НЕЋЕ МОЋИ: Нашли су паметнијег

ДУГО сам се питао зашто интересе колективног Запада у Србији у јавној сфери заступају све неке особе дискутабилног интелекта, бивше шефице (сада успаваног) Центра за евроатлантске студије Јелене Милић, или лажног професора, човека који не зна је ли, или није Аустрија чланица НАТО, чија свака друга реченица представља тежак злочин над српским правописом, чувеног Дарка Трифуновића. Зар не могу да нађу некога промућурнијег ко би вредео трошка?

Фото: Приватна архива

МНОГО им је времена требало, али на крају су успели - нашли су паметнијег. Колико је ова потрага била очајничка и колико је, када је коначно окончана, откриће било важно најбоље сведочи егзалтираност којом за "Ал Лажиру" јунака ове приче представља честити Недим Сејдиновић: "представља право освежење међу политичким аналитичарима у Србији, па и у региону". Заиста, Димитрије Милић, програмски директор организације "Нови трећи пут", је, после Милићке, лажног професора Трифуновића и сличних појава право "освежење". Углађеног изгледа, артикулисаног наступа, смисленог говора, пажљиво одабраних аргумената који могу звучати убедљиво. На прву.

ИАКО је несумњиво интелигентан (макар у односу на горепоменуте колеге), Милић прави грешке у заступању својих ставова, иако је у стању да, за разлику од Дарка Трифуновића, напише и каже нешто што делује озбиљно. Ваљда је то због тога што је за одбрану неодбрањивог, за спин и манипулацију, за претварање истине у лаж недовољно бити само интелигентан, него је потребно бити геније. У јеку трвења Русије и Запада око Украјине, то му је, сасвим логично, омиљена тема. Затупа, наравно, тезу да је Русија агресор, да су украјински устаници из 2014. били љубитељи људских права и слобода, а не вулгарни неонацисти и тако даље. Да не набрајамо, свима вам је, хтели то, или не, већ добро познат западњачки наратив на ову тему.

ТАКО Милић на самом почетку текста "Украјина заслужује будућност" (коју зли руски агресор, наравно, хоће да јој украде, а алтруистички Запад покушава по сваку цену да јој обезбеди), наводи: "У директној подршци протестима (аутор мисли на неонацистички устанак из 2013/2014) на терену (амерички сенатор Џон Мекејн) био је усамљен међу америчким политичарима, међутим подршка је уродила плодом". Нека врста Зороа, зар не? Ово је, међутим, све само не истина и то је јасно свакоме ко иоле прати међународну политику. Демантује га, на пример, Тед Гејлен Карпентер из чувеног америчког Кејто института који је још 2017. у тексту "Америчко лицемерје у Украјини" написао: "Опсег мешања Обамине администрације у украјинску политику био је задивљујућ". "Историја показује да се Вашингтон мешао у политичка питања десетина држава - укључујући и многе демократије. Изванредан пример догодио се у Украјини током Евромајданске револуције 2014", додаје он.

МИЛИЋ никада није чуо за ноторне интервенције Викторије Нуланд, тадашњег помоћника државног секретара за европске и евроазијске послове? Или је заборавио? Како неко, ико може да заборави чувено "ј***ш ЕУ" које је тада изговорила? А она је тада не само представљала, него и иза себе имала читави Стејт департмент. И даље верујете у причу о Зороу? Да није Зоро био усамљен и у својим захтевима да се Срби пошаљу у пакао? А кога је овај Зоро подржавао у Кијеву? Сећа ли се Милић тога? Да га подсетимо - Олега Тјахњибога, неонацисту који се чак фотографисао салутирајући хитлеровским поздравом и који се толико не стиди нацистичке симболике да је чак и име његове Социјал-националне партије Украјине пресликан назив Хитлерове национал-социјалистичке партије. Само у огледалу. А какве је то "плодове", што би Милић рекао, донело Украјини, видимо и дан-данас. Додуше, у Милићевој визури то је све позитивно - "након скоро десет година, циљеви протеста Евромајдан су остварени, али је цена била висока", а цена је, по његовим речима, била "руска агресија".

ПЛОДОВИ су, прецизира Милић, "потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ и укидање виза". Горки плодови, што би рекао Синиша Ковачевић. Јер, подсетимо се, "Евромајдан" је избио у тренутку када је Украјини суспендовано потписивање ССП са ЕУ због тога што је, суочена са безнадежном економском ситуацијом у којој се нашла, прихватила безусловну руску помоћ од 15 милијарди долара, док је Брисел понудио само 610 милиона евра и то под условом да Украјина прекроји своје законодавство по мери ЕУ. И тако даље.

Преопширна је Украјина тема за овако кратак текст.

АЛИ ко је, заправо, Димитрије Милић? Дечак (рођен је 1995) који је, као што смо навели, на челу организације која се назива "Нови трећи пут". Изворни "трећи пут" је неолиберална политичка идеологија чији је водећи представник био 42. председник САД Бил Клинтон, који би, по логици ствари, онда требало да је и политички идол следбеника те идеје. Мистерија је одакле се ова организација основана 2017. финансира, то нигде не пише. Али није много истраживања потребно да би се открила подршка Фонда за отворено друштво Џорџа Сороша.

РЕЧИТО је чланство овог младог клинтонисте у међународним организацијама. На пример у Удружењу Хенри Џексон. Џексон је био демократски сенатор "ватрени јастреб у спољним пословима", како се наводи на страници Удружења, а сви знамо шта такви амерички јастребови желе. Није вам јасно? У изјави о принципима Удружења јасно се наводи:

"Морамо се ангажовати, робусно и понекад превентивно. Ране интервенције на Косову и Сијера Леонеу, иако несавршене, добар су модел за будуће акције". "Будућа акција", за коју се Милић очито залаже, била би Украјина. И то је "добро". Онда је "добра" била и "акција" на Косову. Зар не? Јелена Милић је променила плочу и нашла ухлебљење, а шта ће "професор" Дарко? Освежило је међу политичким аналитичарима.

Препоручујемо

Колумне

36 71

НЕЋЕ МОЋИ: А шта сте ви?

16. 01. 2022. у 07:26

Колумне

5 28

НЕЋЕ МОЋИ: Спартаков рат

09. 01. 2022. у 09:53

Колумне

5 5

НЕЋЕ МОЋИ: Крај рата

19. 12. 2021. у 07:26

Колумне

11 12

НЕЋЕ МОЋИ, Финансирање редитеља Марковића

12. 12. 2021. у 07:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације