Колумне

ЋИРИЛИЦУ НЕМА КО ДА ЧУВА? Закон каже једно, а наше писмо и даље занемарено на сваком кораку

Милица Станојковић

28. 09. 2022. у 07:58

ЗА формулацију "имамо добре законе, само се не спроводе" савршен пример је Закон о употреби српског језика и писма.

ЋИРИЛИЦУ НЕМА КО ДА ЧУВА? Закон каже једно, а наше писмо и даље занемарено на сваком кораку

Серија текстова у нашем листу, исписаних баш на овом писму, допринела је да се глас о борби за ћирилицу далеко чује и да се, напокон, усвоји пропис који ће је штитити.

Али, уместо да за годишњицу од доношења дугочеканог прописа, прослављамо помаке у очувању националног писма и језика, пишући да су се многи осмелили да поносно окаче ћирилични назив радње, иако то није "ин", поново крећемо од нуле. Јер, заједно са "мртвим словом на папиру", са Саветом за језик, који никада није ни формиран, наставили смо да котрљамо ћирилицу низбрдо.

Изгледа да јој ни трендови, а ни сам законодавац нису наклоњени.

Нове генерације, заједно са телефонима и таблетима који им се гурају у руке од малих ногу, у школе крећу не само технолошки потковани, већ и описмењени на латиници, па онда ту праксу лакше негују и касније. И нама одраслима телефони су латинично подешени, па нас изненаде поруке оних који држе до ћирилице. Свако има слободу избора, и то нико не спори, али чињеница је да, ако нам се при готово сваком формулару, у банци, некој установи, у руке стави латинични образац - махинално, како бисмо се уклопили, попунићемо га на истом писму. А преваре се и они који бирају да држе до ње. И када у некој другој земљи нашој деци онемогуће похађање наставе на матерњем језику и ћирилици, пуна су нам уста осуда, али не и кад је овде сами занемарујемо, очекујући да је други чувају.

Међу онима који се боре за опстанак Вуковог писма, можда најсликовитији је био Љубивоје Ршумовић, говорећи "заштитили смо медведе и даброве, а ћирилицу нисмо. За њу нема ловостаја, уништава је свака покондирена шуша".