НЕЋЕ МОЋИ: Како се калила мржња

КАДА сам видео наслов текста младе ауторке са "Нове С", помислио сам да су Руси прихватили западне препоруке о једењу зрикаваца и ларви, али не!

Фото З. Јовановић

У СРЕДУ, 15. фебруара, наслов централног текста на главној страници портала "Нова С" гласио је "Руска храна је нешто убедљиво најгоре што сам пробала". Наслов је појачала поднасловом истичући да је "не препоручује никоме". Запитао сам се у чему је проблем.

Иако не волим рибу, нити ишта друго из воде, било морске, било слатке, верујем да није случајно што се кавијар на целом свету сматра врхунским деликатесом и што су људи спремни да за неколико грама овог руског специјалитета издвоје огромне суме новца. Иако не волим, препоручио бих свакоме да га макар проба.

Мом укусу много је ближе чувено руско јело названо по утицајној руској породици Строганов, која је била толико богата да јој је чак и руски цар био дужник. Легенда каже да је "соте Строганов" измислио француски кувар Шарл Бријер, који је спремао храну за грофа Павла Строганова, јер је он с рецептом за ово јело 1891. конкурисао на такмичењу француског часописа "Ар килинер", али то је исто као да кажете да је ајвар словеначки јер су га они званично "патентирали".

Истина је да се "соте Строганов" у писаном облику помиње 20 година пре Бријеровог покушаја да захваљујући том јелу победи у надметању кувара и да га је у свом култном кувару, руској "кулинарској Библији", "Поклон младој домаћици" из 1871. под називом "говедина Строганов са сенфом" препоручила Елена Ивановна Молоховец. У суштини, ради се о преукусном специјалитету од мекане говедине у кремастом сосу од киселе павлаке, који се служио у врхунским ресторанима и хотелима широм света.

НАВЕЛИ смо овде само два од прегршт руских кулинарских специјалитета који би били посластица за сваког, осим за вегетаријанце или вегане, али чак и ове пробирљиве душе у руском кувару могу да нађу нешто за себе пошто је пун оброка заснованих на поврћу, попут чувеног "боршча" (да не улазимо сад у надгорњавања у стилу чији су ћевапи), или супе од купуса, па и мање познатих ролница од купуса са сосом од печурака. За десерт се могу јести "блини", руска варијанта палачинки.

Да ли је, онда, реално да се новинарки "Нове С", надалеко чувеном гастроному који је до сада писао текстове из жанра "зашто никада не прилазим мушкарцима прва, нити ћу", ништа из овог богатства укуса не да није допало него је најгоре на свету? Одмах ћу вам открити један од два разлога зашто је то тако. Судећи по њеном тексту, она је руску храну оцењивала као када би неко о књижевности једног народа говорио на основу љубавних викенд-романа купљених на трафици - једући очито уличну храну, у пекари, или у јефтиним ресторанима. То је, можда, њен начин да, како каже, "испробава локалну храну и ужива у откривању нових укуса".

Један од тих "нових укуса" који је открила у Русији су "сушени оштрозуби морски гуштери" који спадају у ред "грицкалица" и "међу Русима су јако популарни". Морам признати да за овако нешто у животу нисам чуо (као ни мој колега који дуго живи и ради у Москви), па сам се обратио брату "Гуглу". Сушени морски гуштери (додуше не оштрозуби) могу се наћи у немачким продавницама као Groschuppen Eidechsenfisch (у слободном преводу "велика гуштер-риба). У најгорем случају по Русе, ако они то воле, то воле и Немци, али незамисливо би било пљување по немачкој кухињи на "Новој С(С)". Зар не?

ЈОШ једна ужасна ствар коју је ова "гастрономаткиња" (ваљда се тако каже) испробала су "грицкалице од сушене хоботнице", од којих је "добила напад панике када је у биоскопу отворила кесицу и када је смрад преплавио целу салу". Добро је да није ишла у позориште, или оперу, јер би тамо вероватно понела "биг мек оброк", да се занима док они на бини урлају. Интересантније је, међутим, да је, по сопственом сведочењу, новинарка "Нове С" у Русију допутовала из Шведске, преко Естоније, али није коментарисала, на пример, шведску кухињу и што тамо није ишла у биоскоп, јер би можда у салу понела surstrmming - ферментирану харингу коју Швеђани веома воле, али како сами признају, мора да се једе на отвореном јер је "убедљиво најсмрдљивија храна коју сте икад пробали".

И тако даље, и тако даље, ужас од хране, какве нема ни на једном другом месту. Баш као што наше "крвавице", тј. кобасице чији је главни састојак сасушена крв, нема ни у Шведској, ни у Енглеској, Ирској, или Шкотској. Та господа не једу blood pudding! Круна целог текста је што је ова "гастрономаткиња" на свој пут кроз кулинарске чари Русије кренула с предрасудом: "Ипак, никада нисам чула да неко прича о руској кухињи у позитивном контексту, па нисам имала велика очекивања." Луксембуршки кружок не цени руску кухињу, као ни било шта друго руско, али ће се сутра дивити европском брашну од инсеката. Не штети клими, а има протеина. Или чоколадицама са зрикавцима. Ти "руски варвари" су стварно грозни и треба их, као што каже једна умиљата стогодишња бакица у репортажи Си-Ен-Ена из Украјине емитованој на Н1, "све истребити да би се могао имати мир".

Препоручујемо

Колумне

7 20

НЕЋЕ МОЋИ: Селективна хуманост

12. 02. 2023. у 08:00

Колумне

4 2

НЕЋЕ МОЋИ: Седам љутих демократа

05. 02. 2023. у 09:00

Колумне

5 5

НЕЋЕ МОЋИ: Ламент над Европом

29. 01. 2023. у 10:57

Колумне

5 2

НЕЋЕ МОЋИ: Компрадорски антиколонијализам

22. 01. 2023. у 07:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације