ДРУГА СТРАНА: Нови формат "Вечерњих новости" после седам деценија

УЗАЛУД ћете нас, драги наши читаоци, корити и грдити што тамо где иначе купујете наше новине у прву суботу која дође нећете моћи да купите "Вечерње новости" у седамдесет година старој величини.

Милорад Вучелић

Биће ваших "ВН" само у сасвим новом формату. Знамо и сами да се таква промена не ради у години нашег високог јубилеја од 70 година, а посебно не тако брзо као сада. Убеђивали смо у то и многе друге, а посебно оне који имају новац, власништво или параполитичку финансијску моћ. Али узалуд.

Остаје нам сада да нас и вас, наше драге и поштоване читаоце, убедимо да то може бити и добро. Можда и боље. Учинићемо све што можемо да тако буде. А старе љубави - па тако и ону према "ВН" - треба одржавати и неговати. Знате већ, јер читате редовно "ВН", оне реченице и речи "модернизација", "у корак с временом", "све се мења", "само се глупи не мењају", "транзиција", "прилагодити се новим приликама" или оно из истраживања која смо вршили у стилу "у новом формату новине се лакше држе у рукама".

Ми се ипак уздамо, драги наши читаоци, у међусобну љубав и поштовање. И веру у читање. И вашу главу више него у комфор ваших руку. Али ни то не потцењујемо.

"Вечерње новости" су биле вероватно једине забрањиване због карикатуре Ранка Гузине

С новим форматом "Вечерњих новости" почињемо баш у васкршњем троброју. Нисмо, наравно, толико самољубиви и незнавени да и ми говоримо о неком васкрсавању у новом формату и новој штампарији. О некој намери вишег реда. А посебно због тога што наше смрти, и поред извесног страдања и оштећења, нема. Нема ни некролога, ма колико некада ово личило на тако што. Али, ето, то ваља поменути. Поготово због тога што они који су одређивали датум преласка на мањи формат и у нову штампарију нису ни знали када је Ускрс. Насумично је одређиван датум али неко изнад нас, можда, је тако одредио. Јер, "Бог силу не воли"!

Рекао би неко на нашем месту и: "Зло је вријеме орла наћерало да зимује међу кокошкама".

Данас је то незамисливо. Али, било некад. Сада је све другачије.

Некада давно, 17. фебруара 1956. године, у нашој поменутој згради одиграна је премијера Бекетовог данас класичног комада "Чекајући Годоа". Први пут ван Запада. Било је то родно место позоришта Атеље 212.

Фото: И. Маринковић

Годо није дошао, али променило се неколико имена држава и сама, тада заједничка држава је разорена, али дошла је транзиција и капитализам овакав какав је прописан нама. "ВН" су сведочиле о ратовима, агресији НАТО против свих делова српског народа и Србије. Преживели смо и пучистичко петооктобарско "увођење демократије и транзиције". Кризне штабове. Суочили смо се и суочавамо се са силом приватизације, са Запада наређеним изласком државе из медија, либералним комесарима, параполитички-олигархијским интересима, медијским стратегијама, самовољом без одговорности, адвокатским канцеларијама и фишкалима, консалтиншким и маркетиншким агенцијама, контролисаним и ограниченим страним или домаћим власницима од неконтролисаних намесника и повереника, недораслих и незналачких и често незаинтересованих пословодстава. У њихов свет кликова, објава, ботова и лајкова, те друштвених мрежа штампа је упала као нежељени и непозвани гост или пуко пасторче кога се што пре треба решити. Тако је све то задесило и "Вечерње новости". Засада унеколико одолевамо изливу талога са друштвених мрежа и служењу медија централног тока у које су се оне већ излиле.

Фото: З. Јовановић

"Београде, добро јутро" и глас непоновљивог и великог Душка Радовића први пут се чуо из већ поменуте зграде у којој и данас обитавају "Вечерње новости" и славе своју 70. годишњицу.
Недавно преминули академик и велики књижевник Милован Данојлић је као студент био вечерњи колпортер "ВН".

"Вечерње новости" биле су сведок, посматрач, саучесник и актер дешавања последњих седам деценија у животу српског народа. Недавно смо прославили 60 година акције "Најплеменитији подвиг године". Председник жирија је велики Матија Бећковић. Највећа награда за карикатуру "Пјер" (Крижанић) додељена је 55. пут. У наредних месец дана уручићемо највећу књижевну награду "Меша Селимовић", 35. по реду. Све сами јубилеји као велико сведочанство у значајној и великој улози "ВН" у јавном, културном и историјском животу Србије. У току је конкурс за 19. по реду велику награду (у сарадњи са Народним позориштем) за глуму "Жанка Стокић"

Фото: Д. Миловановић

То су и то могу само "Вечерње новости"!

Били смо и уз верни народ и током литија у Црној Гори. Даноноћно, доследно и достојно. О овом подвижништву упечатљиво је писао и прослављени редитељ и писац, наш сарадник Емир Кустурица у уводнику специјалног издања "Вечерњих новости" посвећеног литијама.
Нема ниједног великог српског и балканског, а ни светског уметника ни спортисте који није поделио своју величину са "ВН". Већина њих су били и остали наши стални или повремени сарадници. Многи од њих су своју величину задобили како својим делом тако и афирмацијом коју су им омогућиле "ВН". И данас је тако. И можда више него икада, јер и њима су остале само "ВН". Нема ниједног значајног и великог светског и српског догађаја о ком "ВН" нису релевантно писале. То су данас једине новине које излазе и у Републици Српској и Црној Гори, а продају се и читају и у Северној Македонији, Хрватској и Словенији. До свих тих читалаца допире свакодневно ћирилица. И чита се.

