НЕЋЕ МОЋИ: Људскоправашка кастрација

Филип Родић

02. 10. 2022. у 10:00

СЛУЧАЈ интервјуа с вишеструким силоватељем у "Информеру" поново показује лицемерје идеологије интереса, а не принципа наше (нео)либералне елите.

НЕЋЕ МОЋИ: Људскоправашка кастрација

Фото: Приватна архива

ЈУНА 2005. тадашњој звезди "истраживачког новинарства" Бранкици Станковић понуђен је интервју с бившим политичким лидером Републике Српске, пред хашким судом оптуженим Радованом Караџићем.

Велика новинарка је отишла и то лепо пријавила полицији, што је, чини ми се, прилична професионална брука. У случају да је мислила да је неко зафркава, могла је то просто игнорисати. Тада још није било ни назнака претњи због којих јој је 2009. додељена полицијска заштита, па моменат животне угрожености и велике завере против њене безбедности није постојао. У случају да је понуда стварна, одлазак у полицију је заиста нешто незамисливо у свету новинарства.

Да ли је новинар америчког Еј-Би-Сија Џон Милер одбио интервју с најтраженијим терористом на свету Осамом бин Ладеном или га пријавио Цији? Не, урадио га је у авганистанским врлетима и прославио се. У једном од питања Бин Ладен је замољен да "опише ситуацију у којој су његови људи разбили америчке снаге у Сомалији". Да опише ситуацију. Бин Ладен у одговору америчке војнике описује као најгоре кукавице, изражава задовољство због њиховог пораза и "бежања из Сомалије у понижењу и срамоти када су за собом вукли тела својих војника".

НИСУ само масовне убице из политичких разлога западном свету биле интересантне за интервјуе. Тед Банди, на пример, серијски убица који је признао 30 киднаповања, силовања и убистава младих жена током седамдесетих година прошлог века, дао је серију интервјуа, од којих је најчувенији онај последњи, снимљен дан пред погубљење 23. јануара 1989, дат евангелистичком пастору и новинару Џејмсу Добсону. Тај интервју је и три деценије касније предмет разматрања, не из угла да ли га је требало урадити или не него из угла његовог доприноса друштву, о чему је прошле године чак снимљен и документарни филм.

Свестан сам да сада на себе преузимам улогу "ђавољег адвоката" и да ово делује као одбрана потеза који је "Информер" повукао објављујући интервју с вишеструким силоватељем згражавајући тиме јавност, пре свега ону либералне и прозападне провинијенције. Не ради се, међутим, о томе. "Информеров" интервју нисам ни погледао, ни прочитао. Није то садржај за мене. Овде поново желим да укажем на непринципијелност главних актера ове приче и њихово слепо праћење својих интереса по сваку цену, укључујући и одустајање од својих основних принципа. Интерес "Информера" је једноставан - профит по сваку цену и тиме се нећу даље бавити. Очигледно је.

ВЕРУЈЕМ да претходни примери објашњавају генералну оправданост таквог потеза, а сама изведба вероватно и није најбоља, на шта указује квалитет "кухиње" у којој је интервју припреман. За разлику од Удружења новинара Србије, међутим, не могу рећи да је објављивање интервјуа "недопустиво", јер се тиме "поново узнемиравају његове жртве и све жене које су претрпеле неки облик насиља". Да ли то значи да УНС "недопустивим" сматра и Милеров интервју са Бин Ладеном, јер прича о "вучењу за собом" тела војника несумњиво узнемирава и њихове породице и саборце? Слично мисли и Савет, односно Комесаријат за штампу.

Занимљиво је да београдски лист "Данас" осуђује "Информер" због овог потеза, објављујући читаву серију текстова против тог листа и његовог главног уредника, између осталих и један под насловом "Драган Ј. Вучићевић: Омиљени председников новинар". Али није ли управо "Данас" 9. маја ове године објавио интервју са једним другим правоснажно осуђеним сексуалним преступником? Штавише, поставља га на некакав пиједестал и отвара му простор да моралише о свему и свачему, чак и да изјави (стављено је у наслов) да је данашњи "свет све већи болесник". Наравно, не због тога што особе које сексуално злостављају малолетнике бивају осуђене на свега десет месеци кућног притвора. У чему је разлика између ова два преступника? У томе што је један познати глумац и хомосексуалац, а други маргиналац који је напаствовао жене, а не мушкарце? Појављивање и почасти овом првом не трауматизују његову жртву или оне који су доживели сличан облик насиља?

Из људскоправашког угла обојица су одслужила своје казне и требало би да су равноправни и слободни (док не почине неко ново кривично дело). Да ли би требало да буду слободни?

Присетите се само да су управо из овог истог дела јавности у време када се држава одлучила да за неке овакве случајеве уведе доживотни затвор без могућности помиловања (што је, према мом мишљењу, сасвим разумна казна) стизале најжешће критике на рачун власти, оптужбе за кршење људских права, практично за увођење фашизма у нашу земљу.

Није ли тада једна од водећих правосудних звезда нашег људскоправашког неба, судија Миодраг Мајић ишао около и говорио "колико је све то погрешно" и да се ради о "популистичким стремљењима"?

Треба ли силоватеље држати у затвору до краја живота како не би представљали поновну опасност за друштво? Изгледа да неке да, а неке не, у зависности од њиховог друштвеног положаја, ангажмана, па чак и "сексуалног опредељења". А ко ће о томе судити? Не судије, јер им не би требало дозволити да некога осуде на доживотни затвор, него НВО сектор и слични. Када смо већ код НВО сектора, ту долазимо до највећег апсурда ових дана. Активиста/киња организације "Жене у црном" Милош Урошевић носио је на протесту против "Информера" транспарент "Кастрирај силоватеља, имај м*да". Присилна стерилизација, односно кастрација (ово се односи само на мушкарце) у прошлости је углавном била карактеристика тоталитарних режима, попут оног Хитлеровог, а данас је нешто чему се организације за људска права оштро противе свуда у свету. Амнести интернешенел, на пример, тврди да је присилна кастрација "сурова, ретроградна и нељудска", а поред тога и "неефикасна". Хоће ли НВО, уместо суда, одлучивати и ко је за кастрацију/стерилизацију? Виде ли "равноправност полова" тако што је кастрација дозвољена и пожељна, а стерилизација злочин?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (5)

ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца