ЗАШТО ГИНУ УКРАЈИНЦИ? Да ли гину да оружјем задрже Русе у отцепљеним областима?
СКОРО ће годину дана од руско-украјинског рата који се разбуктавао од 2014. године. Гледамо и слушамо вести о погибији, рушењу, страдању.
Европски званичници наводе бројку од 100.000 погинулих украјинских војника и 20.000 цивила (ова вест је истог дана повучена на захтев Украјине). Има погибије и на руској страни. Али право питање је зашто гину украјински војници. Бране државну територију, рекли би у Кијеву и на Западу. Али на том делу територије је руско становништво (Руси у Украјини нису национална мањина) које ту живи одвајкада, у складу са начелом самоопредељења народа, определило се за присаједињење руској држави. Изабрало је руску државу и због дискриминаторних мера према свом националном бићу после државног удара на Мајдану. (Самопроглашено отцепљење југословенских република Запад је одмах признао 1992, али 2008. и албанску мањинску заједницу и Покрајину КиМ као државу!)
Када имамо ову чињеницу у виду, опет нам се поставља питање из наслова. Да ли гину да оружјем задрже Русе у отцепљеним областима? Тешко. Заправо немогуће. Да ли гину да би победили Русију? Тешко. Заправо немогуће. Да ли ратују да би очистили територију на којој живе Руси одвајкада? Да изврше етничко чишћење по моделу хрватске "Олује"? Тешко. Заправо немогуће.
Како онда да разумемо ово крвопролиће и велико страдање украјинских војника и дела цивилног становништва. Циљ украјинске војске, према речима њиховог председника, јесте да се победи Русија, односно да се поврате територије које су сада у уставном поретку Русије.
Каже: "Победићемо у овом рату"; "Ослободићемо целу Украјину". Притом, Руси, њихов језик, стављају се ван закона, а црква (православни монаси и свештеници) подвргавају тортури. Логично питање је: како се замишља повратак тих територија и становништва које се политички и државно определило за Русију? Слободна воља народа и прогон не иду заједно.
Питање за све обичне посматраче овог ратног сукоба је ко стоји иза овакве стратегије изгинућа украјинских војника. Претпоставка је да су то планови украјинског војног и државног врха или НАТО штаба који отворено подржава ову државу војно, финансијски, медијски... Овај војни савез не скрива своје планове са Украјином. Пошто је скоро цела Европа натоизирана, остала је још Украјина па да Русији стигну на праг, а потом, неће ваљда натовска војска камповати. Изјаве које стижу из НАТО штаба да "Русија не сме да победи у овом рату" или да "ако Русија победи, цела Европа ће изгубити" откривају суштину ширења на Исток највећег војног савеза на свету.
О каквој победи је реч? Да прихвати припаднике свог народа који неће да живе без слободе. И да неће НАТО на својим границама. Да, НАТО-Европа ће изгубити ако не стане на руску границу.
Независно од тога ко од ова два центра власти пресудно одлучује о наставку украјинског ратовања, мора преузети одговорност за трагичне последице. Од 2014. Москва није предложила ништа што би било политички нереално: денацификација, демилитаризација и аутономија за Донбас. Ово није прихваћено и ратна мечка је изашла из свог скровишта.
Они који управљају ратом са украјинске стране морају да се замисле над могућим токовима сукоба. На једној страни је нуклеарна сила, на другој забрињавајуће војно уједињена Европа која свакојако помаже Украјинце.
Дакле, или ће ове две силе да уђу у сукоб или ће трагати за мирним решењем у чијем је средишту право народа да се самоопредели за живот у другој (матичној) држави. Она прва могућност је апокалипса Европе. Ова друга је безбедност за све.
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (3)