Без увида у документацију "ВН" не може се правилно разумети ниједан догађај из минулих седам деценија. Без тога нема веродостојног увида у оно што нам се десило и дешава. Дословно јуче је, примера ради, велики позоришни и филмски великан Боро Драшковић, редитељ преломне представе "Кад су цветале тикве" Драгослава Михаиловића, коју је забранио сам Броз, рекао следеће:

"Сећам се, долазио сам. Ви сте остали још озбиљна кућа. Задивљен сам како сте лепу посвету даровали Драгославу (Михаиловићу), опроштај чак на осам страна листа. Захваљујем вам на томе".

Фото: П. Милошевић

То могу само "Вечерње новости"!

Школа "ВН" је и данас једна од две најбоље новинарске школе из које су изашле генерације најбољих професионалаца и легендарни новинари. "ВН" су имале најбољу новинарску дописну мрежу. И имају је још увек, мада се суочавамо са покушајима и да се озбиљно уруши и учини излишном. И данас (засада) ми имамо изванредне дописнике из иностранства - Москве, Париза, Рима, Загреба, Скопља, а сада и из Кине.

"ВН" су биле вероватно једине забрањиване због карикатуре Ранка Гузине. Карикатура је предвидела почетак распада државе. Смењивани су главни и одговорни уредници и новинари због скраћивања говора Ј. Б. Тита, као и због читавог низа идеолошких грешака и напада комунистичких партијских функционера. Било је и неформалне цензуре и аутоцензуре. Заустављања ротације новина због идеолошке, али не професионалне грешке. Налазили су се новинари и уредници под ударом партијских комисија, радних група, извршних и генералних секретара ЦКЈ, ЦКС и КГ. Одазивали се послушно или мање послушно на телефонске позиве функционера, а нарочито главни уредници. Највиши на власти су ретко звали, други, нижи су обављали посао.

Подносиле су се оставке. Најчешће се радило о људима истих идеолошких уверења, а са великим разликама у схватању професионалности. Данас су уверења код оних који зову телефоном ретка, али је зато њихова перфидност у спровођењу њихових налога и интереса далеко већа.

Фото: П. Милошевић

Али се увек некако, па и сада дакако, одолевало у борби за очување професије. Водила се борба за слободу штампе. И данас је свакодневно водимо. Подразумевао се професионални пут. Новинари су почињали из београдске рубрике или извештајем са неког споредног спортског догађаја, или се долазило из редова новинара из "Студента", "Младости", "Омладинских новина". Долазили су у новине и млади партијски кажњени страдалници из "Књижевне речи" или "Књижевних новина" и слично. Писменост је била и те како битна. Напредовало се, али поступно.

Страни узори су нам били најбољи светски листови, неки од њих и сада постоје и имају високи углед. Нисмо се угледали на таблоиде са Запада нити на "жуту штампу". А поготово не на оне финансиране из иностранства или наше сиве зоне. Није случајно наш слоган био и јесте:

"Лист који не жути"!

Свако има право да бира шта ће му бити узор и на шта га обавезује светла новинарска традиција као што је то случај са нама. Коначно, неко традицију има а неко нема. Неко до ње држи а неко не. А данас су, као што је општепознато, страни и домаћи таблоиди постали узори и еталони за процену вредности укупне штампе, па и "ВН". Многи на власти и намесници са финансијском моћи успешност штампе и медија одмеравају по својим скромним менталним, па и политичким моћима, а у одсуству било каквих уверења, где је таболидност једини критеријум ваљаности и успеха.
"На високо подигли се сутерени".

Foto: Фото: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Створена је једна потпуно нова друштвена класа (елита) која емитује и намеће свој укус и своје критеријуме успешности. Нарочито младима. Новине се све више не читају, оне се у најбољем случају разгледају због шокантних наслова и слика или само прелиставају. Друштвени и медијски ријалити је прави ментални и морални израз највећег дела наше "елите" с једне и "масе", с друге стране. Никоме од њих не би могло ни на памет пасти да се прави друштвени и национални "ријалити" одиграва у 60 година "Најплеменитијег подвига године". И да су то стварни јунаци нашег доба на које се ваља угледати. За јавни интерес у том погледу мало је ко заинтересован. Друштвена и јавна одговорност за јавну реч полако али сигурно слаби.

А какав је значај те и такве одговорности показаће велики јубилеј, наш 70. рођендан - 16. октобра 2023, када ће "Пошта Србије" објавити поштанску марку у част "Вечерњих новости".
Брзо, кратко и јасно! То је био наш слоган од самог почетка коме смо ми додали и - истинито, веродостојно. То нећемо мењати ни на новом формату јер ће "ВН" излазити на 48 страна и садржаће исти број речи или "карактера" као и досад.

Драги читаоци, будите сигурни да ћемо учинити све у највећој мери својих могућности да заслужимо ваше поверење и пажњу. На то нас обавезује и велика седмодеценијска традиција наших и ваших народних новина, како зову "ВН". За такав наставак, будите сигурни у то, ми имамо и снаге и воље, мада нам многе и објективне и субјективне околности не иду наруку. "Мало руках, малена и снага". Нашем великом труду пуном наде у будућност одговорне штампе и медија уопште највећа помоћ ће бити она од вас који читате, волите и купујете наше новине. И волите да прочитате, а не само будете овлашно шок (дез)информисани.

Нека опросте сви они који су остали непоменути, било да је реч о људима или догађајима. Или они који се нису препознали и нашим описима.

И на крају, исказујем велику захвалност и поздрав свима онима који су уградили свој професионални рад у 70 година дугу историју "Вечерњих новости".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације