СРБИ, ИЗБЕГНИТЕ ЗАПЕТЉАВАЊЕ СА ЕУ: Стивен Мејер о бриселској бирократији у колапсу

НАПОРИ за европско уједињење прошли су свој врхунац и сада су у паду. Да будемо јасни, ЕУ неће нестати - велике организације ретко "одлазе" када се једном успоставе.

Фото П. Милошевић

Али, водеће организације се могу променити и могу изгубити своју ефикасност. Постојале су индикације врло рано током процеса уједињења да би будућност могла бити тешка. Можда је најважније било неслагање између Француске и Немачке о томе како би требало да изгледа идеално уједињење.

Немачка је фаворизовала више "федерални" модел, а Француска голистички приступ, чвршће уједињење Европе под француским руководством. Друго, постојала је значајна забринутост међу богатим земљама северозапада Европе, посебно у Немачкој, да су кредити давани сиромашнијим земљама јужне Европе морали да буду у потпуности заштићени током финансијске кризе 2008. године. Речено је саркастично, али то је значајна истина, да је Берлин подржавао уједињење првенствено као начин заштите немачких банака. Треће, однедавно Европа пролази кроз значајну "ренационализацију" политике, која је директно супротна намери оснивача европског уједињења. У ствари, импулс за уједињење је компромитован снагом национализма, што је готово сигурно била једина, најважнија сила у европској историји.

Фото АП

Сходно томе, земље као што су Пољска, Мађарска и Словачка су кренуле националистичким путем који није био могућ пре само 20 година. Ставови према Русији и САД су се променили. Руска инвазија на Украјину такође је променила путању европске политике. Значајан део те промене је суштинско слабљење ЕУ и читавог европског пројекта уједињења. Сада постоје индиције да владе у неколико великих, западноевропских, земаља нису спремне за даље ширење ЕУ. Турске власти су пре неколико година признале да Турска никада неће постати чланица и, као резултат тога, Турска је променила фокус ка Блиском истоку, па чак и Русији.

Одбијање Турске од стране главних земаља у северозападној Европи треба посматрати као "пример упозорења" за земље на Балкану. Такође, Бугарска има озбиљне проблеме са Северном Македонијом који су дубоко укорењени у историји региона. Из свега произилази да је мало вероватно да ће балканске земље бити позване да се придруже ЕУ. Србија, Северна Македонија и Албанија желе да се придруже клубу, али није било озбиљних преговора о чланству откако су ове три земље добиле статус кандидата, и нису планирани никакви разговори. Можда најозбиљнији удар на снове балканских земаља је препорука француског председника Макрона и немачког канцелара Шолца за Европу "две брзине".

Макрон је покушао да да препоруку на позитиван начин рекавши да би "рубне" земље могле успоставити везе са ЕУ, а да не постану чланови. Али, порука је била јасна. Ако буде усвојена, то би значило окончање првобитног концепта уједињења.

Иронично, колико год било грубо, оно што Макрон и Шолц препоручују то је реалност и вероватно најбоља рута за земље Балкана. Првобитни сан о уједињењу је мртав! Европско "уједињење" је било одступање после Другог светског рата, које на дуже стазе не може да превазиђе дугу, дубоку реалност европске историје.

Али, европска реалност у овом тренутку није само "двослојна Европа". У стварности, појавило се неколико слојева. У општем смислу, ови већ постојећи слојеви чине велики лук од северозападне до југоисточне и јужне Европе. Богате земље северозападне Европе чине један ниво, мање богате земље северних делова источне Европе су други ниво, сиромашне земље Балкана и југоисточне Европе су трећи ред и Италија и Иберијско полуострво чине четврти ниво.

Недавни састанци којима су присуствовале балканске земље, да би се заложиле за њихово пуноправно чланство у ЕУ, били су губитак времена и завршиће се неуспехом. Од признавања садашње неуспеле реалности уједињења Европе би највише користи имале Србија и друге земље на Балкану. Требало би да идентификују специфичне економске и политички аранжмане који ће им највише користити и омогућити им да прошире, већ обећавајуће, односе са широким спектром других земаља. Поред тога, Србија и друге балканске земље треба да избегну опсежно запетљавање са бирократијом ЕУ у колапсу, као и да дају новчане доприносе европским пројектима који им не иду у корист.

Препоручујемо

Колумне

3 1

ЈАСЕНОВАЦ - ЖУЉ: Хрвати нехотице уперили рефлектор ка логору смрти

21. 07. 2022. у 12:00

Колумне

0 0

ЦВОКОТАЊЕ И РУСКИ ГАС: Кад због "цивилизацијских вредности" пате обични људи

20. 07. 2022. у 12:00

Колумне

0 0

ВРАЧЕВИ

16. 07. 2022. у 12:00

Колумне

16 18

СРБИ НЕ ТРАМПЕ ВИДОВДАН ЗА КЛАСТЕРЕ: ЕУ је погазила своја начела, а нас зове у шпајз њихове виле промаја

08. 07. 2022. у 08:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације