори "нису показатељ демократије на том делу Косова и Метохије". На том делу Косова и Метохије! Пошто, према његовом мишљењу, у остатку "репубљике" демократија вероватно цвета. Такође, он верује да су Срби на Косову и Метохији људи који имају "накарадне пасоше", оне Републике Србије, а не "репубљике Косова". Утешно му је, међутим, што то неће још дуго трајати јер како су Срби прешли на "љичне карте", прећи ће и на пасоше, пошто "те ствари живот сам по себи решава". Прави Слободан Георгиев још скандалозније поређење: "Срби на Косову, који су учествовали у раду парламента у Приштини, нису били на тај начин дискриминисани као опозиција у Београду." Срби на Косову и Метохији, наравно оном делу јужно од Ибра где цветају руже, живе као бубрег у лоју, а опозицију у Србији хапсе, осуђују на затворске казне због вербалног деликта, пуцају им на децу, пуцају на њих, руше им гробове".

Поред тога, Георгиев у Србији, а не на Косову и Метохији, види "насиље и дивљаштво према свакоме ко другачије мисли". Па шта хоће, да нас ставе у неки кавез, у неки резерват - пита се Георгиев, резигниран ужасом диктатуре у Србији. Он пак не зна да Срби јужно од Ибра баш тако живе већ скоро четврт века, а уз то је управо он претио стављањем људи који не мисле као он "иза жице". Подсетио бих вас да је 17. јануара 2019, пролазећи колима поред колоне присталица Српске напредне странке, поручио себи у камеру "све ћемо ми вас у логоре" и то окачио на друштвене мреже. Спин је и његова тврдња да се Заједница српских општина не формира зато што Београд извољева. "Ми хоћемо да се формира ЗСО онако како Београд хоће, али то се неће десити. Неће моћи Београд да утиче на оно што се дешава на Косову", рекао је он. Али проблем је у томе што Београд инсистира да се ЗСО формира "онако како то Брисел хоће", или барем како би Брисел требало да хоће, јер је на споразуме о формирању и надлежностима ЗСО Брисел ставио свој потпис и то у два наврата. За крај, још једна цртица: овај човек који себе сматра новинаром с великим Н, а другима одузима ту титулу, поништио је и чувеног Лерија Кинга. Каже он да на медијима попут РТ не раде новинари. Оде низ воду 64 година каријере ове легенде, и његових око 50.000 интервјуа, само зато што ју је завршио радећи на РТ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације